Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kratka, lična, istorija dokoličarenja: Umete li vi da se zaista opustite i ne radite ništa?

Zapravo, nikada nije opušteno; kada si zaposlen, nemaš mnogo vremena za dokoličarenje jer te proganjaju pozivi, obaveze, dedlajni. Kada si nezaposlen, napet si jer bi trebalo nešto preduzeti zato što vreme prolazi
Piše: Branko Rosić
Datum: 06/01/2018

Kratka, lična, istorija dokoličarenja: Umete li vi da se zaista opustite i ne radite ništa?

Sinoć, pita me drugarica, koje su mi trenutne ambicije? Odgovorio sam: "Istrajno uživanje u dokolici." Bio sam iskren, najiskreniji. Sutra idemo na kolektivni, tradicionalni, godišnji odmor i ja mislim samo o tome da li ću i kako na pravi način iskoristiti dokolicu.

Moja najveća uživanja u toj disciplini bila su tokom letnjih raspusta. U hladu betonskih solitera gustirao sam "Komandanta Marka", "Teksa Vilera", kasnije "Alana Forda". Jedino tada i samo tada uživanje u slobodnom vremenu nije bilo propraćeno dilemama i pitanjima da li bi trebalo slobodne dane da spucam na nešto drugo. Mrzeo sam letnje škole, prezirao sam kurseve koji je trebalo da mi obogate život jer sam smatrao da je moj život bogat sam po sebi tim najobičnijim prohtevima - gustiranjem avantura Vukova sa Ontarija Komandanta Marka, ili kasnije puštanjem muzike do podrhtavanja membrana zvučnika.

To se proteglo i tokom gimnazije kada sam i dalje istrajavao u dokoličarenju tokom leta bez trunke griže savesti da bi slobodno vreme trebalo da koristim tako što bih se usavršavao u nekom kolektivu preko raspusta. Mrzeo sam i usavršavanje i kolektive kojima je trebalo da se priključim.

Ta idila dokoličarenja bez griže savesti nestala je na fakultetu. Vrlo retko sam uspevao da se opustim bez nekog osećaja krivice kada bi se približavao jesenji ispitni rok. Čak sam u nekim letnjim diskotekama podno lajt-šoua dobijao prikaze slika kako moje kolege uče dok ja tamanim produžetak letovanja. Stizale su one depresivne oglasne table na fakultetu sa kojih sam saznavao da se nisam nešto proslavio i da bi trebalo dokoličarenje svesti na meru.

I u nekim mesecima kada bih ostajao bez posla nisam mogao da iskoristim savete da se prepustim uživanju jer će posla biti. Ali nisam uspevao da se opustim u toj dokolici nezaposlenog čoveka, tako da me je i u tim lokalnim kafićima distrikta Cerak spopadala panika od sadašnjosti i budućnosti. Zapravo, nikada nije opušteno; kada si zaposlen, nemaš mnogo vremena za dokoličarenje jer te proganjaju pozivi, obaveze, dedlajni. Kada si nezaposlen, napet si jer bi trebalo nešto preduzeti zato što vreme prolazi.

Kad razmisliš, nikako da se opustimo kao onda na onim letnjim raspustima. Zato sam danas ukrao komplet "Komandanta Marka" iz kancelarije marketinga. Samo da ne budem napet pa da se upustim u dileme da bi trebalo da čitam nešto pametnije ili da odgledam neku seriju. Čoveče, nikako da se opustim i postanem "onaj iz letnjih raspusta". 


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Isto
07.01.2018 - 09:24
Normalan
Joj kako dobar i iskren tekst! Odmor? Svi su optereceni kvalitetnim provodom! Gde si putovao?Nigde!!!! Bleja, samoca, milina...