Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Osveta mrtvom neprijatelju: Odgovor Dragoslavu Mihailoviću

U novoj kolumni za Nedeljnik Ljiljana Smajlović odgovara na tekst akademika Dragoslava Mihailovića iz prošlog broja Nedeljnika
Piše: Ljiljana Smajlović
Datum: 21/07/2017

Osveta mrtvom neprijatelju: Odgovor Dragoslavu Mihailoviću

Foto Nedeljnik

Dragoslav Mihailović i ne sanja kakvu mi je uslugu učinio. On siromah računa da me je ocinkario beogradskoj čaršiji, koja mi neće oprostiti što sam u Politici pokušala da zaštitim Milovana Đilasa od njegove besmrtne mržnje.

Ja, naprotiv, računam da mi je podigao spomenik. Kakav poklon od slavnog pisca! Da, ja upravo i želim da budem zapamćena kao glavna urednica koja je odbijala da štampa uvrede i optužbe bez dokaza.

A pogotovo će mi biti čast da me pamte po odbrani oklevetanog revolucionara i disidenta. Da mi pisac romana Kad su cvetale tikve, dok je sveta i veka bude svedok da sam pisca Razgovora sa Staljinom pokušala da zaštitim od gnusnih kleveta! Nema te slavopojke koja bi za urednika bila bolji epitaf.

Ali kad smo već kod epitafa, ne mogu Dragoslavu Mihailoviću da zaboravim da mrtvog pisca kleveće uz pomoć sumnjivih optužbi pokojnika čiji rođeni sin otvoreno priznaje da svoje mračne optužbe protiv Đilasa njegov otac nikada za života nije javno izneo. Svi su Mihailovićevi svedoci mrtvi, živa je jedino njegova mržnja. A nju je izgleda u društvu slavnog disidenta čuvao za sebe. Jer zašto je Milovanu Đilasu dolazio u goste i pred drugim beogradskim piscima, od kojih su neki još živi, zahvaljivao mu na preporuci njujorškom izdavaču Vilijamu Jovanoviću? Izdavač Nove klase, koja je proglašena jednom od sto knjiga koje su posle Drugog svetskog rata najviše uticale na kulturu Zapada, posle te preporuke na engleskom je objavio i Kad su cvetale tikve.

A šta u stvari znamo o Mihailovićevom svedoku iz groba sa kojim se Aleksandar Ranković konsultovao? Rođen u Dalmaciji kao Paković, u Beogradu uzeo prezime Pavković: komunisti ga prvo kaznili isključenjem iz lekarskog društva, a onda nagradili studijskim putovanjem u inostranstvo; napustio i zemlju i porodicu, a na Zapadu se oženio pre nego što je njegova zakonita supruga uspela da od Udbe dobije pasoš. Na kraju mirno dolazio na naše more kao turista...

Petparačka priča, beletristika ili nešto treće? Ima kod Dragoslava Mihailovića mnogo materijala iz druge i treće ruke, jedino nije imao prostora za Politikin uvodnik iz maja 2006. zbog kog sam postala deo njegove osvete mrtvom neprijatelju:

 

"Što su reči oštrije i grublje, to je osetljivost ljudi na klevetu i prostakluk u javnom životu sve manja. U tome i jeste surovost političke klime jednog društva. Takva se loša društvena situacija najpre prepoznaje po tome što se u štampi naizgled sve može reći, i nazad primiti, bez gnušanja. Tim je rečima jedan veliki pesnik u ovom listu opisao srpsku političku kulturu s početka prošlog veka.

Srbija u novije doba opet živi u takvoj klimi, koju obeležava sve bespoštedniji jezik kojim se jedni protiv drugih služimo. Naš moralni oporavak teče suviše sporo: to se vidi po tome što se granica između onog što je kod nas postalo uobičajeno, i onog što nigde u pristojnom svetu javno ne bi bilo dozvoljeno, postepeno sasvim izbrisala.

Zadatak uređivačke politike je u takvim prilikama jasan: spustiti ton, izbegavati teške reči, ne iznositi optužbe bez dokaza. Cilj je da se novine i društvo postepeno uvode u mirnije vode, da se čuvaju dostojanstvo čitalaca i pravo na ljudskost onih o kojim se u novinama piše, ma na kakvoj se političkoj vetrometini nalazili.

