Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Nedeljnik

Nacionalizam protiv globalizma: Ključni politički konflikt današnjice

U Americi, Italiji, Nemačkoj, Britaniji, i naravno u Kini, Rusiji, Indiji, Turskoj, Poljskoj, Mađarskoj ili Srbiji, porast nacionalnog sentimenta postao je glavna pokretačka snaga novih političkih pokreta i događanja
Piše Goran Nikolić
Datum: 14/07/2018

Nacionalizam protiv globalizma: Ključni politički konflikt današnjice

Profimedia

Nema mnogo patriotskog u Trampovom nacionalizmu ili nacionalizmu u Engleskoj, Italiji ili Srbiji, on je, pre svega, ksenofobičan. Na primer, u Srbiji oštra nacionalistička retorika (neretko na ivici civilizacijski prihvatljivog) usmerena prema susednim narodima, nema istinski patriotsko-egalitaristički sadržaj, već dominantno populističku notu ('kafanski nacionalizam'). Naravno, cilj je nalaženje žrtvenog jarca za sve naše probleme, i za mnoge za koje oni u garnituri na vlasti nisu odgovorni.

Zašto populizam ne ugrožava neoliberalizam?

Iako se populisti, zasada dosta uspešno, trude da pokažu drugačije, nacionalizam protiv globalizma, a ne populizam protiv elitizma, ključni je politički konflikt kome trenutno svedočimo. U Americi, Italiji, Nemačkoj, Britaniji, i naravno u Kini, Rusiji, Indiji, Turskoj, Poljskoj, Mađarskoj ili Srbiji, porast nacionalnog sentimenta postao je glavna pokretačka snaga novih političkih pokreta i događanja. Novi diskurs populista veoma je dobro upakovan, na šta ukazuje i čuvena izjava Tereze Mej, nakon stupanja na premijersku poziciju: „Ako verujete da ste državljanin sveta, vi niste državljanin bilo koje države."

Pobuna „običnih ljudi" protiv elite, iako na ustima mnogih od lidera populističkih partija, daleko je od realnosti. Dobar pokazatelj toga je milijarder, poput Trampa, u Beloj kući. Dodatno, širom sveta, uprkos tome što takva obećanja nisu bila javno proklamovana, poreska opterećenja se smanjuju, daju se razne olakšice investitorima, liberalizuje se tržište rada (što podrazumeva i lakše otpuštanje radnika). Indikativno je da je na veoma perfidan način preusmeren bes masa usled duge recesije i stagnacije: od „pohlepnih bankara", na nedužne imigrante, prema kojima se istovremeno pooštravaju ili su u najavi nove restrikcije. Sve to zajedno ukazuje na široko rasprostranjenu dominaciju nacionalizma nad egalitarizmom u praksi.

Čini se izvesnim da će ključni dokaz neiskrenih poruka populista prema „običnom čoveku" (koji ih je podržao) biti sami rezultati „nove" politike, koja će sve samo ne osnažiti poziciju onih koji, naravno, nisu „jedni od nas". Primera radi, malo koji od uglednih akademskih ekonomista veruje da će Trampove poreske olakšice za faktički najbogatije ili rast carina na uvoz iz Kine, Kanade i EU, kreirati dodatni broj radnih mesta ili pak podstaći rast zarada u SAD.

Na snagu i žilavost kapitalizma, koji današnji desni populisti zasada samo deklarativno žele da učine inkluzivnijim, utiče i ideologija koja ga „podržava": neoliberalizam, koji u svom najširem obuhvatu teži da logiku slobodnog tržišta prenese na sva ostala polja društvenih aktivnosti. Neoliberalizam je izvesno vodeća ideologija današnjice, ali on svoje „mesto pod suncem" traži u kompeticiji sa brojnim ali raštrkanim i slabim levičarskim pokretima (Korbin, Sanders, Podemos, Siriza, Linke, Melanšon), rastućim nacionalizmima, i posebno snažnim izazovom kineskog mešovitog državno-kapitalističkog sistema.

Budući da postoje indikacije da se pritisak u pravcu „neoliberalnih" reformi usporava ili da čak stagnira, možemo reći da živimo u vremenu u kome neoliberalna ideologija, i pored ogromnih napora njenih protagonista, ne može da dominantno usmerava društvene procese, zahvaljujući njegovim nedostacima koje je teško sakriti (sužavanje države blagostanja; podizanje kontrole „duboke države" nad kulturom, društvom i privredom), kao i opoziciji koja dolazi kako od levičarskih pokreta tako i od „suverenista", inspirisanih nacionalno- (religijsko-) -identitetskim porivima. Dakle, uticaj neoliberalne ideologije na celokupno društvo nije potpun, ali je nezaobilazan. Može se reći da društvo u kome živimo u izvesnom smislu podseća na ženu u šestom mesecu trudnoće, koja je neosporno autonomni „igrač", ali na čije ponašanje dominantno utiče beba u njoj.

 

OPŠIRNU ANALIZU GORANA NIKOLIĆA PROČITAJTE U AKTUELNOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 12. JULA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET

 

*** 

NE ZABORAVITE: Uz svaki primerak Nedeljnika POKLON KNJIGA o Nemanjićima, šesta i poslednja iz poklon edicije. Ove nedelje: "Narodna kultura u nemanjićkoj Srbiji"

 

 

 

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.