Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Manje poznato jesenje obalno voće

Divlja naranča do Nove godine ukrasiće mnoge hercegnovske parkove i privatne đardine, više negoli parkove Kotorske, Tivatske ili Budvanske, jer će stara stabla opet i opet biti okićena narandžastim kuglama
Piše: Nikola Malović
Datum: 25/11/2017

Manje poznato jesenje obalno voće

Prvi put sam zaguštao kiwi u Beogradu, 1990. Bili su to skupi i sitni plodovi uvoznog voća, tada još uvijek nepoznatog na našem Primorju!? Više sam očekivao, moram da priznam, od fruta koji je izgledao upravo rajski, onako fluorescentozelen iznutra, sa sve crnim granulicama sjemena. Danas baštinim poznanstvo s jednim odomaćenim Rusom koji kaže da se u Boku preselio između ostalog i zato što obožava kiwi, koji je na obali jeftin do u bescijenje, a u Rusiji sparušeni komad košta evro!

Divlja naranča do Nove godine ukrasiće mnoge hercegnovske parkove i privatne đardine, više negoli parkove Kotorske, Tivatske ili Budvanske, jer će stara stabla opet i opet biti okićena narandžastim kuglama. I svi će plodovi koje slučajne ruke sa zemlje mogu da oberu - biti obrani, osim onih na višim granama: ili će berači napraviti sirup od divlje pomorandže, ili naranćine - kako se zovu kandirane tračice aromatične kore Citrus bigaradia-e.

Fortunela je voćka istovremeno ukrasna i jestiva, za dugo žbunasta, iz porodice južnog voća. Daje ovalne plodove prosječno duge 5 cm, s ukusom između mandarine i pomorandže, i obično se jede s korom. Otkrio sam da je mnogo ukusnija kada je oljušti, no malo je onih koji bi s pacijencom ljuštili fortunelu.

Divlji nar raste posvuda u prirodi, nerijetko već između mora i tek nekoliko metara udaljene Jadranske magistrale - da ga svi mogu obrati, samo da nije trnja. Osim limuna, ne postoji kiselija voćka od divljeg nara, niti zdraviji sirup koji se tradicionalno pravi u proporciji: 1 litar čistog cijeđenog soka / 1 kilogram šećera, te daje djeci. Nikome nije jasno zašto se u primorskim kafićima i kafanama ne može naručiti nešto što je do te mjere autohtono kao sok od šipka - kako Bokelji zovu nar, pa i divlji. Litar najpopularnijeg voćnog sirupa svih vremena, punog ljekovitog kinina iz kore, može se naći na svim zalivskim pjacama, i na međi 2017. i 2018. godine košta 5 evra.

Japanska jabuka, kaki jabuka ili kaka, Diospyros kaki, nalik je jabuci, ali da bi se pojela kao jabuka punim ugrizom smetaju velika sjemena unutar voćke. Obično nije zrela dok nije mekana, do kada kupi usta kao oskoruša. Kaka raste posvuda, začudo čak i u zaleđu, po Hercegovini, češće nego po Crnoj Gori. Endemični primjerci iz Parka Đurković u zalivskoj Jošici potkazuju neizvedenu sortu čija su azijska sjemena donijeli pomorci - jer ta ne kupi usta ni dok joj je plod još uvijek al dente. Lišće japanske jabuke najljepše je jesenje lišće na Planeti Boki: i zeleno i crveno i narandžasto i žuto - u istom jesenjem trenutku. Na njemu se pod pojmom: herbarijum - podvizavaju mali istraživači kada iz vrtića krenu s vaspitačicama da upoznavaju zalivsku prirodu i društvo.

Voćka žižula, Ziziphus jujuba, zrela je u oktobru. Nalik je većoj maslini, samo što nije maslinastozelena, nego braon kad je zrela, ali ju je najbolje zaguštati kada na sebi još uvijek ima pokoju zelenu pjegu. Tada pucaju pod zubima i slade nepca. Žižulu je teško obrati stoga što žbunoliko drvo vrvi od bodlji više negoli divlji nar. Takođe valja imati i ovaj oprez: žižula ima najoštriju košpicu od svih neobičnih mediteranskih voćaka.

Fejoa, Feijoa sellowiana, iako se već može kupiti kao sadnica, generalno je najnepoznatija rajska voćka na našem Primorju. Porijeklom je iz Južne Amerike i tokom 10 godina biće više žbun nego drvo. Rađa obilato, u novembru, zelenim plodovima mekane kore veličine oraha. Veći plodovi ljušte se malčice deblje nego krompir, a manji se zubima presijeku na pola. Fejoe još uvijek nema na pijacama. Ukus joj vuče na jagodu, premda jagoda nije. Kuhinjskim nožićem prerezana na pola, potkazuje krstoliku unutrašnjost preukusnog mekanog ploda.

 

 

 

 


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Милан
27.11.2017 - 17:43
Фино приповједање
Уживам читајући ваше текстове, никако да дође на ред и ваш роман. Некако као колач после ручка и све нешто одлажем.
Saša
01.12.2017 - 09:11
nema naslova komentara
Nikola, jako cenim vaše tekstove. Uvek u meni bude setu jer Boku volim svim srcem i uvek joj se rado vraćam. Uprkos tome što od sredine devedesetih u nepravilnim razmacima tamo i letujem, jednu mračnu javnu tajnu sam saznao tek letos i zabolela me je kao da se radi o meni lično, što u neku ruku i jeste tačno. Ta javna tajna je običan komunalni podatak, gde se sve kanalizacije gradova Boke ulivaju...upravo u samu Boku. Ja sam to saznao mukom, kada mi je dvogodišnji sin zaražen bakterijom koja je tu došla na opisani način, ali i bez toga, bolela bi me ta činjnica i slika kako je čovek u stanju da uništi i ono najlepše što ima. Molim vas da pokrenete neku inicijativu za spašavanje onog što se spasti može, inače ćemo izgubiti nešto čemu se evidentno svi dive, mnogi zavide, ali samo određeni vole. Uzdravlje.