Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Svet

Odlazak Dejvida Rokfelera: Kako je nastala megadinastija Rokfeler-Rotšild

Danas je preminuo Dejvid Rokfeler. Pročitajte tekst o tome kako su dve bogataške porodice i simbolično zavladale svetom, ili bar svetom teorija zavera
Datum: 20/03/2017

Odlazak Dejvida Rokfelera: Kako je nastala megadinastija Rokfeler-Rotšild

AP Photo/D. Pickoff, File

Znaš da si stvarno uspeo u životu kada ti prezime postane vlastita imenica i koristi se kao metafora, poređenje, metonimija, alegorija... Ovo se, naravno, ne odnosi na Jovana Jovanovića ili Marka Markovića, nesrećnike koji su uspeli samo da postanu primer za običnog čoveka, već na dve dinastije - prvu su, američku, u drugoj polovini 19. veka osnovali burazeri Džon i Vilijam Rokfeler. Drugu je, nemačku, skoro vek ranije uspostavio Majer Amšel Rotšild.

Kad neko kaže "Rokfeler", odmah pomisliš na prebogatog čoveka.

Kad neko kaže "Rotšild", jednako pomisliš na čoveka koji se kupa u novcu.

A pogotovo od 2012. godine, kada su udružili snage, barem u Evropi, kada je investicioni fond lorda Rotšilda, "RIT kapital partners", kupio 37 odsto deonica kompanije "Rokfeler fajnenšel servisiz", čime su se dve dinastije približile jedna drugoj više nego ikada u istoriji.

Priča o Rokfelerima i Rotšildima, na stranu ono što prosečan srpski poklonik teorija zavere "zna" da upravo ove dve porodice drže u šaci čitavu planetu - potpomognute, ponekad, masonima, grupom Bilderberg, templarima, Jevrejima, "koka-kolom", rozenkrojcerima i inim belosvetskim zloćama - i da kontrolišu naše male sudbine kao kakve marionete, jedna je od najupečatljivijih priča u kapitalizmu, što će reći i u istoriji.

Nije ono što čini njih toliko značajnim njihovo bogatstvo, već činjenica da su uspeli da to bogatstvo održe jako dugo, sve vreme održavajući porodično ime. Druge bankarske dinastije su nestale: "SG Varburg", koju je osnovao Zigmund Varburg 1946. godine, progutala je "Švajcarska bankarska korporacija" 1995, da bi na kraju dospeli u šape "Meril Linča"; "Baringz benk", najstarija ustanova tog tipa u Londonu, postojala je od 1762. do 1995, a storija o "Leman bradersu" poznata je svima nama koji smo nevoljni svedoci ekonomske krize, izazvane upravo kolapsom ove kompanije. Da i ne pominjemo koliko je danas u ekonomskom smislu sitno i neugledno ime Medičijevih...

Rokfeleri i Rotšildovi su ih sve preživeli, kao što će preživeti i najezdu novih bogataša, oličenih u Marku Zakerbergu ili Sergeju Brinu, kojima su "Fejsbuk", odnosno "Gugl" doneli milijarde i milijarde dolara. Teško da će ikoga ikada Zakerbergovo ime asocirati na vekovno bogatstvo. Jedan od razloga je što se na internetu može zaraditi i iz četiri zida, uz pomoć malo mozga, minimuma ulaganja i jednog računara, dok naftne i bankarske kompanije zahtevaju mnoštvo ljudi, trajnu infrastrukturu, još trajnije posvećivanje porodičnom biznisu i to tako upečatljivo prezime.

Porodice Rokfeler i Rotšild bile su sasvim svesno dinastičke još od samog postanka. Osnivač imperije Rotšilda, Majer Amšel Rotšild, rođen je u Frankfurtu kao potomak Jevreja Isaka Rotšilda, koji je, opet, prezime uzeo po znaku koji je stajao ispred njegovog doma "Zum roten Schild".

On je poslao svojih pet sinova u pet različitih evropskih gradova: Frankfurt, Beč, Pariz, Napulj i London, gde je njegov treći sin, Nejtan Majer Rotšild, osnovao istoimenu banku u centru. A ta banka će, recimo, finansirati ratove protiv Napoleona i dobro na njima zaraditi. Kockarskim rečnikom, kladio se na dobrog konja, a taj konj nije bio Marengo...

Džon D. Rokfeler je startovao nešto kasnije, mada su i njega vrlo glasno optuživali za ratno profiterstvo. Sin putujućeg biznismena obogatio se prodajom hrane, pre nego što se prebacio na preradu nafte u Ohaju. Do godine 1868, svega tri leta po svršetku Američkog građanskog rata, posedovao je najveću rafineriju na svetu, "Standard ojl", koja je darvinistički slamala vrat svim ostalim naftašima, a na fakultetima se izučava jedna od njegovih čuvenih izjava: "Znate li koja je jedina stvar koja mi pričinjava zadovoljstvo? Kada vidim da mi dospevaju dividende".

Potom je Rokfeler odlučio da utisne žig svoje porodice u kolektivno svesno - kroz filantropiju. Osnovao je Fondaciju Rokfeler, Čikaški univerzitet i Novu školu u Njujorku. Njegov će sin, takođe imena Džon D. Rokfeler, na Menhetnu, u samom srcu Njujorka, sagraditi 19 nebodera po kojima će se "Velika jabuka" i danas prepoznavati. On je poklonio i zemlju za Muzej moderne umetnosti (čuvena "Moma"), dok će njegov bratanić, Nelson, postati potpredsednik Sjedinjenih Država kada se u Belu kuću uselio Džerald Ford.

Kako je do "posla milenijuma" - odnosno spajanja dve dinstije - uopšte došlo? On je, kažu upućeni analitičari s obe strane Atlantika, plod petodecenijskog poznanstva Džejkoba Rotšilda (80) i preminulog Dejvida Rokfelera, unuka Džona D. Rokfelera. Ova dvojica patricija napravila su plan da povežu kompanije na obostrano zadovoljstvo: da zajedničkim kapitalom kupuju druge firme, a da u isto vreme iskoriste mrežu svojih kontakata kako bi bili na najboljem mestu za svakim stolom na kojem se obrću milijarde.

Tada su i zakopane ratne sekire. Ili se bar pretpostavljalo da one postoje, da je između Rotšilda i Rokfelera dugo plamteo pravi rat oko svetske dominacije. Tako glasine - takođe na nivou teorija zavere - kažu da su Rokfelerovi stajali iza eksplozije naftne platforme "Britiš petroleuma" u Meksičkom zalivu 2010, a i da hapšenje jednog od najbogatijih Rusa, Mihaila Hodorovskog, ima veze sa natezanjem dve porodice, dve finansijske grupe, pošto je on, navodno, bio čovek Rokfelera.

Mala cena za veliki profit.

Da, Rokfeleri i Rotšildovi su ih sve preživeli.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.