Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Istorija

"Milicijo, postupi po naređenju": 30 godina antibirokratske revolucije u Crnoj Gori

A radnici su samo hteli veće plate...
Datum: 07/10/2018

"Milicijo, postupi po naređenju": 30 godina antibirokratske revolucije u Crnoj Gori

Profimedia

Na današnji dan pre 30 godina održan je prvi protest radnika "Radoja Dakića" zbog loše socio-ekonomske situacije, a taj protest je kasnije prerastao u takozvanu antibriokratsku revoluciju i smenu tadašnjeg rukovodstva Socijalističke Republike Crne Gore.

To je bio zamajac promena koje će na vlast dovesti "mlade, lepe i pametne", kako su ih tado zvali, predvođene Momirom Bulatovićem i Milom Đukanovićem, podseća današnje izdanje podgoričkih Vijesti.

Sadašnji predstavnik bivših radnika koji godinama pokušavaju do se tužbama i protestima izbore za svojih 77 dosuđenih, a neisplaćenih 77 zarada, Milan Vukčević, kaže da su radnici tog dana imali socijalne zahteve i da nisu znali u šta će se sve to pretvoriti u naredna četiri meseca.

On navodi da sada niko ne pominje te prve, kako kaže, opravdane zahteve radnika, već samo naknadne koje su im "poturili tadašnji predstavnici omladine i Univerziteta, a i sada visoki funkcioneri".

"Tog 7. oktobra 1988. godine u fabrici je održan zbor radnika kada su zaposleni tražili povećanje plata, zimnicu, rasterećivanje privrede, rešavanje stambene problematike i odgovor kako radi poslovni odbor kompanije.

Pročitano je i pismo sindikata industrije 'Rakovica' koji su tražili da podržimo njihove zahteve. U toku zbora ispred kapije 'Dakića' pojavili su se studenti sa transparentom 'Radnici, studenti su sa vama'.

Tada je neko uzviknuo 'Idemo pred Skupštinu', što su ostali prihvatili i zbor je počeo da prerasta u protesni miting", navodi Vukčević za Vijesti.

Tada se ispred Skupštine oko 16 časova, po njegovim rečima, okupilo oko pet hiljada ljudi, a na inicijativu radnika "Dakića" formiran je organizacioni odbor protesta.

Odbor je sačinio listu od 13 zahteva.

Zatražena je hitna sednica Predsedništva CK SK Crne Gore i Predsedništva SR Crne Gore, kao i "podnošenje ostavki svih onih koji su prozvani od strane ovog naroda i društva".

Treći zahtev bio je brže rešavanje ekonomskih i društveno-političkih problema u Jugoslaviji, a tražili su i da se na vanrednu sednicu pozove rukovodstvo Elektroprivrede Crne Gore, da se zahteva njihova ostavka, a "posebno predsednika Poslovnog odbora".

Zahtevano je i da se ustanovi broj emigranata u Jugoslaviji i ispita poreklo njihove imovine, smanjenje administracije u radnim organizacijama i društveno-političkim aktivima, da se povećaju plate u svim radnim organizacijama za najmanje 50 odsto...

Tražili su i poboljšanje ishrane i smeštaja studenata, povećanje studentskih kredita, slobodan rad studentskih medija...

Odbbor je, između ostalog, tražio i odgovornost RT Titograd i lista "Pobjeda", da sednice CK SK CG budu javne, kao i da se u Saveznu skupštinu uvede veće udruženog rada. Saopšteno je da iza ovih zahteva, osim podgoričke, stoji i radnička klasa Nikšića.

"Celu noć ređali su se govornici od kojih su pojedini plasirali neprihvatljive poruke", navodi Vukčević.

U šest ujutru iz Predsedništva su saopštili da su zahtevi prihvatljivi i pozvali učesnike da se raziđu, kako do toga nije došla uz naredbu "milicijo, postupi po naređenju" pripadnici javne bezbednosti su rasturili skup.


 

"Nakon saznanja o o rasturanju mitinga, radnici treće i prve smene Željezare (iz Nikšića) uputili su se autobusima za Titograd gde ih je u blizini mesta Jovičin kuk (Žuta greda), sačekala i uz upotrebu suzavca zaustavila specijalna policija", podseća Vukčević.

Posle sada već čuvenog incidenta kod Žute grede stvorila se negativna atmsofera u društvu prema vlastima Crne Gore, pa je bilo samo pitanje dana kada će narod ponovo na ulice. To se dogodilo 9. januara 1989. godine. Slede novi proitesti, sa novim ljudim i novim zahtevima, posle čega je vlast podnela ostavku.

A u januarskom odboru 1989. godine, koji je trebalo da predstavlja radnike, omladinu i inteligenciju, pojavljuju se: Momir Bulatović - budući predsednik Crne Gore, omladinac Aco Đukanović, brat sadašnjeg predsednika Crne Gore, student Ivan Brajović - sadašnji predsednik Skupštine, Milica Pejanović Đurišić, danas visoka funkcionerka vladajućeg DPS-a...

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.