Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Ne brinite, vaša deca će raditi isto što ste i vi u njihovim godinama

Ne sećam se da je bilo dece koja su drugu bacala u reku ili bar nisu prijavila da je neko upao u vodu, niti da su mislila da je kul da spale beskućnika jer nisu shvatala šta požar može da učini. Ali, tadašnja deca sadašnji su roditelji i ako ta teorija da deca liče na svoje roditelje, stoji da li to znači da sva ova deca danas liče na nas?
Piše: Zorica Marković
Datum: 21/12/2016

Ne brinite, vaša deca će raditi isto što ste i vi u njihovim godinama

Foto: Profimedia

Čudno je živeti u gradu u kojem sneg više ne pada čak ni na prvi dan zime. Valjda će u januaru iznenaditi putare. To je tradicija, pa mora! Kad ste dete, onda vam je sneg vesnik svega što prati prazničnu atmosferu. Sećam se da sam se ježila priča o globalnom zagrevanju i o eventualnom gašenju Golfske struje i o tome koji bi delovi zemlje bili pogođeni prvi, a koji najviše. Hrabrilo je to što je Balkan uvek bio negde gde će "najslabije da drmne", bar u nečemu! Mirno sam spavala jer sam znala da će sneg padati.

U mom omiljenom naselju, Ceraku, postoji nekoliko tih mesta na kojima se voze sanke, na kojima se uči da se stoji na "skijicama", jer skije nismo imali, i gde se spuštate na dupetu u šuškavim pantalonama. Zvuči kao idilično vreme, ali bilo je to doba početka ratova, početka uličnih ubistava, pionirskih koraka dizelaša i sponzoruša. Bilo je i mnogo droge. Ali, roditelji su znali gde smo. Iako nije bilo mobilnih telefona. Po ceo celcati dan na ulici, što bi rekla moja drugarica iz osnovne: "Nas je ulica vaspitavala, pa smo dobri ispali". Znali su ti naši tada prestrogi roditelji da nećemo raditi ništa što nije radio niko od njih. I setila sam se toga kad mi je pre neki dan jedan bivši Beograđanin, a danas Njujorčanin, tokom intervjua postavio pitanje: "Kad se svi ti roditelji promene, zar se ne sećaju šta su oni radili kad su bili mali?"

Ispričao mi je priču koja postaje uobičajena i tako stereotipno predvidiva: prijatelji su dobili decu i pošto su kasno postali roditelji, vrlo su brižni, ne daju mu ovo ili ono, dete ne sme da mrdne - zvuči poznato! - voze ga u školu, dovoze ga iz škole, na razne dodatne časove, brinu se da nije previše na društvenim mrežama i sve što današnje mame i tate rade. Ume li to dete da uživa? Možda. Ali je i vrlo zavisno od njih. Ti roditelji, zaista divni, jesu ono što zovemo "helikopter roditelji"; uglavnom su uplašeni jer ne moraju da čitaju novine, već samo da ih prelistaju ili čisto ekran da "prevuku" i videće sve te nestanke, sva ta "bezazlena igranja" koja se završe tragično. I ti otac i majka, prijatelji mog poznanika, isti su takvi, što ga je iznerviralo. "Pitao sam ih: 'A šta ste vi radili kad ste bili klinci? E, ne brinite jer će vaše dete raditi isto što i vi - ni manje, ni više, nego isto što i vi'. Na šta su oni popadali od užasa."

Ne sećam se da je bilo dece koja su drugu bacala u reku ili bar nisu prijavila da je neko upao u vodu, niti da su mislila da je kul da spale beskućnika jer nisu shvatala šta požar može da učini. Ali, tadašnja deca sadašnji su roditelji i ako ta teorija da deca liče na svoje roditelje stoji - a neka mi oproste svi stručnjaci ovog sveta jer ne znam da li je to istina, puko trabunjanje ili je sve "individualno" kad ne umeju da objasne odstupanje od zakonitosti - da li to znači da sva ova deca danas liče na nas?

Sećam se da je dečko koji je maltretirao celu moju generaciju tih devedesetih još kao klinac mučio životinje. I svi smo tada znali šta će na kraju biti s njim - svi smo znali da sve priče imaju svoj kraj u skladu sa početkom. O tome sam razmišljala i sinoć dok sam prolazila pored gomile dece koja su maltretirala životinje, a onda i jedni druge, baš pored tog brdašca na kojem smo mi tako dobro umeli da se sankamo "na dupetu". Pomislila sam gde li će ta deca da završe danas? Uglavnom znam gde su završili ostali iz moje i po godinama sličnih generacija. Životinje su spasene, da ne brinete, bar za sada jer ne znam kako će proći tokom bacanja petardi, ali jesu li i ti klinci? Pitam se, da li su isto to radili i njihovi roditelji, ni manje, ni više?


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.