Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Sport

"Par puta sam hteo da viknem - živeo kralj": Kako je otac srpske odbojke preživeo Drugi svetski rat

"Otišli kod mog oca, prote Jeremije, koji je bio vrlo uticajan u Nišu. Uspeo je da nas obojicu izvuče. Nije dozvolio da ja ostanem, a da mog prijatelja pošalju na front. Tako smo obojica preživeli rat. Sve vreme smo bili u Nišu. Izgubio sam mnogo školskih drugara u tom ratu"
Datum: 16/07/2017

"Par puta sam hteo da viknem - živeo kralj": Kako je otac srpske odbojke preživeo Drugi svetski rat

Foto Nedeljnik

Braća Grozdanovići, Sava i Lazar, decenijama su bili najistaknutiji kreatori srpske i jugoslovenske odbojke, one šampionske kakvu je danas znamo. Za starijeg brata Savu, koji je odbojku počeo da igra 1947. godine, se kaže da je izgradio temelje ovog sporta.

Kako je to obično bio slučaj - recimo u košarci - deca koja dolaze iz porodica koju je komunistički režim karakterisao kao "reakcija", utočište su nalazili u sportovima koji su u tim posleratnim godinama bili nepoznati i uglavnom na margini.

Tako je bio slučaj i sa Grozdanovićima.

"U vreme kada se kuvalo ratno stanje, moja prodica je bila za kralja. Par puta sam hteo da viknem: 'Živeo kralj', pa me je vukao drug. Kaže: 'Jesi li lud?'. Dakle, nisam tada baš mnogo imao pojma o životu. Bio sam klinac u glavi", govorio je Sava Grozdanović u jednom intervjuu koji je dao za Nedeljnik.

A onda je došla mobilizacija.

"Bio sam određen da služim u Nišu. Jelašnica, gde sam rođen, je selo kod Niša i ispostavilo se da sam ja jedini od tamošnjih momaka bio pismen. Tako sam dobio zaduženje da sedim u pisarnici i izajem dozvole za brijanje, izlaske i sve ostalo. To je značilo da sam mogao i sebi i svom drugaru da izdajem dozvole za izlaske kad god poželim. Jedne večeri, uspeo sam da ubedim svoj najboljeg prijatelja da izađemo na parti. Devojke u Jelašici su pravile parti - kao danas žurka. Otišli smo, proveli se... Ujutru kad smo se vratili, nikoga više nije bilo u kasarni. Svi su poslati na Sremski fornt. Ostali smo nas dvojica sami. Znali smo šta nam sledi - proglasiće nas dezerterima. Onda smo otišli kod mog oca, prote Jeremije, koji je bio vrlo uticajan u Nišu. Uspeo je da nas obojicu izvuče. Nije dozvolio da ja ostanem, a da mog prijatelja pošalju na front. Tako smo obojica preživeli rat. Sve vreme smo bili u Nišu. Izgubio sam mnogo školskih drugara u tom ratu. Malo njih se vratilo sa Sremskog fronta, 95 odsto je poginulo", rekao je Sava Grozdanović.

U njegovoj porodici se nije negovao "kult Tita". Naprotiv.

"Moj otac nikako nije voleo Tita. Govorio je: 'Ma šta ovaj glumi... Puši lulu. Špijun!'. Odmah posle rata, ja sam počeo da se bavim odbojkom. Sa 27 godina, postao sam prvi savezni kapiten muške i ženske odbojkaške reprezentacije SFRJ. To se valjda cenilo. Imao sam malih problema kad je prvi put ženska ekipa išla na EP, ali vratile su se sa bronzanom medaljom. Mislim da me je, lično, odbojka spasila. Nisu me vrbovali nikad da uđem u partiju."

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.