Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Mythbusters

Ne, NATO bombardovanje nije imalo naziv "Milosrdni anđeo"

Sedamnaest godina traje i zabluda da se kampanja od 78 dana bombardovanja zvanično zvala "Milosrdni anđeo". Naravno da nije, ali i danas je u većini novina i na sajtovima koji su obeležili tužnu godišnjicu početka agresije. I ne samo u medijima, pošto se to "Milosrdni anđeo" nalazi i u udžbeniku za istoriju za osmi razred osnovne škole...
Piše Marko Prelević
Datum: 24/03/2016

Ne, NATO bombardovanje nije imalo naziv "Milosrdni anđeo"

Foto: Profimedia

Sedamnaest godina je prošlo, tačno u dan, otkako smo i mi, posle svakog grada u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj, naučili kako zvuče sirene za uzbunu, kako izgledaju skloništa iznutra, kako je to nemati most koji je evo, do malopre bio tu, a kako miriše garež od bombe koja padne u centar grada. Pre 24. marta 1999. smo takve stvari samo uspešno izvozili, a onda je rat, preko Avijana i Jadranskog mora, preko nevidljivih aviona i vrlo vidljivih tomahavka, zakucao i u našu avliju.

Sedamnaest godina traju pitanja je li sve moralo tako da se odigra, je li nekoliko stotina života moralo da bude izgubljeno, među njima i oni najteži, dečji, je li se moglo izbeći i jesmo li bili samo pokusni kunići, pokazna vežba NATO alijanse na pedesetu godišnjicu osnivanja tog saveza, u prvom pravom ratu koji su vodili. Doduše, samo s neba...

Sedamnaest godina traje i zabluda, propaganda, kako li već, da se kampanja od 78 dana bombardovanja zvanično zvala "Milosrdni anđeo".

Naravno da nije, ali to je tu, ostaje, i danas je bilo u većini novina i na sajtovima koji su obeležili tužnu godišnjicu početka agresije. I ne samo u medijima, pošto se to "Milosrdni anđeo" nalazi i u udžbeniku za istoriju za osmi razred osnovne škole!

Za tu propagandu bili su zaduženi ondašnje Ministarstvo informisanja i RTS, koji je, sećate se, slavodobitno prikazivao i paljenje zastave Demokratske stranke ispred sedišta u Krunskoj ulici, i nalazio "Albance" na Glavnoj železničkoj stanici koji su pričali da niko sa Kosova i Metohije ne beži, a ko beži, beži u Beograd; kao i dva vodeća štampana dnevnika, od kojih je jedan pre toga podmetao umetničku sliku Uroša Predića kao fotografiju dečaka uplakanog na grobu roditelja koje su ubili "muslimani", a posle toga multiplicirao broj prisutnih na Miloševićevom mitingu u Beranama, ergo, nije im bilo previše teško ni mrsko da slažu to za "anđela".

A bilo je baš tragično zgodno i zgodno tragično. Išlo je uz čitav taj diskurs gde su svi zlikovci i svi loši, toliko loši da mogu ubijanje da nazovu milosrdnim, pa još anđeoskim, fukare, samo smo mi Srbi dobri. Takve stvari dobro su uticale na moral nacije u ratnim uslovima.

No kako je do ove zabune uopšte došlo?

Operacija NATO se zvanično zvala - oni vole tako da daju imena - "Allied Force", odnosno "Saveznička snaga", valjda da bi pokazali kako su ujedinjeni, mada je i unutar država-članica bilo opozicije i protesta (u Parizu, Londonu, Atini bili su veoma glasni i posećeni). Juna 1999, kada je, nakon "naše pobede" za zelenom čojom u Kumanovu, NATO ušao s trupama da "oslobodi Kosovo" - a oslobodio ga je, pre svega, od Srba - operacija će promeniti ime u "Joint Guardian", odnosno "Zajednički zaštitnik", e da bi licemerno istakli kako su oni tu da štite svaki narod. Jesu, al' zamalo...

Ali to nije sve: američki deo akcije, koji je nosio čitavu soldatesku, zvao se "Operation Noble Anvil". Dakle, "Plemeniti nakovanj".

Moguće je da je posredi samo greška u prevodu, a da su za nju krivi - Kinezi. To je, barem, pokazalo istraživanje RTS-a, koji se pre ravno sedam godina bavio ovom temom. Al' zaludu, pošto ni Javni servis niko više ne sluša, izgleda.

