Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Intervju

Ljubiša Rakić: Memorandum je iskorišćen za nezapamćeno političko nasilje nad srpskim akademicima

Kad se pokrenuo rad na Memorandumu, jedna od ideja bila je da se diskutuje o problemima urušavanja, kao i o daljoj degradaciji Titovog sistema sa svim posledicama. Ne ulazeći u detalje, SANU je smatrala da svojim naučnim potencijalima treba da pruži prilog zemlji u rešavanju brojnih problema, nagomilanih tokom više decenija. Naučnim predlozima bez ideoloških predrasuda, smatrali smo da treba analizirati probleme društvene stvarnosti - jugoslovenske ekonomske krize, političke paralize, dezorganizacije države - i sledstveno umnožavanje političkih, socijalnih i moralnih posledica ukupnog društvenog propadanja, seća se akademik Ljubiša Rakić, jedan od autora "rukopisa Memoranduma"
Piše Nenad Čaluković
Datum: 12/10/2016

Ljubiša Rakić: Memorandum je iskorišćen za nezapamćeno  političko nasilje nad srpskim akademicima

Foto Igor Pavicevic

Moj osnovni utisak o Memorandumu je danas isti kao pre 30 godina. Smatram da rad na Memorandumu, koji nažalost nije definitivno završen, predstavlja značajan poduhvat u pokretanju rešavanja važnih naučnih problema jugoslovenske krize, kao i da daje ozbiljan prilog transformaciji sistema u pravcu progresa. Mnogi problemi koji su inicirani u Memorandumu i tako žestoko napadani izašli su u proteklih 30 godina na površinu i potvrdili svoju verodostojnost, konstatuje za Nedeljnik akademik Ljubiša Rakić, jedini - uz kolegu Vasilija Krestića - živi član SANU koji je bio u Komisiji za pisanje Memoranduma.

 

PRINCIPI AKADEMIJE

Kao naučnik smatram da ovaj događaj treba posmatrati u kontekstu činjenica, a ne uslužnih postojećih političkih zahteva i opservacija, kako ondašnjih, tako i današnjih. Da bismo to postigli, treba poći od osnovnih principa akademije tokom milenijuma. Mnoge države, naročito nerazvijene i bez tradicije, akademiju smatraju kao slučajni ukras u društvu, ali ne shvataju značaj akademije. Deo totalitarnih režima svoju akademiju shvata kao servis, kao podlogu za rešavanje tekućih problema, kao dekoraciju svoje politike. A akademije se baziraju na osnovnim principima koji su postavljeni još pre 2.400 godina sa osnivanjem Atinske akademije. I ti principi su bili i ostali: nezavisnost, autonomija, integritet i stabilnost. Ti principi, uprkos teškoćama i pritiscima, održali su se do današnjeg dana. Ta četiri principa postoje i danas u statutima, u ideji, u ideologiji većine svetskih akademija.

I upravo na osnovu tih principa 1985. godine grupa akademika je predložila da se izradi Memorandum.

 

CILJEVI MEMORANDUMA

Kad se pokrenuo rad na Memorandumu, jedna od ideja bila je da se diskutuje o problemima urušavanja, kao i o daljoj degradaciji Titovog sistema sa svim posledicama. Ne ulazeći u detalje, SANU je smatrala da svojim naučnim potencijalima treba da pruži prilog zemlji u rešavanju brojnih problema, nagomilanih tokom više decenija.

Naučnim predlozima bez ideoloških predrasuda, smatrali smo da treba analizirati probleme društvene stvarnosti - jugoslovenske ekonomske krize, političke paralize, dezorganizacije države - i sledstveno umnožavanje političkih, socijalnih i moralnih posledica ukupnog društvenog propadanja.

Ideološka religiozna odanost u tadašnjem društvu, nažalost, bila je odlučnija za stavove političkih vlasti. Pored ostalog, u idejama Memoranduma dati su predlozi za ravnopravnije odnose republika u jugoslovenskoj federaciji, pre svega u suzbijanju i uklanjanju inferiornog položaja Srbije u federaciji.

