Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Ne otpušta se Bog

Kao neko ko pasionirano prati ono što se događa u Americi, ne mogu da se ne nasmejem kad pročitam upozorenje opozicije da se "ni u jednoj razvijenoj državi" na mesta poput direktora BIA ne postavljaju stranački kadrovi
Piše: Ljiljana Smajlović
Datum: 01/06/2017

Ne otpušta se Bog

Opozicija je u pravu kad tvrdi da direktor BIA ne bi smeo da bude podređen političkoj stranci. Tačno znam kakav nam čovek treba. Idealan kandidat bio bi nezavisan, nepotkupljiv i neustrašiv državni službenik sa velikim iskustvom u struci, tj. bezbednosno-obaveštajnim poslovima. Neko besprekorne biografije, neko ko se ne povija kako vetar duva, ko nijednom predsedniku i premijeru do sada nije dozvolio da mu se meša u posao. Savršeno nepristrastan profesionalac koji je jedino odan Ustavu, nema ni političkih predrasuda ni favorita. Apolitičan.

Je l' znate nekog takvog? Ne mislim u BIA, nego bilo gde, u bilo kojoj državnoj službi? Ali ideja je divna.

Kao neko ko pasionirano prati ono što se događa u Americi, ne mogu da se ne nasmejem kad pročitam upozorenje opozicije da se "ni u jednoj razvijenoj državi" na takva mesta ne postavljaju stranački kadrovi. Ne mislim, naravno, da tu kritiku treba odbaciti samo zato što dolazi iz stranke koja je ogromnu moć u bezbednosnim (i svim drugim) poslovima poverila šefu kabineta predsednika o kom ništa nismo znali, osim da u tim poslovima nema profesionalnog iskustva. Na politizaciju upozorava i Saša Janković, iza kog je nekoliko godina teških političkih bitaka koje je vodio sa položaja visokog državnog službenika.

Ali hajde da vidimo šta se dešava u razvijenim državama. Evo, na primer, u Americi. Američki FBI je najčuvenija, i po svoj prilici najbolja obaveštajna služba na svetu. Legendarni Frenklin Ruzvelt je za prvog direktora FBI-ja tražio, i našao, upravo kandidata kakvog sam u uvodu opisala: apolitičnog profesionalca, čoveka iz službe, "par ekselans" državnog službenika o kakvom Saša Radulović ovih dana priča.

Taj čovek se zvao . Edgar Huver, a ostalo je istorija. Na mestu direktora zadržao se blizu 50 godina. S vremenom se oteo svakoj političkoj kontroli i postao država u državi: predsednici su ga se plašili, ali se niko nije usudio da ga otera. "Ne otpušta se Bog", rekao bi Džon Kenedi onima koji su mu savetovali da Huvera po kratkom postupku smeni. Drugi nisu pred prijateljima krili da se plaše nekontrolisanog curenja prljavština iz tajnih dosijea pomoću kojih je Huver ucenjivao i stanovnike Bele kuće, i senatore, i kongresmene. Apolitičan? Je li apolitično bilo pismo ucene Martinu Luteru Kingu u kom mu se sugeriše da je bolje da izvrši samoubistvo? Je li apolitičan bio njegov progon pogrešnog političkog mišljenja? Je li Huver bio apolitičan kada je smišljeno širio antikomunističku histeriju da bi lakše stvorio političku klimu u kojoj bi sudovi smekšali stav prema njegovim metodama obaveštajnog rada, koje su suviše često podrazumevale nezakonite pretrese i prisluškivanja, dosijee seksualnih navika i podmetanje lažnih dokaza tokom ilegalnih premetačina?

Davno bilo? Da vidimo kako je sada. Čitalac je verovatno upoznat sa kovanicom "deep state", koja je u američkom političkom žargonu zamenila Ajzenhauerov "vojno-industrijski kompleks" i označava umreženu grupu ljudi iz državnih struktura, obaveštajnih agencija i vojnih krugova. I oni su apolitični, ako se pod tim podrazumeva da ih Amerikanci nisu direktno, na izborima, birali na važne položaje sa kojih bitno utiču na politiku zemlje. Čitava ta "duboka država" (londonski Ekonomist tvrdi da izraz izvorno potiče iz Turske, gde "derin devlet" označava grupu penzionisanih generala koja se iza kulisa borila da svim sredstvima očuva sekularnu državu i porazi komunizam, ne prezajući ni od kontakata sa gangsterima) danas radi na tome da iz Bele kuće istera 45. američkog predsednika koji je izabran suprotno volji elite -- političke, vojne, medijske, svake moguće vašingtonske elite, uključujući tu i stranku čiji je kandidat bio.

Možda je taj predsednik zaista grozan onoliko koliko nas u to svakog dana uveravaju na Si-En-Enu, ali njegov izbor ipak predstavlja dokaz da predsednika zaista biraju građani i da je vlast u Americi iz korena smenjiva.

No tek ćemo videti, možda i nije. Jer ako se malo udubite u američku političku scenu, osećaćete se kao kod kuće. Ne razumem zašto američki ambasador, kad hoće da uvredi Informer, citira Vučića? Donald Tramp je još slikovitiji, on za medije kaže da su odvratni, korumpirani, gomila đubreta. Jer politički rat se i tamo vodi preko štampe, samo što tamo najugledniji mediji zadihano prenose teške optužbe na račun predsednika iz anonimnih izvora koji ne nude dokaze. Vratio se makartizam, samo su progonitelji sada iz liberalne elite i oni kontrolišu frakciju u državi koja se otela od države i bori se protiv izabrane vlasti. Rusi su tu samo mamac za lakoverne.

Kao ni kod nas, tužioci i bezbednjaci nisu apolitični već direktno deluju u skladu sa nečijom političkom voljom. Samo čijom? Izabranom ili onom koja je na izborima nekim čudom poražena?

 

*Kolumna iz Nedeljnika od 25. maja. Čitajte novu kolumnu Ljiljane Smajlović u novom Nedeljniku koji je na kioscima od 1. juna, ili u digitalnom izdanju koje je dostupno na NOVINARNICA.NET


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.