Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Nije se svađao Bajaga sa Rundekom, ni Loša sa Rambom

Koncert posvećen Vladi Divljanu je pobeda nad svim onim što nas je zatrpavalo poslednje dve decenije
Piše: Branko Rosić
Datum: 20/05/2018

Nije se svađao Bajaga sa Rundekom, ni Loša sa Rambom

"Gde li su ovi ljudi? Gde žive ovi ljudi?", pitala je žena mog druga na šanku Sava centra posle koncerta. A taj koncert je bio prošle nedelje, zvao se "Sanjaj me, sanjaj", a bio je posvećen Vladi Divljanu. Čak četiri hiljade ljudi provelo je veče u kojem su nastupila najveća muzička imena nekadašnje Jugoslavije isporučivši u mikrofone i razglas pesme iz Divljanovog opusa, od Idola do Nevladine organizacije i Ljetnjeg kino benda.

Da ne nabrajam muzičare koji su nastupili jer je to već poznato, ali je bilo jasno da je to bila reprezentacija nekadašnje Jugoslavije. Istoga dana, srpski mediji su posvetili najveći deo prostora Danu pobede i vojnoj paradi u Moskvi. Ali to veče u Sava centru je bio zaista pravi Dan, ili Veče pobede. Iako je možda patetično, ali bilo je to veče pobede normalnih ljudi uz 4.000 saučesnika na plavo tapaciranim stolicama Sava centra.

Pobeda nad svim onim što nas je zatrpavalo poslednje dve decenije. Ali istina je da tu nije imao ko da se miri. Jer nije se u nedavnoj prošlosti svađao Bajaga sa Darkom Rundekom, niti Saša Lošić sa Rambom Amadeusom. Bio je to susret onih kojima je politika u jednom periodu pokidala veze a publika sa svih strana Jugoslavije bila svedok tog prisilnog raskida. I te pesme Idola bile su zvučno podsećanje na osamdesete kada su jedni tvrdili da Jugoslavija ima drugu vojsku na svetu, a drugi da ima drugu muzičku scenu u Evropi. Oni prvi su toga dana gledali u Paradu u Moskvi ne zanimajući se za Dan pobede već za promociju oružja koje bi moglo da stigne u hangare.

Zato su se i mediji tog dana više bavili vojnim inventarom koji bi mogao da nam padne šaka u ratu koji se ovde nastavlja iz dana u dan na naslovnim stranama većine dnevnih listova. Zato je i bilo uzaludno pitanje žene moga druga "Gde li su ovi ljudi? Gde žive ovi ljudi?" upućeno svim divnim ljudima koji su proveli to veče u Sava centru. Oni nikada nisu bili na radaru političkog establišmenta koji drži medije i naš život. Jer kao što bi u ovom broju rekao bend Ateist rep, "Iz godina opipljive nade u bolje sutra uleteli smo u tri decenije ratova, pljački, tranzicije, privatizacije, uspona mafijaške države, partokratije i kleptokratije pod palicom tajnih službi". Zato i radnice u srpskoj tranziciji piške u pelene da bi ispunile normu koja isključuje toalet pauzu, njihovi muževi dirinče za najmanju nadnicu, a svima njima neki bolji život i standard poručuje rečenicu "Sanjaj me, sanjaj", kako se uostalom i zvao ovaj koncert posvećen Divljanu i svim normalnim ljudima koji ne interesuju nikoga.

 

 

 


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Zex
20.05.2018 - 22:35
Babe i žabe
Nista ovaj pisac ne razume i ko je i zasto se svadjao n koje dosao na koncert coveka koga pamti drustvo iz dvojke i sa Ilice ni sta znaci ko je gleda i zasto i zasto je voli Parada u Moskvi. Ali je dobio 5 minuta slave da napise sve pritiv svih i ostane u svom kosmosu van svega i vrti se sam oko sebe.
sneyana
24.05.2018 - 09:03
Sjaj
Zex nije bi na koncerttu. Roso, lepo si napisao.