 

VEČERNJE NOVOSTI

Nedovršen i preliminarno pripremljen prvi deo Memoranduma razmatran na sednici Komisije 23. septembra 1986. godine, inicijalno je razmotren s tim da se predlog formuliše na finalnoj sednici zakazanoj za 5. oktobar 1986. (možda slučajno ima simbolike sa Petim oktobrom 2000) na kojoj bi taj prečišćen tekst bio pripremljen za debatu, a ne za objavljivanje. Rukopis je "ukraden" 23. septembra po podne, a već sutradan 24. septembra u Novostima je objavljen napad na Memorandum i SANU.

U tom tekstu, nažalost, ja sam bio prva žrtva. Jedino je moje ime od akademika objavljeno.

 

KO JE UKRAO?

Svi kažu: policija. Nije to policija ukrala. Ukrala je vlast. Šta je policija? To je isto kao kada bih ja kazao: ova soba nije čista, neuredna je, i za sve krivio čistačicu. Nije kriva čistačica. Kriv sam ja koji živim u ovoj prostoriji i koji je uređujem. Znači, taj primerak Memoranduma ukrala je vlast.

Naša indicija, skoro stopostotna verovatnoća, jeste da je Jovan Đorđević, koji je naknadno postao akademik i član Komisije za pisanje Memoranduma, odneo primerak kući i ostavio na stolu, a njegov zet koji je bio novinar Novosti uzeo je taj tekst, obradio ga na svoj način, ali sa već pripremljenim redakcijskim stavovima.

Postavlja se pitanje: da li je to bila tajna? To nije bila tajna, jer smo svi radili na tom tekstu nekoliko meseci. On nije čuvan u trezoru da bi bio neka vrhunska tajna. Ali taj primerak Memoranduma koji je bio pred završetkom je ukraden.

Nije isključeno da su policija ili njihovi doušnici i ranije dobili taj tekst, koji je tako 24. septembra objavljen na celoj drugoj strani u Novostima.

 

JEDINSTVO AKADEMIJE

Protivnici SANU su po starom komunističkom principu očekivali da će Memorandum dovesti do raskola i rascepa Akademije. Posle svih tih događaja, uključujući i Stambolićevu zabranu proslave jubileja SANU, održan je čitav niz sastanaka, gde članovi Akademije u ogromnoj većini nisu prihvatili osudu Memoranduma.

I Skupština SANU koja je održana u decembru trebalo je da posluži u te svrhe, pošto su Predsedništvo i Vlada Srbije očekivali da će na njoj doći do klasičnog komunističkog razrešenja - da će članovi Akademije priznati grešku i posuti se pepelom. I završiti tu lepu epizodu diskusije o Memorandumu.

Međutim, na toj skupštini skoro svi članovi Akademije podržali su ideju o Memorandumu, sem trojice koji su bili blagog stava da Memorandum nije trebalo ni raditi (Vasa Čubrilović, Radomir Lukić i delimično Pavle Savić). I ta skupština je dala plebiscitarnu podršku Akademiji u osudi napada u javnosti vezanih za Memorandum.

 

ĆOSIĆ I PEKIĆ

Dobrica Ćosić nije bio član Komisije, niti su njegove ideje dominirale u tekstu, ali on je konsultovan i izrazio je svoje mišljenje i podršku nekim stavovima iznetim u Memorandumu. Bio sam njegov lični prijatelj 50 godina.

Ni Bora Pekić nije bio član Komisije, ali je prihvatio stavove o kojima je konsultovan.

 

NAJVEĆI ATAK NA SANU U ISTORIJI

Memorandum je bio povod za najveći atak srpskog i dela jugoslovenskog političkog rukovodstva na SANU u istoriji Akademije.

Srpska akademija nauka i umetnosti se u toku skoro dva veka prvi put ozbiljnije suočila sa državnim nasiljem koje nije tako drastično ispoljavano u socijalističkoj Jugoslaviji. To je bilo prvo nasilje države i političkog establišmenta na Akademiju.

