Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Mojoj mami

Sinovi, izvedite ove nedelje svoje majke na kafu. Meni već posle nekoliko dana od njene smrti fali bar dve litre turske bez šećera
Piše: Branko Rosić
Datum: 12/05/2016

Mojoj mami

Prošlog četvrtka govorio sam o norveškom piscu Knausgoru u Mikseru. Na tu tribinu došao sam nakon 24 sata pošto mi je lekar na VMA, koji je radio ultrazvuk, rekao da moja mama ima metastaze i da sledi kraj. Priču o Knausgoru započeo sam Vajldovom konstatacijom o životu koji kopira umetnost jer sam nekoliko dana pre ove tribine imao osećaj da se nalazim u poslednjem poglavlju prvog dela Moje borbe u kojoj on dolazi u posetu ocu koji se već raspada u sopstvenoj kući koja miriše na urin, starost i smrt. To isto, nosio sam u nozdrvama, srcu, i u pola miligrama otečenih kapaka od suza jer je moja majka ležala u bolovima tokom moje poslednje posete njenom stanu. Bila je tišina u njenoj sobi na Ceraku. Samo se čuo otkucaj sata kupljenog u kineskoj radnji na Vidikovcu.

U petak ujutru nisam imao hrabrosti da pozovem lekare i da se telefonski raspitam o stanju majke. Znao sam i da bi telegram sa mogućom vešću o njenoj smrti otišao na porodičnu adresu na Ceraku i da poštar neće imati kome da ga uruči jer više ne stanujem tamo. Uputio sam se na VMA. Kada sam ušao kroz rotaciona vrata bolnice, sačekao me je tiho dopirući zvuk pesme "Where the Wild Roses Grow" Nika Kejva i Kajli Minog, a u čijem spotu je Kajli mrtva. Znao sam da je to loš znak. Ostavio sam tu pesmu da puzi PVC hodnicima čekaonica i našao se u bolničkoj sobi u kojoj sam dan pre toga zatekao majku u komi.

U njenom krevetu je ležala nepoznata žena. Pitao sam dve starice iz sobe: "Da li je moja majka umrla?" Odgovorile su: "Da, još jutros, kako vam nisu javili." Nisam imao vremena da im kažem da taj telegram nije imao ko da primi jer ne stanujem godinama na toj adresi. Obavestio sam suprugu, rodbinu, kolege s posla. M. P. mi je napisao u SMS-u da je čovek mlad dok su mu živi roditelji i da sam imao sreću da budem do danas mlad.

Pohrlio sam ka mladosti, ka naselju iz detinjstva, soliterima preko puta Kuće cveća, u kojem me je majka učila da hodam. Ali nisam osećao ni svoju mladost, a ni njenu smrt. Otišao sam do njenog stana na Ceraku i poginuo od asocijacija. U dozeru sa lekovima u obeleženim danima - pregrade za ponedeljak i utorak bile su prazne. Ostali dani su bili puni lekova jer ju je u utorak odvela Hitna pomoć.

Ušao sam u njenu spavaću sobu u kojoj smo poslednji put pričali kao porodica i dok nas je pratilo tika-taka kineskog sata, kada bi ona, usled bolova, prestala da govori. Sada se, na više od 43.200 sekundi od njene smrti, čula samo sekundara. Taj kineski sat nadživeo je vlasnicu i ostao jedini živi stvor u sobi.

Slušao sam sekunde i brojao šta sam sve propustio u životu sa mojom majkom. Šta sam sve propustio da joj ispričam, ili nisam. Život nas tera u galop koji otkucavaju sekundare kineskih ili švajcarskih satova. Nebitno je. Uglavnom uvek se setimo na kraju da smo mogli još nešto reći svojim majkama, ali nismo stigli.

Zato, sinovi, izvedite ove nedelje svoje majke na kafu. Meni već posle nekoliko dana od njene smrti fali bar dve litre turske bez šećera.

