Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Svet

Made in Italy: Te luksuzne stvari koje nosi ceo svet prave se u najgorim uslovima - Čitajte u Njujork tajmsu

Italijanska modna industrija oslanja se na slabo plaćene radnike koji rade od kuće, piše Njujork tajms na srpskom u novom broju, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 11. oktobra
Elizabet Paton i Milena Lacacera
Datum: 10/10/2018

Made in Italy: Te luksuzne stvari koje nosi ceo svet prave se u najgorim uslovima - Čitajte u Njujork tajmsu

Plate kao radnika u fabrikama za ručni rad na skupim predmetima. Fotografija: Đani Siprijano za Njujork tajms

PROVINCIJA BARI, Italija – U gradu Santeramo in Kole, na jugu Italije, sredovečna žena je radila za svojim kuhinjskim stolom. Pažljivo je ušivala vuneni kaput, jedan od onih koji će se prodavati za 800 do 2.000 evra kao deo kolekcije jesen/zima kuće Maks Mara.

Ali žena, koja nije želela da bude imenovana iz straha da će ostati bez posla, dobija od fabrike koja je zapošljava svega jedan evro po završenom metru. "Potrebno mi je oko sat vremena za jedan metar ili četiri do pet sati za ceo kaput", rekla je žena koja radi bez ugovora ili osiguranja i koju mesečno isplaćuju u kešu. "Trudim se da uradim dva kaputa dnevno."

Posao je našla preko lokalne fabrike koja radi odeću za neke od najpoznatijih luksuznih brendova, uključujući Luj Viton i Fendi.

Posao od kuće je osnova modnog lanca snabdevanja koji se sve brže razvija. Preovladava u Indiji, Bangladešu, Vijetnamu i Kini gde milioni slabo plaćenih radnika rade od kuće i među najnezaštićenijim su u industriji zbog nesigurnog statusa, izolovanosti i slabog pristupa pravnim lekovima.

Slični uslovi postoje i u Italiji gde bi način na koji se proizvode neki od najskupljih komada odeće mogao da šokira one koji etiketu "Made in Italy" smatraju dokazom sofisticirane veštine. Pritisak globalizacije i konkurencije znači da je pretpostavka luksuza – odnosno da deo vrednosti takvog predmeta znači da je napravljen u najboljim uslovima, da su ga radili vešti radnici koji su fer plaćeni – ugrožena.

Iako nisu izloženi uslovima rada u fabrici, radnici koji rade od kuće zarađuju kao i fabrički radnici. Italija nema minimalnu cenu rada ali se 5–7 evra po satu smatra nekim standardom. Visokokvalifikovani radnici mogu da zarade i 8–10 evra po satu. Ali oni koji rade od kuće zarađuju mnogo manje, bez obzira na to da li rade sa kožom, vezom ili obavljaju neki drugi umetnički zadatak.

U Đinosi, Marija Kolamita (53) kaže da je pre deset godina kada su joj deca bila mlađa, radila kod kuće venčanice, vezući za 1,5–2 evra po satu. Za svaku joj je bilo potrebno 10 do 50 sati, a radila je 16 do 18 sati dnevno. "Pauze sam pravila samo da bih se pobrinula za decu i porodicu – to je bilo to", kaže i dodaje da sada radi kao čistačica i zarađuje sedam evra po satu. "Deca su mi odrasla i mogu da radim posao gde mogu da zaradim pravu platu."

Ceo tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 11. oktobra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.

 

U novom broju Njujork tajmsa čitajte još: 

- Trampov rijaliti šou opčinjava birače

- Rodžer Koen Zašto aplaudiram Makronu

- Crna, nesveta mrlja Katoličke crkve

- Politička ubistva ruše ugled Mandeline partije

- Priče o podeli uzburkale su stare duhove na Balkanu

- Izvini je tako teška reč

- Plaža za muslimanke, bez vela i hidžaba

- Može li hotel da spase jedan grad?

- Crkveno zvono sa svastikom podelilo je selo

- Tamo gde galebovi rade sve što hoće

- Hrabri pokušaj promena u Etiopiji

- Kralj filozofije u svetu maratona

- Izbeglice iz Nikaragve testiraju imidž gostoljubivih Kostarikanaca

- Podsetnik na Holivud, visoko u zabiti Gvatemale

- Zebnja se uselila na tržišta u razvoju

- Na prodaju: Robot u potrazi za poslom

- Tehnologija koja prepoznaje lopove

- Kako preživeti? Teška lekcija za prodavce

- Pinterest ne haje za Silicijumsku dolinu

- Da li će nedostatak kljova spasti afričke slonove?

- U potrazi za poreklom naše darežljivosti

- Recept za razvoj: Pustite decu da se igraju

- Ozbiljan eksperiment: Šta čuju patke?

- Utiče li zagađen vazduh na kogniciju?

- Šta možemo da naučimo o istoriji Evrope iz leda

- Bakterije kao borci protiv bolesti

- Odakle je ta majica? E, to je duga priča

- Elton Džon razume moć šljokica

- Roze je subverzivna i politička boja

- Plejboj vraća zečice

- Devojčice mogu da budu sve. A dečaci - ne baš

- Lepo i zastrašujuće podzemlje katedrale

- Kako su hipsteri promenili život starom italijanskom restoranu

- Redford nikada neće reći nikada

- Životna priča Sali Fild, sve sa mračnim poglavljima

- Kako je esid haus uticao na britansku kulturu

- Talenat i seks: Kroz pariske kabaree

- Doktor Hu je od sada Doktorka

- Film Orsona Velsa, 48 godina kasnije

- Roberto Savijano odlučio je da se oproba u fikciji

- Arhitektura više nije ekskluzivni klub za muškarce

- Podaci, podaci: Netfliks osvaja stendap komediju


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.