Napad na SANU, vrhunsku naučnu i kulturnu instituciju, neospornog nacionalnog i međunarodnog značaja, bio je veliki adut srpskih političkih moćnika i vernika ideja dela jugoslovenskog političkog vrha u njihovoj borbi za naklonost titoističkim idealima, a za svoje bolje pozicije u borbi za vlast u Jugoslaviji. Znači, napad na Akademiju bio im je glavni adut u izražavanju vernosti titoističkim principima.

Taj čin bio je snažno podržan od vođstva jugoslovenskog establišmenta, posebno u zapadnim delovima Jugoslavije. Napad na Memorandum bio je značajan instrument u napadu na SANU, kao što rekoh - instituciju velikog nacionalnog ugleda i međunarodnog uticaja. On je bio izraz političke vernosti i apologetstva Titovom sistemu na početku njegovog urušavanja.

 

IVAN STAMBOLIĆ

Usledio je organizovan napad na Akademiju u svim političkim institucijama, partijskim organizacijama i medijima. Veličina kažnjavanja SANU bila je odlaganje proslave stogodišnjice Akademije sa svim svečanostima koje su temeljno pripremane tokom proteklih godinu dana. Uprkos završetku priprema, Skupština SANU je odložena neposredno pre njenog održavanja, a već je bila zakazana sa mnogim gostima iz zemlje, a posebno iz inostranstva. Bio je pozvan veliki broj svetskih značajnih naučnika, uključujući i nobelovce.

Ivan Stambolić kao šef države inicirao je zabranu održavanja jubileja SANU. Nije napisao akt o zabrani, ali je pozvao članove Izvršnog odbora SANU i preneo im da sve to treba odložiti. Rekao im je: "Mnogo godina imali smo odlične odnose sa Akademijom, koji su sada gotovo definitivno narušeni."

Ta zabrana je bila neoprostiv i neobičan akt države protiv Akademije koji se nije dešavao ni u jednoj civilizovanoj zemlji. Sad je tek Erdogan to učinio posle ovih nemilih događaja u Turskoj, zabranio i ukinuo jedan broj akademika.

To je, u svakom slučaju, bio akt nasilja vlasti prema Akademiji koji nije viđen ni u jednoj zemlji.

 

STALJIN

Čak se ni Staljin administrativno i naredbodavno nije mešao u poslove Sovjetske akademije. Nije zabranjivao njene aktivnosti, nije se mešao u njene izbore. Dakle, čak i u doba Staljina takvi ataci na Akademiju bili su neprimereni kao što je učinilo državno rukovodstvo Srbije prema SANU iako taj dokument nije bio ni finalni, ni formalno usvojen ni od jednog foruma Akademije, ni od Predsedništva, ni od Skupštine. Jer da bi bio zvaničan dokument Akademije, moraju da ga usvoje Izvršni odbor, zatim sva odeljenja, da ga prihvati Predsedništvo i da dobije finalni pristanak na Skupštini Akademije. A to se nikad nije desilo.

 

STANE DOLANC

Furiozna, organizovana i neargumentovana kampanja u svim republikama bivše SFRJ, posebno u Hrvatskoj i Sloveniji, kao i u svetu, nastavljena je, i to ne na osnovu činjenica.

Bio sam lični prijatelj sa Stanetom Kavčićem, predsednikom slovenačke vlade, i pre početka rada na Memorandumu i posle provaljivanja Memoranduma. Stane Kavčić je uvek isticao pozitivne elemente Memoranduma kao elemente iniciranja promena u jugoslovenskom društvu za reformama. On je tezu "slaba Srbija - jaka Jugoslavija" preoblikovao u "jaka Srbija - još jača Jugoslavija". Izbačen je, međutim, iz Centralnog komiteta, smenjen sa mesta predsednika slovenačke vlade odmah posle Memoranduma. I sad je rehabilitovan. Podignut mu je spomenik u Ljubljani i ja sam bio pozvan na tu svečanost.

Kavčić je za Staneta Dolanca govorio da je debela arogantna neznalica i agresivac.

Stane Dolanc je bio umešan u sve političke manipulacije, posebno u manipulacije u Srbiji. Imao je značajnu ulogu u napadima na SANU i pojedine njene članove, uključujući i Memorandum.

