Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Polemika

Održan okrugli sto: Predsednički izbori u Francuskoj - koja budućnost za Evropu?

Magazin Nedeljnik i Francusko-srpska privredna komora organizovali su okrugli sto o predsedničkim izborima u Francuskoj
Datum: 21/04/2017

Održan okrugli sto: Predsednički izbori u Francuskoj - koja budućnost za Evropu?

Magazin Nedeljnik i Francusko-srpska privredna komora održali su u četvrtak Okrugli sto sa temom "Predsednički izbori u Francuskoj - koja budućnost za Evropu?". Skup je održan za članove Komore i širu javnost, sa ciljem da se povede javna debata o mogućem političkom, društvenom i privrednom uticaju ovih izbora na ostatak Evrope. Tim povodom publici je predstavljen i poslednji broj srpskog izdanja Le Monde diplomatique, posvećen upravo izboru novog predsednika Francuske.

Prvi krug izbora biće održan u nedelju 23. aprila, a u trci za novog predsednika je jedanaest kandidata. Dosadašnje ankete favorizuju Emanuela Makrona (stranka „U pokretu" - En marche") i Marin Le Pen (Front national). Kako navodi Le monde diplomatique, prvi put bi kandidati partije socijalista i konzervativne desnice, koji Francuskom bez prekida vladaju još od uspostavljanja Pete republike, mogli biti eliminisani već u prvom krugu. Drugi krug izbora planiran je za 7. maj.

Na današnjem Okruglom stolu koji je održan u punoj sali Medija centra, o ovoj temi su govorili Žan-Iv Lekont, francuski političar, senator Francuza koji žive van Francuske i predsednik poslaničke grupe "Francuska - Zapadni Balkan" (zadužen za Srbiju). Pored njega govorili su i Ivica Mladenović, urednik srpskog izdanja Le monde diplomatique, doktorand sociologije na Univerzitetu u Beogradu i političkih nauka na Univerzitetu Pariz 8, kao i Nada Popović-Perišić, dekanka Fakulteta za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum, koja, kao bivši ambasador Srbije pri Unesku u Parizu, frankofon i gost predavač na francuskom Univerzitetu Pariz 7 izvrsno poznaje prilike u Francuskoj.

Urednik srpskog izdanja LMD Ivica Mladenović otvorio je okrugli sto ističući da su se u polednje dve nedelje izdvojila četiri kandidata u Francuskoj koji bi mogli da uđu u drugi krug.

"Emanuel Makron je relativno novo lice u francuskoj politici i glavni je favorit za pobednika u drugom krugu, pokazala su sva novija istraživanja. Marin Le Pen je drugi favorit, a treći je Fransoa Fijon, čovek države, koji je već godinama deo sistema. Poslednji favorit je kandidat levice Žan Luk Melanšon, koji je nakon prve debate počeo da beleži rast rejtinga, te je trenutno na istom postotku kao Marin Le Pen", rekao je Mladenović.

"U Francuskoj se dešava nešto čudno, a to je da se ne dovodi u pitanje da će kandidatkinja ekstremne desnice ući u drugi krug, da socijalisti neće ući u drugi krug. Izabrani kandidat teško da će moći da obezbedi veliku većinu na parlamentarnih izbora".

Odgovarajući na pitanje da li i na koji način će sinoćni teroristički napad uticati na predsedničke izbore Žan Iv Lekonte rekao je da ne veruje da će išta promeniti.

"Ne verujem da će uticati na glasanje i rezultat na izborima. Francuska je od 2015. godine suočena sa terorističkim napadima i to nije nešto iznenađujuće. Za Francusku je ovo samo jedan u nizu događaja. Ta tema nije bila u fokusu kampanje", rekao je Iv Lekonte. "Nije moguće obezbediti svako biračko mesto i mislim da će ovi izbori u nedelju da se održe u ozbiljnom raspoloženju, ali ne verujem da će to ići u korist bilo kog političara."

Lekonte je rekao da Fransoa Oland nema naslednika.

"Jako je teško izaći iz jedne skoro propasti zemlje. Nismo poput Grčke ili Španije, ali im se velikim koracima približavamo. I to zahvaljujući Fijonu. I danas dolazimo u situaciju da je neko ko je odgovoran za propast Francuske - bivši premijer Fijon- predsednički kandidat, a vlada koja je pokušala da izvuče iz propasti zemlju nema predstavnika", rekao je Lekonte.

Govoreći o Makronu Lekonte je rekao da on predstavlja novinu na političku scenu. Popović-Perišić rekla je da Makron veoma paradoksalni lik, koji pokušava da dobije glasove i levice i desnice.

"Vrlo je nejasan u svojim političkim pozicijama. On, kad se sam predstavlja, kaže da je kandidat rada. Međutim, kada govori o ekonomskim problemima, on govori o privatnom preduzetništvu, ali zaboravlja ljude koji rade u javnim službama", kaže Popović-Perišić. "Teško je uhvatiti koji su njegovi jasni i tačni politički stavovi. Tokom kampanje je bio veoma neodređen, verovatno u pokušaju da skupi glasove i desnice i centra i levice".