Ukupno komentara: 8


Sva polja su obavezna.



nikica celebic lazic
12.05.2016 - 16:41
vecita tuga
prvo da ti izjavim saucesce. iako se ne znamo licno, red je. kao drugo, ne budi previse kritican prema sebi. verujem da si uzivao sa svojom majkom koliko si mogao, koliko ti je zivot to dozvolio. a ja cu dozvoliti sebi da podelim sa tobom moju pricu. pre par godina mom su ocu nasli nesto svasta. od nas tri sesrte ja sam kao najmladja nekako najvise vezana za oca. kada sam to saznala i kada je tata trebao da ide u bolnicu, u sred noci sam se probudila, onako. i onda sam zapalila cigaru i plakala, plakala, plakala. a onda sam razmisljala o tome sta je to sto nisam sa svojim ocem ispricala, uradila... i shvatila da mogu biti mirna s te strane. ali ni to nije uteha. moj otac je , hvala bogu, jos uvek ziv. i susreti su nam uvek manje-vise slicni. kada i on dodje na red znam da cu biti beskrajno tuzna, jer uvek je moglo jos nesto. veliki pozz
Zoran Jovanovic
12.05.2016 - 20:20
Zauvek
Meni je otac umro pre dve godine. \"Naprasno\", nije zeleo da znamo da ima rak, umro je a mi tek tada saznali da je to bio uzrok. Iako imam 48 godina...mnogo je teshko kada izgubis roditelja. Resio sam da svojoj deci svoju smrt priredim sto kasnije.
Olja Olivia
13.05.2016 - 01:06
Postoje priče koje menjaju živote
Hvala na tekstu. Na iskrenosti. Na delu sebe koji ste podelili sa svetom. Postoje priče koje menjaju živote. Iako će mnogi reći da sam izrekla budalaštinu - ja ne verujem. Poštovani Branko, hvala što ste napisali redove koji će izazvati talase \"sinovskih\" zagrljaja i potoke porodičnih kafa. I da nije tako, makar par toplih telefonskih poziva su sasvim izvesni. I to su neizmerno važni impulsi, preko potrebni današnjem čoveku. Moje saučešće.
Radmila
13.05.2016 - 01:06
tuga
26 godina mi fali
Dusan Milosavljev
14.05.2016 - 09:04
bskrajna tuga
Mpja majka je umrla jula 2014.Razumem te ja tugujem a bol koji nosim ne prolazi.U kuci nema njenog mirisa hladno he.Tuzan sam sto nisam shvatao njenu starost.Dva Dana pure njenog odlaska sedimo,a ona mi kaze sine obuci se hladno he,a Sara as uzasnom tugom znam da mi to vise Niko niece reci.Tugujem I razumem
Dusan Milosavljev
14.05.2016 - 09:04
bskrajna tuga
Mpja majka je umrla jula 2014.Razumem te ja tugujem a bol koji nosim ne prolazi.U kuci nema njenog mirisa hladno he.Tuzan sam sto nisam shvatao njenu starost.Dva Dana pure njenog odlaska sedimo,a ona mi kaze sine obuci se hladno he,a Sara as uzasnom tugom znam da mi to vise Niko niece reci.Tugujem I razumem
mare
15.05.2016 - 18:38
iskreno saučešće
najiskrenije.. šta više reći. Žalim za Vašim gubitkom
Greg
16.05.2016 - 13:48
...
Mene ovo sve uskoro ceka, iako boluje vec nekoliko godina sada je jesno da je kraj blizu, jako blizu. Vremena smo dosta provodili, te u meni nije toliko zal za vremenom, vec sto joj nisam mogao pruziti nista osim vremena i ljubavi. Neki bi rekli da je to dovoljno za mene nije. Ona zasluzuje mnogo materijanih stvari koja sebi nije mogla priustiti tokom zivota, a ja nisam dovoljno stasao a joj iste pruzim kako sam zeleo. Eto to je moj utisak. Lepa prica. Hvala za tekst i definisanje nekih osecanja koje ja nikad ne bih umeo staviti na papir do sad.

Sva izdanja