Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Info

Nedostaje mi detinjstvo: Kako zaštititi decu izloženu porodičnom nasilju i sa problemima u ponašanju

"Volim jorgovan. Živela bih u šumi pod šatorom. Sebe zamišljam kao izviđača. Smatram da je u životu važno da poštuješ prvo sebe, pa onda druge. Volela bih da me pamte, onakvu kakva jesam. Da imam čarobni štapić, sačuvala bih ga. Iskreno, nedostaje mi detinjstvo", napisala je Milica (15 godina), čija je tužna priča samo jedan od povoda da se formira Resursni centar koji pruža sveobuhvatnu podršku deci sa problemima u ponašanju, ali i svim drugim odraslima u njihovom životu
Datum: 20/04/2017

Nedostaje mi detinjstvo: Kako zaštititi decu izloženu porodičnom nasilju i sa problemima u ponašanju

Foto: Medija centar

Broj dece sa problemima u ponašanju je u porastu. Radi se, uglavnom, o zanemarenoj deci koja ispoljavaju teškoće u emocionalno - socijalnom razvoju, a njihovo najbliže okruženje, često, to ne prepoznaje i smatra ih, gotovo jedino, odgovornim za njihovu neprilagođenost.

Milicu i njenu majku je napustio otac, dok je još bila u stomaku. Majka se ubrzo preudala, a u novom braku nije bilo mesta za dete iz "prethodnog života" - majka ju je zanemarivala, a očuh tukao i omalovažavao. Kada im se rodilo zajedničko dete, odlučili su da Milicu izmeste kod babe po majci. Tada je imala nepunih pet godina.

Kada je krenula u školu, nije mogla mirno da sedi na času, suprotstavljala se učiteljici, pravila je nered, bila je agresivna prema drugoj deci i birala je problematično društvo. U šestom razredu su je uhvatili u krađi po prodavnicama.

"Volim jorgovan. Živela bih u šumi pod šatorom. Sebe zamišljam kao izviđača. Smatram da je u životu važno da poštuješ prvo sebe, pa onda druge. Volela bih da me pamte, onakvu kakva jesam. Da imam čarobni štapić, sačuvala bih ga. Iskreno, nedostaje mi detinjstvo", napisala je Milica, 15 godina.

Ovo je jedna od priča deteta sa problemom u ponašanju, koja je inicirala snimanje četiri okrugla stola - TV emisije autorke Olivere Miloš Todorović, u kojima su o praksi, iskustvu i istraživanju govorili stručnjaci i oni koji se bave podrškom deci sa problemom u ponašanju, kao i novinari koji su imali priliku da im postavljaju pitanja.

Šta još obuhvata Projekat "Resursni centar, za decu sa problemima u ponašanju i njihove porodice", sa sloganom Nedostaje mi detinjstvo, a koji je deo programa "Podrška Evropske unije inkluzivnom društvu" koji EU finansira sa 5,4 miliona evra, a sprovodi ga Delegacija Evropske unije u Srbiji u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, bila je tema konferencije za novinare u Medija centru.

Dr Branka Radojević, psiholog, koordinator Projekta, iz Asocijacije za alternativno porodično staranje o deci - FAMILIA kaže da je ideja da se napravi Resursni centar koji pruža sveobuhvatnu podršku deci sa problemima u ponašanju, ali i svim drugim odraslima u njihovom životu.

"Ne možemo da pomognemo deci sa problemima, ako ne pomognemo odraslima važnim u njihovom životu. Zato je i fokus ovih aktivnosti koje podržava EU, pravljenje dva specijalizovana programa: jedan je za obuku odgajatelja (roditelja, hranitelja, usvojitelja) za pružanje podrške deci sa problemima u ponašanju, a drugi je za nastanike i vaspitače u vrtićima i školama. Pored toga, Projekat razvija i uslugu individualne podrške deci i njihovim porodicama. Kod dece sa problemima u ponašanju postoji kritičan period u kojem možemo da reagujemo. Kod velikog broja dece taj problem nastaje već sa dve godine života. I ako se rano ne interveniše, a to znači do puberteta, to dete je u pojačanom riziku od razvoja delikvencije i drugih psiho - patoloških pojava. Otuda je vreme u tom procesu sve. Resursni centar koji želimo, podrazumeva formiranje jednog mesta u kojem mozemo da pomognemo i konkretnim porodicama, ali i da radimo edukaciju i širenje tog modela rada po Srbiji, s obzirom da je na evidenciji Centara za socijalni rad broj dece u rizicima u porastu. Ovaj Projekat nije radi projekta. Ovo je društveno relevantna tema koja se bavi prevencijom delikvencije, pre svega, na predškolskom uzrastu. Takve centre i resurse društvo nema. Želimo da ukažemo javnosti na neophodnosti uspostavljanja i licenciranja specijalističke usluge - Resurnog centra za decu sa problemima iu ponašanju i njihove porodice. Zato je važna i potrebna društvena podrška, da bismo znanja i taj softver širili po celoj Srbiji, jer deca su budućnost svakog društva", rekla je Branka Radojević.