"Sada kada posmatram kandidate, a svestan sam šta može da postigne Benua Amon, moram reći da sam srećan što je tu Makron. Želim da pobedi u drugom krugu, ali ne želim da to učini kao pojedinac", rekao je Lekonte koji će u nedelju, kako je sam rekao, glasati za predstavnika socijalista Amona. "Makron je zaista paradoksalan. On je od svih kandidata koje smo pomenuli onaj koji uvodi najviše poverenja i optimizam kod građana".

On je rekao da je teško reći ko će dospeti u drugi krug. "Ovi izbori imaće posledice i po Evropsku uniju, kao što događaju u EU imaju posledice na nacionalnom nivou".

Odgovarajuće na pitanje Mladenovića da li je moguće racionalizovati Melanšonov program, Popović-Perišić rekla je: "Melanšon je skliznuo malo sa početne pozicije i okrenuo se, kako sam kaže, svim Francuzima. Nedostatak realizma u mnogim njegovim predlozima zasigurno postoji, ali on ne kalkuliše".

"On je rekao da ne postoje ni gospodari ni sluge, nego da postoje nacije, te da je za svetsku politiku najbolje mesto UN. On ne kaže da bi izašao iz EU, već da bi došlo do pregovora. Nisam sasvim sigurna da ima mnogo ralizma u onome što govori", rekla je Popović-Perišić. "Pretpostavljam da će glavno pitanje ipak biti kako će moći da sastavi vladu sutra", rekla je Popović-Perišić.

Govoreći o Marin Le Pen i njenom preuzimanju biračkog tela levice, odnosno francuskih radnika, Lekonte kaže da pored radnika i mladi u velikoj meri glasaju za Nacionalni front. "Nacionalni front iskoršćava to što politike levice i desnice u prethodnim godinama nisu bile plodotvorne. Radnici više ne glasaju pod uticajem sindikata kao nekada", objasnio je Lekonte.

On je upozorio da i u drugim zemljama EU postoji mogućnost jačanja ekstremne, evroskeptične desnice. "Nalazimo se u veoma kompleksnoj situaciji kada je reč o populizmu. Ne treba da se borimo protiv Nacionalnog fronta, već protiv ideja koja ta stranka zastupa. Ja nisam kivan na Marin Le Pen, ali moramo se boriti protiv njenih ideja. Socijalistička partija mora da sprovodi politiku koja je suprotna idejama Marin Le Pen. To je ono što najviše zameram petogodišnjoj Olandovoj vlasti. To što Francuska nije prihvatla da treba da bude otvorena kada je reč o izbeglicama", rekao je Lekonte.

Lekonte je zamerio i desnici i levici to što se fokusiraju na stranačke izbore umesto na rad vlade i svoj program.

"Od novembra Francuzi gledaju predstavu, dramu, iznenađujuće prevrate, umesto da imamo ozbiljnu političku debatu", rekao je Lekonte i izrazio nadu da će Francuska tokom parlametnarnih izbora imati više debata.

"Parlamentarni izbori biće veoma važni. U ovoj kampanji, slažem se, smo imali više prezentacije nego debate. Zato mislim da će se te važne teme otvoriti na parlamentarnim izborima". rekla je Popović-Perišić.

Lekonte ocenjuje da će doći do ozbiljnih političkih previranja, koja će se preneti i na parlamentarne izbore.

"Nakon parlementarnih izbora u Francuskoj politička slika oslikavaće ono što Francuzi zaista žele", zaključio je Lekonte.

Ukupno komentara: 1


Sva polja su obavezna.



Srđan Lakić, istoričar
21.04.2017 - 16:25
Moguće izmene francuskog ustava Pete republike
Franucuska Peta Republika će opstati. Izmene njenog ustava koga je doneo De Gol su skoro nemoguće. Po ustavu Francuske najvažniju ulogu u izvršnoj vlasti ima predsednik Republike koji svoja ovlašćenja deli sa premijerom. Ukoliko je izabrani šef države slaba politička figura, kao što je to Fransua Oland, po svojoj inerciji i francuska vlada je spora i inertna. Kako je Francuska kao i čitav svet prolazi kroz krizu političkih institucija postmoderne gde se društva suočavaju sa populističkim političarima koji nemaju harizmu državnika već profesionalne sposobosti osrednjih državnih ili bankarskih činovnika ili biznismena, ne treba menjati ustrojstvo francuske Pete republike već postaviti strožije kriterijume pri odobiru kandidata za vršenje najodgovornijih političkih funkcija u francuskoj republici. Možda bi trebalo uvesti funkciju rimskih cenzora u oba paralmentarna doma franacuskog kongresa koji bi se satrao o moranosti i etičnosti njenih članova? Ili možda treba izjednačiti ovlašćenja Bubronske i Luksemburške palate kada bi oba doma francuske skupštinama imali pravo interpelacije na rad i predsednika vlade i predsednika Republike? Tada bi njihov rad nadgledala oba parlamentarna doma koja bi se birala po većinskom izbornom sistemu u dva izborna kruga? Time bi se ojačala moć oba doma francuskog parlamenta!

Sva izdanja