 

VOJISLAV ŠEŠELJ

Nikad u životu pre toga nisam video ni upoznao Vojislava Šešelja. Tada sam, međutim, pročitao da je osuđen na osam godina zatvora zato što mu je u fioci nađeno jedno pisanije koje je po mišljenju tadašnjeg partijskog rukovodstva u Sarajevu imalo antipartijski i antidržavni sadržaj. I ja sam na Skupštini Akademije rekao da se stidim što sam građanin Jugoslavije zato što čovek može da bude uhapšen na osnovu dokumenta koji je pronađen u njegovom radnom stolu.

Stane Dolanc me je odmah na Predsedništvu SFRJ napao i kazao: "To što je govorio akademik Rakić je kontrarevolucija." Onda su u moju odbranu ustali general Nikola Ljubičić i Vidoje Žarković: "Kakva kontrarevolucija, mi znamo ko je akademik Rakić, iz kakve porodice potiče."

Stane Dolanc je bio spiritus movens rešavanja brojnih političkih pitanja u Srbiji zahvaljujući svojoj poziciji u Predsedništvu SFRJ, kao i tome što je bio šef jugoslovenske policije.

 

KAMPANJA PROTIV MENE

Bila je vrlo velika kampanja protiv mene od partijske organizacije Beograda, od Univerzitetskog i Fakultetskog komiteta. Moje kandidovanje za rektora koje je inicirano od većeg broja fakulteta suzbijeno je velikom propagandom. Delegatima koji su birali rektora rečeno je da sam antipartijski elemenat i da me ne treba birati. I nisam izabran.

Kasnije, mnogo godina posle Memoranduma, kandidovan sam za dekana Medicinskog fakulteta. I direktiva Gradskog i Univerzitetskog komiteta koju je operacionalizovao Fakultetski komitet bila je zabrana da ne treba da budem izabran za dekana.

Međutim, baš te godine nastupila je demokratska promena u statutima fakulteta po kojoj su dekani birani neposrednim glasanjem svih nastavnika, studenata i zaposlenih. Na izboru za dekana, ja sam dobio više od dvotrećinske većine u svim tim kategorijama izbornog procesa uprkos pritiscima partijskog establišmenta.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ

Bilo je karakteristično da se Milošević nije mešao u Memorandum. U momentu tih prvih diskusija nije imao nikakvu ulogu u napadu na Akademiju.

Akademija uostalom nije bila uz Miloševića. U čitavom nizu poteza SANU je bila protiv Miloševića i njegove politike. Kad je došlo do uvođenja sankcija, članovi SANU su skoro plebiscitarno potpisali pismo za abdikaciju Miloševića.

 

RASPAD JUGOSLAVIJE

Apsolutno je netačno da je Memorandum bio povod za razbijanje Jugoslavije. Jugoslavija se razbijala od njenog početka. Rasturala se kao institucija koja nije postavljena na zdravoj osnovi. Razbijanje Jugoslavije je inicirano brojnim aktivnostima i delatnostima, kao i funkcionisanju Hrvatske i Slovenije koje su u Jugoslaviji dobijale privilegije, a minimiziran je uticaj i položaj Srbije.

U materijalima za izradu Memoranduma postoje dve analize koje su dominantne i karakteristične. Jedna je ekonomska, koju je radio profesor Kosta Todorović, i druga istorijsko-politička sa populacionom politikom, koju su radili članovi odeljenja istorijskih nauka, uključujući akademika Vasilija Krestića. Te dve analize bile su vrlo dokumentovane. I upravo te dve analize pokazuju da cilj Memoranduma nije bio rasturanje SFRJ.

Elementi Memoranduma su preživeli celu torturu propagande, diskusija u inostranstvu. Optužbe da je Memorandum poslužio za razbijanje Jugoslavije nisu proistekle iz originalnog teksta, nego iz komentara koji su izdati u hrvatskim publikacijama. Ima ljudi koji nikada nisu ni pročitali taj nedovršeni Memorandum, nego su govorili apriori rečenicama političkih delatnika u hrvatskoj javnosti.