Intenzivni tretman dece PIT je program koji je prvi, pre 13 godina, napravljen u Zavodu za vaspitanje dece i omladine za decu sa višestrukim smetnjama u ponašanju, emocionalnom i socijalnom razvoju. Koliko je edukacija porodica, koja je deo ovog Projekta, neophodna za razvoj specijalizovanog hraniteljstva, da deca, kada izađu iz Zavoda, ne završe u ustanovama ili na ulici?

Dragan Rolović, specijalni pedagog, direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine, govoreći o deci sa poremećajem u ponašanju, iz ličnog iskustva smatra da je to kategorija dece na krajnjoj margini, i to ne samo kada je u pitanju sistem socijalne zaštite, već i celokupno društvo koje bi tim problemom trebalo da se bavi.

"Mi smo u Zavodu, 2004. godine, napravili inovativan program PIT - intenzivan tretman kroz koji je do danas prošlo preko 200 dečaka do 14 godina starosti. Uspešnost u realizaciji tretmana je preko 90 posto. Najveći problem nam predstavlja šta sedešava sa tom decom posle izlaska iz intenzivnog tretmana? Ako ih vratite u porodicu koja ih je i dovela u taj program, onda niste ništa uradili. Možete da ih vratite na ulicu, ili da pokušate sa hraniteljstvom koje je išlo teško, zbog predrasuda hranitelja o toj deci. FAMILIA nam je pomogla još u početnom programu intenzivnog tretmana da pronađemo hraniteljske porodice za decu koja su se, pri smeštanju u porodice, pokazala, možda, i pripremljenija za boravak u tim porodicama, nego deca koja dolaze iz Domova za decu bez roditeljskog staranja.

Ovaj projekat je do sada dao najbolje rezultate i zato je važna podrška sistema. Ne samo da smo uspeli da realizujemo sva hraniteljstva, nego smo zajedno, stručni radnici intenzivog tretmana i FAMILIA, pripremili porodice i upoznavali decu sa porodicom, a nastavljamo da im pružamo podršku i nakon njihovog odlaska u hraniteljsku porodicu", naveo je Dragan Rolović.

Najveće žrtve nasilja u porodici su deca. Izloženost nasilju u porodici pogoduje razvoju problema ponašanja kod dece. Kako prevenirati njihovu delikvenciju?

Gorjana Mirčić Čaluković, zamenica javnog tužioca, Ministarstvo pravde, u vezi sa decom sa problemima u ponašanju, govorila je o važnosti Zakona o sprečavanju nasilja u porodici čiji je nacrt usvojen prošle godine u novembru, a čija se primena počinje 1. juna ove godine.