Ta verzija kaže da je zabunu uneo tadašnji kineski predsednik Đijang Cemin koji je, navodno, tokom posete Italiji marta 1999. napravio grešku u izgovoru i tako je "noble anvil" postao "noble angel".

RTS je tada imao i sagovornika, Bojana Dimitrijevića sa Instituta za savremenu istoriju, koji je pričao da je tadašnja srpska propaganda, odnosno ministarstvo informisanja, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, obilato u svojoj cenzuri novina koristilo i nametalo izraz "Plemeniti anđeo". To će se toliko uvrežiti da će i godinama kasnije srpski oficiri, kako je svedočio Dimitrijević, pogrešno nazivati operaciju, što je umelo da unese dosta zabune.

"Ja sam učestvovao u razgovorima koji su bili stručni između naše i američke vojske oko iskustava rata 1999. godine. Oni se prosto nisu prepoznavali kad su naši predstavnici koristili taj naziv za tu operaciju ili kad su koristili još neke od termina koje je tadašnja propaganda usadila ljudima u glavu, čak i onima koji su profesionalci. Tako da sam tu video da se govori o istoj stvari, oni to zovu na jedan način, mi na drugi i onda tu već nastaje nesporazum", prisetio se Dimitrijević za RTS pre sedam godina.

Potom je dao i dijagnozu.

"U našoj modernoj istoriji to nije prvi slučaj da je neka propagandna stvar postala opšte mesto i čak ušla u udžbenike. Samo posmatranje Drugog svetskog rata ili nekih skorijih događaja su na mnoge načine iskrivljeni došli u javnost i udžbenike zato što politika ima uticaj na istoriju i istoriografiju i zato što se u Srbiji politički diskurs često nastavlja u istoriji. S druge strane, postoji i jedna tendecija da našu istoriju kreira lični doživljaj istorije i nešto što je paraistorija, publicistika", ocenio je Dimitrijević.

"Propagandni napori obe strane bili su veoma jaki", podsetio je Dimitrijević. "Tako na zapadu imate mit da je rat bio zbog humanitarne katastrofe i navodnog genocida na Kosovu, što uopšte nije tačno, a kod nas imate ovu sugerisanu priču o intenzivnom otporu i svim događajima koji su bili. I onda i tu priču o 'Milosrdnom anđelu' kao jednoj potpuno netačnoj stvari."

Dakle, ne "Milosrdni anđeo", to se pojavljuje samo još na opskurnim sajtovima koji su je nezgrapno preveli čak i sa "Merciful Angel", nego "Saveznička snaga".

Mada je bolje - nikako.

U danima kada se sećamo onih nedužnih koje su usmrtile NATO bombe - od male Milice Rakić do onih hrabrih vojnika čiji se grob ne zna - setimo se nekad, plemenito i anđeoski, i svih milica rakić s druge strane, a drugih je strana, na koje je ova naša udarala, devedesetih bilo baš mnogo i gde god da se okrenete, praktično.

Žrtve su žrtve, i ničeg tu plemenitog nije bilo devedesetih. Ni milosrdnog, ni anđeoskog.

Baš kao što ničeg plemenitog nikad ne bude u propagandi, danas ili pre 17 godina, svejedno.


Ukupno komentara: 8



Sva polja su obavezna.



