Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

(VIDEO) Nemanjići, ljudi svog vremena: Promovisana edicija o srpskoj dinastiji

Na promociji knjiga koje se dele uz Nedeljnik govorili su autori: dr Milena Repajić, dr Predrag Komatina i dr Ivana Komatina
Datum: 13/06/2018

(VIDEO) Nemanjići, ljudi svog vremena: Promovisana edicija o srpskoj dinastiji

Nova edicija knjiga "Nemanjići - ljudi svog vremena" predstavljena je danas u pres centru UNS-a u Beogradu. Reč je o ediciji od šest knjiga koje bacaju novo svetlo na najdugovečniju srpsku dinastiju koja je aktuelizovana u poslednje vreme, kada se obeležavaju dva velika jubileja - osam vekova od krunisanja Stefana Prvovenčanog (1217) i dobijanja autokefalnosti za srpsku crkvu (1219) što se na svojevrstan način, današnjim rečnikom rečeno, tumači kao prvo "međunarodno priznanje".

Edicija je objavljena u izdanju "Liber novusa", a dostupna je uz magazin Nedeljnik. U akciji koja je počela 7. juna, uz svaki broj Nedeljnika dobija se primerak jedne knjige iz ove edicije, koju su pisali najtalentovaniji srpski vizantolozi, donevši novi pristup izučavanju epohe Nemanjića.


Na promociji su govorili autori dr Milena Repajić, dr Predrag Komatina i dr Ivana Komatina.

Iz današnje perspektive je teško objektivno posmatrati ličnosti koje su imale uticaj na istorijske tokove pre osam i više vekova, rekla je Milena Repajić.

"U međuvremenu se nataložilo toliko tradicija o Nemanjićima. Svako doba, i pod Osmanlijama, u vreme stvaranja nacionalne države, baš kao i današnje, ima svoj pogled i interpretaciju, kako Nemanjića i tako i onoga šta oni znače tom konkretnom društvu. Teško je izdvojiti se iz celokupne tradicije i doći do zaključka ko su i šta su Nemanjići zapravo bili. Otuda i naslov edicije 'Ljudi svog vremena'. Kao ljudi uvek gledamo prošlost iz svoje perpektive. To je konstantna borba da shvatimo sopstvenu perspektivu i da probamo iz nje da izađemo. Verovatno puna objektivnost ne može uvek da se postigne, ali jeste nešto čemu stremimo", rekla je Milena Repajić.

Milena Repajić
Milena Repajić

 

 

Ona je navela da su se autori trudili da posmatraju pomenuti period iz one perspektive iz koje su Nemanjiću posmatrali svoj svet.

"Naša istoriografija je nastala u 19. veku, to je vreme stvaranja nacionalnih država. Tada su nastali termini koji su prebacivani na srednjoevropsko doba. Nemanjići jesu deo srpske srednjovekovne prošlosti, ali način na koji su oni shvatali sebe, šta je to Srbija i šta su to Srbi, prilično se razlikuje od današnjeg.

Fokusirala sam se na pitanje - na koji način je sa svojim sinovima Stefanom i Savom uspeo da u naredna dva veka, do izumiranja dinastije, nikome ko nije bio direktan potomak Stefana Nemanje ne padne na pamet da pokuša da zauzme vlast. Svi koji su se borili za vlast su bili direktni njegovi potomci, a i kasnije dinstije kao što su Hrebeljanovići, Brankovići, Kotromanići su se trudili da povezivanjem sa Nemanjićima dobiju svoj legitimitet. Ova knjiga između ostalog prikazuje kako je Nemanja to uspeo kroz programsku književnost, kroz način podizanja crkava i poruka koje je na taj način slao", rekla je Milena Repajić, koja je autorka još jedne knjige iz ove edicije, o kralju Milutinu koja će se uz Nedeljnik dobijati kao četvrta u ediciji 28. juna.

