Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Oproštaj od knjige

Setimo se, još pre nekoliko stoleća štampane knjige su bile fizički tako teške da su ih ljudi čitali stojeći, knjige su postavljane na pultove, stalke, ovo naše udobno čitanje u fotelji, ležeći na kauču ili čučeći na plaži staro je tek nekoliko generacija. Znači, a to je najvažnije, ne proričem kraj literaturi, nego konstatujem kraj knjizi u obliku koji smo do sada tako nazivali
Piše: Ivan Ivanji
Datum: 06/03/2016

Oproštaj od knjige

Najstarija unuka, Ana, pre nekoliko godina mi je za rođendan poklonila "kindle" i napunila ga sa nekoliko desetina naslova knjiga koje je skinula sa "Amazona". Pretpostavljam da većina čitalaca ovog teksta za razliku od mene, koji sam bio zatečen, zna šta je "kindle", kako se čita na tabletu i ko je taj "Amazon" u muškom rodu, Amazonka očigledno nije. Ja sam tek primivši poklon video da je to stvarčica dugačka 15,5, široka 10,5 centimetara, debela nekoliko milimetara, i da bih pomoću nje mogao da čitam knjige, povećam ili smanjim slova, pravim beleške sa strane kao kad škrabam na marginama svojih knjiga.

Ana je tipično dete sa beogradskog asfalta, diplomirala na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta, vraćala ispite ako bi dobila samo osmicu, sve dok nije dobijala desetke, ali kad je stekla diplomu hitno je otprašila u London, tamo napravila master na državnom univerzitetu UCL iz nečeg što liči na našu politikologiju, odlično se snašla. Za nju - kao i za većinu pripadnika njene generacije - rukovanje svim tim sumnjivim stvarima, kao što su tableti, prirodno je kao meni kad palim ili gasim bojler u kupatilu ili luster u trpezariji.Tužno mi je što je definitivno otišla, ali shvatam i radujem se za nju.

Tužno mi je što knjiga u sadašnjem obliku uskoro više neće biti, ali radujem se što ljudi knjige neće imati, ali literaturu hoće.

Shvatio sam da ne nameravam da čitam ni one knjige koje mi je Ana nasumice izabrala i instalirala na kindleu, iako je moj austrijski izdavač počeo i moje romane da nudi kao e-knjige, pa čak i da ih prodaje kao takve i obračunava mi po nekoliko evra godišnje po tom osnovu.

Knjiga u obliku u kome smo navikli da je čitamo, uskoro više neće postojati, osim primeraka u javnim i neko vreme još i u privatnim bibliotekama. "Amazon" svojim pretplatnicima nudi u elektronskom obliku više od milion i po naslova, a uskoro će nuditi sve što je ikada napisano.

Da li da plačem? Ne pomaže. Podsećam da stara egipatska književnost postoji više od pet hiljada godina. Tri hiljade godina pre nove ere rukom se prepisivala religiozna literatura, himne, proročanstva, autobiografije, pa i ljubavne pesme na papirusima, svici sa tim tekstovima su se čuvali u domovima bogatijih ljudi, hramovima i na dvorovima. Isti način tekstova, ali sad već i filozofskih, naučnih, mitoloških, epskih, preuzeli su u klasično doba Grci, pa Rimljani. Petoknjižje - Pentateuh, prvih pet knjiga Mojsijevih u Starom zavetu - zapravo je pet svitaka rukom ispisanih na pergamentu. Mnogo jeftinija hartija pronađena je tek 1390. godine, Gutenberg je način štampanja tekstova izmislio 1450. godine, znači, oko četiri i po hiljade godina posle nastanka najstarijih "knjiga" za koje znamo - svitaka sa tekstovima. U odnosu na vreme postojanja pisanja i umnožavanja literature njihov promet u obliku knjiga prilično je mlad, a sad mu preti izumiranje, što je verovatno logično. Ko ono reče da su večne u životu samo promene?

 Setimo se, još pre nekoliko stoleća štampane knjige su bile fizički tako teške da su ih ljudi čitali stojeći, knjige su postavljane na pultove, stalke, ovo naše udobno čitanje u fotelji, ležeći na kauču ili čučeći na plaži staro je tek nekoliko generacija. Znači, a to je najvažnije, ne proričem kraj literaturi, nego konstatujem kraj knjizi u obliku koji smo do sada tako nazivali.

Ali to je kraj takođe i izdavača, štamparija, zatim i knjižara i autorskog prava, kakvo smo do sada poznavali.

Šta će biti sa autorima? Oni će opstati, jer postoje već preko pet hiljada godina.

Kada sam počinjao kao pisac posle Drugog svetskog rata, situacija je bila pregledna. Ja sam otkucao svoj rukopis. Ako nisam umeo, neko drugi mi ga je prekucao. Možda kao daktilograf za pare. Rukopis bih dao izdavaču. Ako ga je štampao, uobičajeni ugovor je predviđao da autor dobija 10% od prodate knjige, a računalo se da knjižara zarađuje 30%, štamparija košta 30%, a izdavač zadržava 30%. Odnosi su se poslednjih decenija promenili, autor od pristojnog izdavača i dalje dobija 10%, "Laguna" meni daje čak 12%, knjižare dobijaju sve više, a izdavači i štamparije sve manje, mada se, naravno, štampanje digitalizacijom pojednostavilo i pojeftinilo. O povezivanju neću ni da počnem, nije to moja briga.

Danas rukopis svom izdavaču šaljem preko interneta, lektorisanje se vrši preko interneta, naša korespondencija takođe. Izdavač se brine za format, lekturu, korice, štampu, povez i prodaju. Ako se lično viđam sa izdavačem, urednikom, lektorom, to je zbog uljudne društvenosti, a ne iz nužde. Ali, avaj, tome je odzvonilo. Žao mi je da to kažem kao kad priznajem da sam kao čovek smrtan ili da unuka Ana živi u Londonu.

Autor može svoj rukopis sam da "stavi u mrežu", a ponekad već to sada čini. Ako se osloni na veliku kuću, kao što je "Amazon", može da dobije ne 10, nego 70 procenata od prodaje. Svako može sve što napiše vrlo jednostavno da učini dostupnim svakome koga zainteresuje. Pitanje je kako da naplati svoj trud.

Predstoji, dakle, takođe i temeljna promena autorskog prava. Ja ga kršim svake večeri, jer zahvaljujući Jutjubu sebi priređujem koncerte po želji, odavno ne kupujem ploče, kasete, diskete, potkradam kolege kompozitore, muzičare, izdavače nota. Naplata takozvanih malih prava na osnovu neke vrste doplate za svaki instrument, koji je pogodan da prenosi muziku - ili literarne tekstove - računar, smartfon itd. - u nekim zemljama je u povoju, u većini ne postoji.

Dugo sam se opirao da uzmem taj smartfon, govorio sam da mobilnim telefonom hoću samo da telefoniram, ne da fotografišem, slušam muziku, pa me nije zanimalo da li je "viber" ili "vajber". Za razliku od otpora prema tabletima, morao sam da popustim. Kako se smartfonom rukuje naučile su me najmlađe unuke, bliznakinje, koje nemaju još ni punih deset godina.

Knjige, zbogom! Literaturo, da si mi živa i zdrava!


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.