Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Istorija

Obojeni alkohol u zemlji radnika i seljaka: U istočnom delu SFRJ preovladala je ljubav prema vinjaku...

"Rakije, domaće, nikad nije manjkalo, ali pokodnireni došljaci u gradove želeli su da se i u piću razlikuju od rođaka koji su ostali na selu"
Izvor N1
Datum: 02/12/2018

Obojeni alkohol u zemlji radnika i seljaka: U istočnom delu SFRJ preovladala je ljubav prema vinjaku...

Fotografije promo

Priča se da su vojnike Crvene armije prilikom prolaska kroz selo Jaša Tomić, u jesen 1944. godine, meštani odveli u lokalnu fabriku likera kako bi se valjano proslavilo oslbođenje.

Veliku burad s raznim vrstama pića Rusi su otvarali rafalima iz automata. Betonski podrum se, vele, brzo napunio, a piće se zahvatalo benzinskim kantama, kofama, ko je čime stigao.

Jedan viši oficir morao je da zapali skladište, kako bi se situacija smirila...

Ovom anegdotom novinar Momčilo Petrović je počeo tekst o "jugoslovenskom alkoholu", koji je objavio N1, uz poruku kako je počelo, tako se i nastavilo kroz ceo socijalizam - u najmanju ruku blago opijeno.

"Rakije, domaće, nikad nije manjkalo, ali pokodnireni došljaci u gradove želeli su da se i u piću razlikuju od rođaka koji su ostali na selu. Njima su ponuđeni razni brendiji i konjaci, omiljena pića junaka američkih filmova. Samo što su originali pravljeni destilacijom vina, a ovi naši nikakve veze sa grožđem nisu imali.

Naš 'brandy', najviše u hrvatskim fabrikama 'Badel' i 'Zvečevo' (marka 'david', koju su neki zvali 'džavid'), pravljen je od hemijskih, veštačkih supstanci i raznoraznog otpada - ozbiljni ljudi tvrdili su onomad da bitnu sirovinu predstavljaju strugotine dasaka - pa mu je cena bila prihvatljiva, a ukus odvratan. Shodno tome, i mamurluk je bio strašan", piše autor.

 


U istočnom delu bivše SFR Jugoslavije preovladala je ljubav prema vinjaku. Nominalno, vinjak je sto odsto prirodni proizvod, destilat vina, ali kao takav zbog cene ne bi mogao da bude konkurentan na tržištu.

"Otuda hemija... Važio je za omiljeno piće penzionera-šahista, pisaca i penzionisanih novinara... jednom rečju onih koji su ranije pili sve i svašta, pa im ni jedno drugo piće nema više nikakv ukus. Prodavao se i u čokanjčićima, ali bilo je i ozbiljnjih pokušaja da se napravi dobar vinjak: kruševački 'Rubin' imao je svoju 'peticu' (pet godina ležao u hrastovim buradima), 'Badel' vinjak 'cezar' u pompeznoj flaši, stvorenoj za podmićivanje lekara, zemunski 'Navip' točio je 'marton' i 'osmaka' (osam godina star, takođe iz hrastovih buradi)...

Sve do demokratizacije upotrebe uvoznog viskija na ovim prostorima, ove luksuzne verzije vinjaka predstavljale su piće društvene elite. Bilo je i nekoliko pokušaja da se viski proizvede kod nas. Prvi se, još šezdesetih godina, okušao u tome 'Navip', izbacivši uz veliku reklamu viski po nemačkoj licenci pod nazivom 'rake'. Tvrdilo se da ima blagi ukus dima, ali nije se primio među kupcima. Pevalo se: 'Za radnike i seljake, najbolji je viski rake!'

Sa podjednakim uspehom završio se i pokušaj 'Rubina' sa srpskom markom RB, a malo bolje prošlo je splitsko 'Dalmacijavino' sa 'rojal kortom'. Urbana legenda kaže da je proizvodnja ovog viskija prestala kad je u rezervoar upao pijani noćni čuvar, a da su ujutru od njega ostali samo blokeji. Ostalo je rastvorilo piće...", piše autor.

Važan momenat u istoriji konzumiranja alkohola u socijalizmu predstavlja otvaranje specijalizovane prodavnice "Fontana" u centru Beograda sredinom šezdesetih godina. Tu su se prvi put u slobodnoj prodaji našla uvozna pića, viski i džin, i šveps ("indijan tonik vater") - u bočicama od jednog deci. Spremljen za džin tonik...

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.