Ivana Komatina, autorka knjige o Stefanu Prvovenčanom (treća u ediciji) poručila je da edicija predstavlja nove i sveže rezultate koji su postignuti u istraživanju tog perioda i kod nas, i u svetu.

"Dinastija Nemanjića je vladala dva veka, Srbija je za vreme Nemanjića postala kraljevina, a crkva je izdignuta na rang arhiepiskopije. Srbija je za vreme Nemanjića postala i carevina, a srpska crkva je izdignuta na rang patrijaršije.

Stefan Nemanjić se dugo borio za krunu, pisao je papi pisma od 1199. skoro dve decenije, tek je 1217. stigla ta kruna posredstvom papskog legata. Ova knjiga daje novi i zanimljiv osvrt koji povezuje ono što pišu srpski hagiografi sa činjenicom da je u jednom delu zabeleženo da je kruna ipak stigla iz Rima - kruna iz Rima, krunisanje u Žiči. U knjizi se govori o tome kako se te dve stvari spajaju.

Ivana Komatina
Ivana Komatina

 

 

Takođe se u knjizi prati odnos Stefana Nemanjića i Rastka. Obično se smatra da se Sava zamonašio i otišao na Hilandar i da nije imao upliv u politiku. To nije tačno, on i Stefan su odlično sarađivali. Sava je itekako znao zbog čega ide u Nikeju, nakon što je izborena kruna od Rima, zašto baš ide u Nikeju kod carigradskog pariharha da izdejstvuje autokfalnsot za srpsku crkvu. Pažnja se posvećuje i njegovom kultu koji je stvoren tek u 17. veku. I kako su Karađorđevići i Obrenovići pridavali pažnju osnivačima srpske države i temeljili svoje pravo i legitimitet upravo na zaostavštini Nemanjića i prvog venčanog kralja", rekla je Ivana Komatina.

Predrag Komatina je autor knjige koja je podeljena uz Nedeljnik od 7. juna kao prva iz edicije koja govori o periodu koji je prethodio uspostavljanju dinastije Nemanjića.

"Ušao sam u ovo svestan da knjiga odudara od koncepta, jer nije striktno o Nemanjićima, a pokriva ogromni vremenski period - to je pet vekova istorije. Knjiga je zasnovana na vladarima koji su prethodili Nemanjićima, na njihovim odnosima i delima. Pokazano je šta su prenamnjićke dinastije značile za srpsku istoriju. I sami Nemanjići nisu poklanjali mnogo pažnje tom periodu, ali oni su vrlo dobro znali šta se dešavalo pre i svoj legitimtet su zasnivali na prethodnicima", rekao je Predrag Komatina.

Predrag Komatina
Predrag Komatina

 

 

O tome koliko su mladi istoričari doneli novi pristup izučavanju ovog perioda, on kaže:

"Uzanpredovala su istraživanja tog perioda u evropskoj medijavistici i tu se stvari posmatraju iz novog ugla. Pokušao sam da skrenem pažnju na pitanje državnosti u tom periodu, koje je bilo mnogo drugačije u odnosu na danas. Tek od 11. veka pojam države počinje da liči na ono što mi pod tim danas podrazumevamo. U prethodnom periodu to su bile političke zajednice naroda i počivali su na etničkim principima, a ne kao teritorijalno uokvirena zajednica koja ima vlast i jurisdikciju na jednoj teritoriji. To su novi rezultati u evropskoj medijavistici koje smo pokušali da primenimo na našu istoriju", rekao je Predrag Komatina.

Ediciju "Nemanjići - ljudi svog vremena" upotpunjuju i knjige o Caru Dušanu, autora Koste Nikolića i knjiga o narodnoj kulturi u nemanjićkoj Srbiji, autora Stanoja Bojanina.

Sve knjige iz edicije se poklanjaju čitaocima Nedeljnika.

 

O EDICIJI I AUTORIMA VIŠE PROČITAJTE OVDE

RASPOREDU OBJAVLJIVANJA KNJIGA UZ NEDELJNIK POGLEDAJTE OVDE



Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.