Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Feljton

Milan Stojadinović i ekonomski preporod: Događaji koji su menjali Srbiju (28)

Nijedna budžetska godina za vreme njegove vlade nije završavana sa deficitom
Datum: 08/01/2018

Milan Stojadinović i ekonomski preporod: Događaji koji su menjali Srbiju (28)

Arhiv Jugoslavije

Na pitanje kakav je premijer bio Milan Stojadinović možda dobar odgovor može dati ekonomski rast koji je postignut za njegovog mandata. Prosečna stopa rasta BDP-a po kupovnoj moći tokom 1935, 1936, 1937, 1938. i 1939. (kada je Stojadinović bio na čelu vlade) iznosi 4,9%. Istovremeno, Italija i Bugarska imale su praktično identične prosečne stope rasta, britanska privreda rasla je 2,8%, Francuska je imala prosečan rast od tek 2,7%, SAD 5,9%, dok je nemačka ekonomija snažno rasla (8,6% prosečno godišnje u tih pet godina). Inače, od 1924. do 1939. prosečna stopa rasta BDP-a Jugoslavije iznosila je 2,7% i bila je u evropskim okvirima. Uzeli smo podatke iz najreferentnije svetske ekonomske baze podataka o BDP-u (Maddison Project).

Isti podaci ukazuju da je po BDP-u po stanovniku 1937. Jugoslavija upola zaostajala za Mađarskom i Čehoslovačkom, ali za 14% bolje stajala od Rumunije, dok su u Britaniji i SAD iznosi BDP-a bili petostruko veći. Komparirajući visinu nacionalnog dohotka (bruto i per capita), nivo dohotka po zaposlenom ili pak strukturu društvenog proizvoda po delatnostima, možemo doći do nesumnjivog zaključka o velikom zaostajanju Jugoslavije za srednjoevropskim, a mnogostruko većem i za zapadnoevropskim i angloameričkim zemljama.

Bio je političar za koga se može reći da je imao modernu ekonomsku viziju i bio jasno proindustrijski raspoložen. Stojadinović je želeo da unutrašnju i spoljnu politiku stavi u službu ekonomije. Kako tvrdi ekonomski istoričar Lazar Pejić (1976), u njegovoj politici ekonomski momenti stalno su dominirali nad političkim, dok obrnutih situacija - popravljanja ekonomskih radi održavanja dobrih političkih odnosa - nije bilo.

Nijedna budžetska godina za vreme njegove vlade nije završavana sa deficitom. Značajni budžetski suficiti bili su faktor poverenja u politiku Stojadinovićeve vlade i pozitivno su uticali na ekonomsku stabilnost. Došlo je i do znatnog porasta udela javne potrošnje u BDP-u, što svedoči o socijalizaciji ekonomije.

Generalno, ekonomska politika vlade Milana Stojadinovića može se pozitivno oceniti. Ako na momenat poverujemo u njegovu glavnu ideju koju provlači kroz autobiografsku knjigu sa istovetnim naslovom: „Ni rat ni pakt", onda bismo, posmatrajući kroz prizmu (sve popularnije) kontrafaktualne istorije, mogli zaključiti da je naša zemlja mogla izbeći rat (npr. razlog zašto Hitler ne bi naredio napad na Jugoslaviju mogao bi biti poverenje u Stojadinovića, koji je bio percipiran kao umereno pronemački nastrojen). Naravno, iskustvo višijevske Francuske koja je okupirana novembra 1942. uprkos drugačijem sporazumu dve i po godine ranije, uči nas da budemo skeptični.

 

≤ PRETHODNO

≥ SLEDEĆE

 

*Feljton iz knjige "100 događaja koji su promenili Srbiju"

 

 

 

*Projekat „100 događaja koji su promenili Srbiju" je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.