Gagi
24.03.2016 - 12:14
Najzad...
... da neko napiše nešto suvislo o uzrocima i posledicama! Nikako da se suočimo sa našim delanjem i nikako da se oslobodimo delovanja Miloševićeve propagandne mašinerije, koja je eto ušla i u udžbenike! Na žalost, još uvek se nismo oslobodili tereta nedavne proščosti, koji nas i dalje, kao betonske čizme drži prikovane za dno... Tužno. Bravo za tekst!
emilija stamenov
24.03.2016 - 15:02
Ne, NATO bombardovanje nije imalo naziv "Milosrdni anđeo"
Jeste, razbijajte neke druge mitove. Svojim ušima sam čula treći dan bombardovanja, u sklonište, na mom tranzistoru Medlin Olbrajt i reči iz njenih usta \"Milosrdni Anđeo\". Tako da nemojte ispravljati nešto što se ispraviti ne može...molim Vas.
Jocagomboca
24.03.2016 - 16:38
Ne zaboraviti!
I ne oprostiti! I ne umanjujte broj zrtava, ovi od \'99 nisu prebrojali zrtve, vode oko 2500 poginulih, nece istinu da kazu, a vi jos smanjujete na par stotina!!!! Koliko treba da nas izgine, da kazete istinu??? Vi, on i njegovi prijatelji i savetnici, koji su nas ubijali??? Muka mi je od svih vas!!!
Ana
24.03.2016 - 16:28
Ruševine
Super vam je analiza. Jadni NATO, ocrnili ga neki gadni Srbi i Kinezi. Sa svakom godinom koja prođe, meni Nato nije manje, nego više kriv. Postupili su varvarski na početku 21. veka u srcu Evrope, i nikakvi komentari tipa ovog vašeg ne mogu ih oprati. Kao ni današnji govor našeg premijera, koji je one strašne noći urlao pred Televizijom (s razlogom, umalo mu majku nisu ubili). Naravno da smo ovih teških dana uz prelepi i ranjeni gad Brisel; ali, \"vidimo\" ruševine od NATO bombi u sred našeg Beograda koje su zamaskirali bilbordima. U našim srcima te rupe i dalje zjape.
Carica Milica
24.03.2016 - 18:03
Nakovanj!!?
Zamena teza, manipulacija. Da li je bitno kako se zvao zlocin?!! Da li je manji, ukoliko je \"plemenit\" i pri tom - nakovanj!!? Kome je upucen ovaj tekst, koliko daleko ce ici ispiranje mozgova i cinizam... Zalosna i nesrecna Srbija, sta je docekala.
Nikola
24.03.2016 - 23:24
Jos si mlad...
Ee balavac, ti ces da pises na koliko je strana \"ova nasa\" udarila... Da, mi smo udarili na sve, oni na nase nisu, samo su se branili, jel da ?
mirko
25.03.2016 - 21:24
Đavo
Nisam primetio da pisac teksta na bilo koji način pravda NATO i bombardovanje Srbije, što su drugi komentatori razumeli. Po meni ovdje je reč o istini, jer onaj ko govori neistinu o jednoj stvari sklon je da to isto čini i u drugim slučajevima. Nama je potrebna potpuna istina , kako u velikim tako i u malim stvarima. Nažalost ljudi još uvek misle, da parafraziram Branu Crnčevića: \" Za Srbiju je dozvoljeno i lagati\" Ne sumnjam da su Holbruk i društvo, lagali i manipulisali, ali ipak nisu toliko glupi da bombardovanje nazovu milosrđem. Za nas je najvažnije da tačno znamo, kako i zašto je do tog bombardovanja došlo, i kakve su posledice.
Жика Врачаруралац
29.03.2016 - 14:15
Мислити својом главом
Можда се може бити добар шегрт, пандур или портир ако мислите туђом главом. Новинар, још горе уредник никако. У уводнику текста млађани и порпилично досадни Прелевић, покушава да нас лепо уведе у суштину каснијег текста. Тачно је да смо \"Милосрдним анђелом\" покушали да до краја покажемо наш став о нечувеном злочину једне иначе злочиначке алијансе, ето она се званично звала \"Племенити наковањ\". Каква разлика! Има ли смисла ишта друго расправљати јер \"Анђео\" је \"наковањ\" !?! Треба ли импликацијом закључити да је уранијум потковица која доноси срећу. Млађаном Прелевићу, с обзиром на ставове, сигурно да. Бомбе нисмо извозили млађани Прелевићу. Ратовало се, не вољом овог народа. За то не треба диплома ФПН, одсек за журналистику. Бомбе смо добили ми, добили су их и пре и после нас Ирачани, Либијци, Сиријци. Жртве се мењају, злочинци остају исти. \"Наковњи\", \"Олује\", \"Потковице\" и \"анђеле\" нико не памти. Релативизација тих злочина, преувеличавање других (као млађани и недипломирани Прелевић) Сребренице, ипак нису новинарство. То је ЦНН+ББЦ+Б92 пропаганда, има ко ће то да брани. Све теже и јефтиније. Но то је право једног од уредника, као и моје да тек негде у среду увече прочитам његову колумну, уверивши се сваки десети пут да је вредело времена. Волим Недељник, поштујем разоликост мишљења. Само онда када је својеглавно.