"Deca su uvek posledica ponašanja nas odraslih. Zato je važan ovaj Zakon koji je preventivan i koji je uvideo potrebu da pokrene sistem, represivne organe kakvi su policija i tužioci, da reaguju i pre nego što se nasilje dogodilo, odnosno, sada, već kada postoji samo opasnost od nasilja. To je važno, zato što je kroz praksu primećeno da se deca vrlo često ne prepoznaju kao žrtve nasilja, posebno ne u krivično pravnom smislu, već samo kao svedoci nasilja, pa se u slučaju porodičnog nasilja govorilo - Ne, dete nije žrtva. ono je samo gledalo kako tata tuče mamu. Zanemarivala se važna činjenica koja ostavlja posledice. Ovaj Zakon nameće obavezu relevantnim činiocima da to uzmu u obzir, jer, posmatrati nasilje u porodici fokusirano samo na majku kao direktnu žrtvu naislja, a ne gledati u decu, to je onda problem. Nasilje je veliki mozaik i tek kad sastavite sve delove, u stanju ste da vidite kompletnu sliku i da imate adekvatnu ulogu, ja kao tužilac i moje kolege policijski službenici. Upravo tu saradnju svih organa nameće novi Zakon. Iako je ta saradnja bila predviđena posebnim i opštim protokolima u postupanju u slučajevima nasilja, to se u praksi nije događalo u značajnoj meri. Imajući to u vidu, zakonodavstvo sada nalaže obaveznu saradnju. Kada je reč o deci, onda su, pored tužilaštva, Centra za socijalni rad i policije, važni činioci i vaspitne i obrazovne ustanove. Ne moze se rešavati slučaj nasilja u porodici, a da se nije pitala škola ili vrtić deteta kako se ta deca ponašaju, da li je primećeno da se dete povlači u sebe, ili ima neke fizičke povrede... Sve to škola mora da dostavi grupi za koordinaciju i saradnju. To je jedan smer. Drugi pravac je da se školi i vrtićima nalaže da prepoznaju nasilje i da ga prijave. Kad pogledate, s jedne strane, od njih se traži da dostave svoje mišljenje, iako deca nisu upisana kao direktne žrtve, a s druge strane im se nameće obaveza da prepoznaju i prijave nasilje. Oba puta idu ka istom cilju, a to je prevencija u zaštiti dece od nasilja. Novi Zakon, pored saradnje i odluke grupe za koordinaciju i saradnju, predviđa i obavezu grupe da donese individualni plan podrške i zaštite, ne samo za majku koja je direktno izložena nasilju, nego da uzme u obzir i tu decu koja čine celinu. U praksi je primećeno da žrtva podnese krivičnu prijavu protiv nasilja u porodici, a onda, onaj koji je vršio nasilje, odmah podnese krivičnu prijavu za oduzimanje maloletnog lica, tvrdeći kako majka njemu ne dozvoljava da viđa decu. I sad se ceo sistem usmeri ka njemu i kaže da dete ima pravo da ima oba roditelja i svi rešavamo pitanje roditeljstva. A zaboravljamo kako je priča krenula - a počela je od nasilja. Da li to dete koje ima pravo i na tatu i na mamu, ima pravo na mirnu i zdravu porodicu? Da li ima pravo na sigurnost? Da bismo sprečili delikventno ponašanje dece, mi moramo da zaustavimo nasilje, jer samo tako možemo govoriti o prevenciji. Sve ostalo je lečenje posledica", konstatovala je Mirčić Čaluković.

Na ovu priču se nadovezala i prof dr Marija Mitić, psiholog, jedna od osnivača Asocijacije FAMILIA, naglašavajući važnost ovog Zakona u prevenciji problema u ponašanju dece, posebno kod pitanja uzora u porodici. Jer, situacija porodičnog nasilja je najčešće nad majkom, što snižava njene roditeljske kompetencije, a u razvoju deteta, ako su kompetencije oba roditelja niske, a uzori tako loši, onda nema plodnijeg tla za razvoj problema u ponašanju.

Pored Asocijacije Familia, kao nosioca Projekta, u Projektu učestvuju i tri Regionalna Centra za porodični smeštaj i usvojenje Kragujevac, Niš i Ćuprija. O značaju edukacije nastavnika i odgajatelja u ovladavanju veštinom za podršku deci sa problemima u ponašanju, kao važnom delu Projekta, govorio je i Slaviša Sorak, direktor Regionalnog Centra za porodični smeštaj i usvojenje Kragujevac.

"Znali smo da je dete posledica negativnih okolnosti u kojima živi i da, ako delujemo samo na posledicu, nećemo mnogo promeniti. Znali smo i da moramo da ostvarimo saradnju sa drugim akterima, pre svega sa školom u kojoj deca provode najveći deo dana. I ako škola na vreme prepozna problem, onda može mnogo da učini na poboljšanju stanja. Organizovali smo dve fokus grupe, dve škole u Kragujevcu i, nakon evaluacije, naše pretpostavke su se potvrdile - nastavnic i učitelji u školama osećaju se usamljeno i ne znaju kome da se obrate kada kod deteta imaju problem u ponašanju. Zaključak je i da su škole zapostavile vaspitni segment sa decom, ali ne zbog toga što oni to ne žele da rade, već zato što su programi i planovi zaista obimni. Naš Centar je radio i edukaciju odgajatelja, što se, tokom obuke, pokazalo kao dragoceno iskustvo za njih. Program je jos uvek u fazi pilotiranja, a neke od tema koje su im bile veoma značajne su tehnike disciplinovanja, koje, u našem kulturološkom miljeu, ne primenjujemo, a zasnovane su na teoriji pozitivne psihologije, odnosno sistemu nagrađivanja, a ne kažnjavanja", rekao je Sorak.

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.



Sva izdanja