Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Nedeljnik

"Otac mi je ubijen u Jasenovcu ili u masovnim pogubljenjima u Sloveniji": Matija Bećković o odrastanju, Mihizu, Đilasu, Ćosiću, patrijarhu Pavlu...

"Svi su krili šta su im očevi, a ja to nisam mogao da sakrijem i dugo sam tako slovio kao jedini četnički sin"
Datum: 10/01/2018

"Otac mi je ubijen u Jasenovcu ili u masovnim pogubljenjima u Sloveniji": Matija Bećković o odrastanju, Mihizu, Đilasu, Ćosiću, patrijarhu Pavlu...

Privatna arhiva Darka Hudelista

Teško je reći što je pravi Bećkovićev zavičaj. Matija je Srbin crnogorskih korena (deda po ocu poreklom mu je iz Rovaca) ali je rođen u Senti, dakle u Vojvodini, 19. novembra 1939. Tu je njegov otac, tadašnji oficir Jugoslovenske vojske, bio - u samo predvečerje Drugog svetskog rata - na službi. Majka mu je pak bila iz Kanjiže, gradića nedaleko od Sente, na krajnjem severu Vojvodine, piše Darko Hudelist za novi broj Nedeljnika, koji je na kioscima od četvrtka 11. januara, u feljtonu "Moji beogradski prijatelji".

"S piscem, pesnikom i akademikom SANU Matijom Bećkovićem jedan od svojih prvih većih razgovora imao sam 2. aprila 2009. u kafani 'Tribeca' u Kralja Petra, negde na pola puta između njegovog doma na Dorćolu i mog (bivšeg) beogradskog stana u Zmaj Jovinoj. U toj smo se kafani i dalje redovno sastajali, najmanje sedam-osam puta u iduće dve godine dana", piše između ostalog Hudelist.

Hudelist navodi da je u ratu je Matijin otac, Vuk Bećković, bio, u Crnoj Gori, komandant Rovačkoga četničkog bataljona i kao takav, jedan od komandanata vođe crnogorskih četnika Pavla Đurišića.

"To je u svakom slučaju", kazao je Hudelistu Matija Bećković, "obeležilo moj život, što sam bio sin četničkog komandanta. Svi su krili šta su im očevi, a ja to nisam mogao da sakrijem i dugo sam tako slovio (Matija je ovde mislio na period svog školovanja - prim. D.H.) kao jedini četnički sin."

Matijin otac Vuk je skončao na kraju Drugog svetskog rata, dakle kada je Matiji bilo pet-šest godina, tako da je Matija praktično odrastao bez oca.

"Moj je otac", beleži Bećkovićeve reči Hudelist, "završio, verovatno, ili u Jasenovcu, gde je on kao jedan od Đurišićevih komandanata mogao završiti, ili se nekako tu izvukao i stigao do Slovenije, gde je u tim masovnim pogubljenjima, bez znaka i ikakve potvrde, ostao bez groba i vođen kao nestao. Poginuo je 1945. Nema ni groba ni ništa, kako se kaže - 'ni groba, ni mramora'. A majka mi je umrla 1985, u svojoj 72. godini."

Veoma značajan moment u hronologiji srpskog intelektualno-opozicionog pokreta bilo je pristupanje Matije Bećkovića siminovcima, piše Hudelist.

Bećković je bio prvi intelektualac, u početku još golobradi student i pesnik u formiranju, koji je onako "izvana", iz nekog drugog sveta, pristupio toj inače relativno zatvorenoj grupaciji. Prva velika politička afera u kojoj je Matija Bećković, kao pesnik i umetnik, aktivno sudelovao bila je ona nezapamćena frka oko srpskog Predloga za razmišljanje, koji su srpski književnici, s Borislavom Mihajlovićem Mihizom na čelu, sastavili, u martu 1967, kao svoj prkosni odgovor na hrvatsku Deklaraciju o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika. Bio je to prvi žešći sukob između Hrvata i Srba u Titovoj SFR Jugoslaviji...

U novom Nedeljniku čitajte šta je sve Bećković pričao Hudelistu o Mihizu, Dobrici Ćosiću, Milovanu Đilasu, Dejanu Medakoviću, Žiki Stojkoviću, patrijarhu Pavlu...

 

CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 11. JANUARA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU KOJE JE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET


 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.