Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Ne patimo više od izostanka zvezda: Kad smo preživeli ovaj Istanbul više ništa nije nemoguće

Ovaj tim koji je Saša Đorđević poveo na Evrobasket u više aspekata je iznuđen. Nije deo plana za smenu generacija, ali je osvojena medalja simbolički značajna jer oslobađanja naciju od košarkaških autoriteta
Piše: Veljko Miladinović
Datum: 21/09/2017

Ne patimo više od izostanka zvezda: Kad smo preživeli ovaj Istanbul više ništa nije nemoguće

Foto Profimedia

Vole Srbi da sednu u kafanu i da raspredaju o politici. Ali samo onda kada nema nekog važnog sportskog događaja. Evropsko prvenstvo u košarci, na primer. I seli su, sigurno, mnogi u subotu uveče u kafanu i razglabali o statistici, a na prvom mestu o taktici. Naravno, takvi razgovori bi se pretvorili u takmičenje u poznavanju "pik end rola", zone i tranzicije. Svi za stolom, naravno, znaju to mnogo bolje nego Saša Đorđević i veće mudraca predvođeno Dudom Ivkovićem i Željkom Obradovićem koji su u Istanbulu teledirigovali košarkaške mudrosti sa tribina. Ako, bez zemlje sa sedam miliona selektora, ne bi bilo ni zemlje košarke.

Međutim, kako bi razgovor ušao u treću četvrtinu, pretvorio bi se sasvim sigurno u takmičenje u recikliranju starih viceva. Zamislimo jedan takav kafansko-košarkaški razgovor u subotu uveče. Sa verovatnoćom u procentima šuta Gorana Dragića, naletela bi "fora": "A je l' ti Slovenci igraju basket na skijama?"

Načekali bismo se odgovora, negde do Nove godine, kada Slovenci inače posećuju beogradske kafane: "Ne igramo na skijama, al' Dragić je baš vozio slalom."

To što Dragić ima prezime sa "mekim ć" i nosi pravoslavni krst kao i najbolji mladi igrač Evrope Luka Dončić (osvedočeni navijač Zvezde), kao dva najbolja slovenačka igrača, dovoljna je bila zanimacija, i slaba uteha, srpskim navijačima koji su pretrpeli poraz od, jelte, Srba. To što u slovenačkoj reprezentaciji verovatno ima više navijača Zvezde i Partizana nego Olimpije posledica je kako komplikovane geopolitike Balkana, tako i snage srpske škole košarke koja je i najtalentovanije Slovence dovlačila na košarkaški rad i školovanje u Srbiju.

Ipak, tamo je pobedila slovenačka ekipa, koja nema veze sa krvnim zrncima, nego sa NBA igrom koju su doneli Dragić i pre svih trener Kokoškov.

Eto, osim što smo saznali da Slovenci nisu samo skijaši nego igraju i vraški dobar basket, saznali smo da Srbija ima i još jednog fenomenalnog trenera, koji je do sada u našoj javnosti bio statistički podatak (kao prvi stranac asistent u NBA ligi, prvi strani trener koji je postao šampion NBA, prvi strani trener na All-Staru), ali je za širu javnost bio košarkaški marginalan. To što je Kokoškov doneo u evropsku košarku, prvi čovek slovenačkog saveza Raša Nesterović definisao je kao "NBA na srpski način".

 

Ovaj tim koji je Saša Đorđević poveo na Evrobasket u više aspekata je iznuđen. Nije deo plana za smenu generacija, ali je osvojena medalja simbolički značajna jer oslobađanja naciju od košarkaških autoriteta. Još od kada su Divac i Paspalj 1997. prvi put propustili reprezentativno leto, preko Stojakovićevog kontinuiranog "samo još ovo leto" koje je trajalo sedam godina, pa do Jokićevih priprema za NBA sezonu, nacija pati od "izostanka zvezda"


Svakako da iz tog aspekta poraz mnogo manje boli nego da je usledio protiv već "dosadnih" Španaca.

Zato se ovo finale, ako se uzme u obzir koliko je bila oslabljena naša ekipa, ni po čemu ne razlikuje od prethodna dva velika finala koja smo gubili od reinkarnacija "drim tima".

A mnogo je razloga zbog kojih srebro na Evrobasketu može da izazove nezadovoljstvo, a samo jedan - mnogo veći i snažniji - za potpuno zadovoljstvo. Jer dovoljno je setiti se šta se od ove ekipe uopšte očekivalo.

Ovo zaista jeste bila (nenadana) šansa generacije da osvoji zlatnu medalju. A predugo je naša košarka bez nekog seniorskog zlata. Evropska prvenstva će se od sada igrati na četiri godine i ne predstavljaju više kvalifikacije za Mundobasket ili Olimpijadu, što Evrobasketu malo i oduzima na značaju. Sledeće godine će se igrati novi sistem kvalifikacija za SP (ko se sa tim FIBA prozorima snađe, dobije piće od ekipe s početka teksta), 2019. će biti Svetsko prvenstvo, naredne godine Olimpijske igre. A ako se kao trenutni košarkaški aksiom uzme da su Amerikanci nepobedivi, srpska reprezentacija će prvu šansu za sledeće zlato imati tek 2021. godine. Bliže je to od ulaska Srbije u EU, ali opet nije toliko blizu.

I ako se u obzir uzmu svi igrači koji pretenduju na mesto u timu - Raduljica, Bobi Marjanović, Mačvan... na prvom mestu Teodosić za četiri godine će u najboljem slučaju pevati svoju labudovu pesmu.

S druge strane, sve se našim košarkašima namestilo u Turskoj (ako se izuzme da im se ništa nije namestilo pre početka prvenstva): i igra brojeva koja nas je izbacila na prvo mesto u grupi, i teži protivnici raspoređeni u drugom delu žreba, Španci koji su, eto, ispali u polufinalu... Što je bila minimalna kompenzacija za sve malere koji su zadesili ovu ekipu. Pogotovo je to bila šansa za igrače koji su iskočili iz drugog plana, i koji u drugim okolnostima možda i ne bi bili igrači za reprezentaciju.

Treći poraz u finalu, u poslednje četiri godine, čak iako su dva od Amerikanaca, svakako da ne godi u "zemlji košarke" i može postati psihološko opterećenje.

Srpska košarka možda nije imala značajniji uspeh još od 1998. godine, kada je takođe na prvenstvo poslat "B tim", pa su postali prvaci sveta, ali su imali u timu dva najbolja evropska igrača u nastajanju - Rebraču i Bodirogu. I to su ti prelomi koji su bitni za smenu generacija.

Ovaj tim koji je Saša Đorđević poveo na Evrobasket u više aspekata je iznuđen. Nije deo plana za smenu generacija, ali je osvojena medalja simbolički značajna jer oslobađanja naciju od košarkaških autoriteta. Još od kada su Divac i Paspalj 1997. prvi put propustili reprezentativno leto, preko Stojakovićevog kontinuiranog "samo još ovo leto" koje je trajalo sedam godina, pa do Jokićevih priprema za NBA sezonu, nacija pati od "izostanka zvezda". A ko je preživeo ovaj Istanbul, zaista može mirne duše da potpiše onaj komentar sa hrvatskog portala - da dođe ekipa dragačevskih trubača, uzećemo medalju.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.