Krajem devedesetih taj inkriminisani rukopis preveden je na engleski, nemački, francuski jezik, što je bio prilog za njegovu objektivniju ocenu.

 

DORIS PAK

Pre šest godina u Briselu sam se sreo sa Doris Pak, evropskom funkcionerkom koja je, između ostalog, u Evropskom parlamentu bila zadužena za Jugoslaviju i Balkan. I kad smo se sreli, mene predstavljaju kao akademika Rakića iz SANU, a ona će: "A, Memorandum, Memorandum, rušenje Jugoslavije." Ja sam joj kazao: "Čekajte, doktorice Pak, vi ste naučnik, jeste li vi nekad pročitali Memorandum?" Kaže: "Ma nisam, šta ima da čitam kad je sve poznato." - "Doktorice Pak, mene iznenađuje taj vaš stav, jer kao naučnik dajete ocenu o nečemu što niste pročitali. Ja pročitam svaku zapetu teksta o kojem dajem mišljenje."

 

ISTORIJSKA ULOGA

Naša poruka javnosti danas ne treba ni u kom slučaju da bude da taj dokument treba osuđivati. Činjenice koje su iznete u Memorandumu imaju značaja u proceni istorijskih vrednosti ovog perioda. Takođe, izvesne činjenice koje se danas reinkarniraju u našim debatama i diskusijama o politici ili o istoriji date su u Memorandumu na vrlo kritičan i objektivan način.

Prema tome, Memorandum može da bude dokument koji treba uzimati u obzir u razmatranju istorijskih posledica svih naših zbivanja u ovom tridesetogodišnjem periodu.

 

LIBERALI I VERNICI

U srpskoj javnosti Memorandum su napadali najpre ortodoksni režimski vernici, docnije komunistički vernici, a zatim takozvani liberali i mondijalisti koji su uzimali ocene iz strane štampe, a ne stavove iz izvornog teksta. Konsekventno tome, Memorandum su napadali i jugoslovenski vernici uvereni da je Jugoslavija nešto najvrednije. Nisu shvatili vrednosti Jugoslavije. Jugoslavija je imala svoj značaj u nekim potezima u jednom vremenu. Međutim, sama Jugoslavija se raspadala od svog postojanja, jer za nju nisu bili mnogi najuticajniji elementi te iste države, odnosno sve republike.

 

BIBLIJA I NAČERTANIJE

Danas mnogi govori kao da je Memorandum - Biblija. Nije Biblija. Ja sam protiv toga da mi pojedine događaje, stavove ili dokumente pretvaramo u Bibliju za savremenost.

Isto su tako govorili da je Memorandum prepisano Načertanije. Uzmite pročitajte Načertanije, ono je kratko, i videćete da u mnogim idejama nema nikakve identičnosti, mada ponegde procuri neki sličan elemenat.

Memorandum je zapravo apsolutno savremen dokument tadašnjeg stanja na nivou procene istorijskog, političkog, moralnog i državnog položaja, odnosno analize tadašnje Jugoslavije. On je trebalo da ukaže intelektualnoj, a zatim i političkoj javnosti na probleme koji postoje u društvu, a to su urušavanje političkog sistema, dezorganizacija države, kao i krah ekonomije.

 

NIJE DOGMA

Memorandum je imao zadatak da dâ ocenu društvenih, političkih i ekonomskih pojava. A u drugom delu trebalo je da se govori o nauci, položaju nauke i saradnji naučnika u Jugoslaviji. Taj drugi deo nije praktično ni počet, a za njegovu izradu bili smo inicijalno zaduženi ja i profesor Miomir Vukobratović, tadašnji dopisni član SANU.

Ja sam protiv toga da dokumente pretvaramo u dogme. Memorandum je suštinski imao pozitivnu ulogu, jer je pokrenuo u prvom redu u naučnoj i intelektualnoj javnosti, a zatim i u široj društvenoj zajednici, pitanje da je potrebno izvršiti promene kako bi urušavanje tog društva i države bilo sprečeno.

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.