O tome se u redakciji lako sporazumeti; teže je u bujici prejakih reči dnevno tražiti neki još neizgrađeni nasip pristojnosti. Bilo bi dobro kada i ovaj list ne bi povremeno davao obol političkoj kulturi iz koje želi da izvede Srbiju. Prošle nedelje je ovde odštampan tekst koji ne prolazi probu građanske pristojnosti i zanatske proverljivosti, o moralnom osećanju da i ne govorimo. Na meti se našao čovek koga su decenijama klevetale udbaške ispostave svih političkih garnitura koje su se smenjivale na vlasti u ovoj zemlji a da ga niko nije smeo javno braniti, prvi disident komunizma i pisac Nove klase, književnik Milovan Đilas. Napad je čak i za naše prilike bio neobično zlonameran, a nova je i metoda klevete. Zverski napad na ličnost, u obliku nakaznog psihološkog profila, lansiran je bez ijednog dokaza, navodno iz usta čoveka koji više nije među živima, i koji se za života nije potrudio da ih sam iznese. Pouzdano se zna jedino to da je u javnost stigao posredstvom književnika Dragoslava Mihailovića, koji je deo literarne karijere utrošio na obračun sa Đilasom.

U našoj je političkoj kulturi, i bez pomoći ozbiljne štampe, već ionako previše bezobzirnosti. Ako se u javnom životu ne budemo držali dokazanih i dokazivih činjenica, u optužbama ili pohvalama, naše će se moralno i intelektualno propadanje samo nastavljati. Kao i naše razilaženje sa demokratskim i razvijenim svetom, koji je u međuvremenu otišao u sasvim drugu krajnost, usavršavajući sve sofisticiranije metode politički korektnog govora. Tom se govoru može naći mnogo mana, ali prednost mu je što dokazuje da se sve može reći pristojnim jezikom i biranim rečima"

(Ljiljana Smajlović, "Pravo na ljudskost", Politika, 7. maj 2006)

Ni danas ne bih umela bolje. 

 


Ukupno komentara: 5



Sva polja su obavezna.



Dušan
23.07.2017 - 16:44
Istina
Odlično je što Nedeljnik pokreće teme iz prošlosti, pa i po cenu da neko iznese i kontroverzne stavove. Sve je dobro što daje šansu da se dođe do istine. Goli otok je projekat komunstičkih vlasti. Na Golom otoku nije bio Đilas. To što je on postao, kasnije, disident i pisac, ne oslobađa ga eventualne odgovornosti za Goli otok i zločine po Crnoj Gori. Vidim da autorka zna sa kime se doktor Pavković oženio, kad, kako, gde je letovao, ali ti koji su joj to rekli, možda su joj mogli reći koja je uloga vodećih komunista u stvaranju monstruoznog logora.
Boris NS
24.07.2017 - 10:40
Da li je pokajanje dovoljno za praštanje?
Da li je pokajanje Milovana Đilasa dovoljno za praštanje zbog brojnih zlodela koje je počinio? Ja mislim da nije. Milovan Đilas je robijao jer je smogao hrabrosti da saspe rukovodstvu SFRJ istinu u lice. 20 godina pre ostalih je shvatio da se stvara \"crvena buržoazija\" i da je komunizam promašena ideologija. A okidač za celo pokajanje je bilo njegovo nepristajanje da učetvuje u razvratu i orgijanju novih vladara Jugoslavije. Izuzetno je tanko ovo obrazloženje Ljiljane Smajlović. Pre će gospođa Smajlović ući u istoriju kao neko ko je zloupotrebio mesto urednika da spreči polemiku uglednog književnika, nego kao pravednik koji brani Savla pre nego što je postao Pavle. Njen veliki problem je u tome što će sada morati da se suoči argumentima sa slavnim piscem koji je i sam bio žrtva Milovana Đilasa. Iz tog sukoba, ona nema šanse da izađe kao pobednik.
sonja verstovsek
26.07.2017 - 12:33
lesinar
razlika izmedju d.mihailovica i m.djilasa je u tome sto je m.djilas imao kurazi da se suprotstavi ZIVOM I MOCNOM neistomisljeniku.d.mihailovic ne da nema hrabrosti nego mu nedostaje i PRISTOJNOST.....
Branka
28.07.2017 - 09:38
Hvala
Divna, divna, pametna, pravedna Ljilja
Rade
05.08.2017 - 21:11
Umisljena
Ova zena iz dana u dan dokazuje da ima neki unutrasnji problem