Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

"Luj XVI je povećao cenu hleba, a Makron cenu benzina...": Predsednik na raskrsnici

Emanuel Makron nije uspeo da izađe iz uloge mladog tehnokrate na čelu države, ali je barem pokazao kapacitet da je spreman da prizna greške i da ih koriguje u hodu
Piše: Željko Pantelić
Datum: 14/12/2018

"Luj XVI je povećao cenu hleba, a Makron cenu benzina...": Predsednik na raskrsnici

Profimedia

Vrlo popularno poređenje koje kruži među Francuzima ovih nedelja je da je Luj XVI povećao cenu hleba a Emanuel Makron cenu benzina. Lujova žena Marija Antoaneta je „savetovala" građane Pariza da jedu kolače ako već ne mogu da kupe hleb, a Makronova vlada Francuze da se odreknu automobila na fosilna goriva i postanu ekološki savesni građani koji koriste elektromobile, vozove i gradski prevoz.

Danas Makronova glava nije u opasnosti od giljotine, ali je njegova popularnost na istorijskom minimumu. Nikada, kao u poslednje dve nedelje, nije izgledao slab i izolovan. Ali održani govor, posle dugog ćutanja, proizveo je utisak da bi protest „žutih prsluka" mogao da preraste u njegovu veliku priliku da povrati deo popularnosti i uticaja u biračkom telu. Snimci ljudi u žutim prslucima koji uništavaju sve što im se nađe na putu, pljačkanje prodavnica, skrnavljenje spomenika i simbola Pariza i Francuske, u dobroj meri su uplašili većinsku, tihu Francusku, koja glasa za Makrona i tradicionalne partije umerene desnice ili levice.

Makron je položio ispit obraćanjem naciji u ponedeljak veče, ali nije zaradio dovoljno visoku ocenu za promenu trenda pada podrške njegovoj vladavini. Predsednik Pete republike nije uspeo da izađe iz uloge mladog tehnokrate na čelu države, ali je barem pokazao kapacitet da je spreman da prizna greške i da ih koriguje u hodu, što je već apsolutna novina u prvih godinu i po dana provedenih u Jelisejskoj palati.

Makron je ignorisao upozorenja svojih gradonačelnika da nezadovoljstvo u provinciji raste. Odbio je da prihvati pruženu ruku umerenih sindikata za stvaranje novog socijalnog kompromisa. Činjenica je da je dobar deo njegovog kabineta i vlade naivno verovao da će se protesti ugasiti sami od sebe sa dolaskom hladnoće i približavanjem praznika. Francuski predsednik je svojim nepromišljenim potezima delegitimizovao vladu Eduarda Filipa i defakto ušao na veoma klizav teren, svojstven diktatorima i populistima: predsednik i narod, bez posrednika.

Koliko su „žuti prsluci" nepredvidiv i nekontrolisan pokret pokazuje vrlo oprezan stav koji prema njima ima „kraljica" evropskih populista Marin Le Pen. Nije isključeno da „žuti prsluci", pogotovo ako se protesti nastave, prerastu u francuski Pokret pet zvezda. Prema rezultatima najozbiljnijih agencija za istraživanje javnog mnjenja, „žuti prsluci" bi danas osvojili 12 odsto glasova na izborima za EP. Međutim, ti glasovi ne bi bili „ukradeni" Makronovoj političkoj formaciji, već ekstremnoj desnici Le Penove i ekstremnoj levici Melanšona.

Makron se nalazi na raskrsnici. Može da izabere Širakovu strategiju konsenzusne uravnilovke i nepokretnosti, odnosno zadovoljavanje potreba interesnih grupa povećanjem javnog duga. Ili, može da skupi hrabrost i uradi ono što nikome nije pošlo za rukom u Petoj republici: temeljna reforma francuskog društva i udar na stečene privilegije, prava, povlastice, olakšice koje uživa veliki deo građana Francuske, i nova pravednija preraspodela. Zvuči kao lak izbor, samo kad Francuzi ne bi bili, što bi rekao Žan Kokto, mrzovoljno probuđeni Italijani.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.