Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Feljton

"Konačno smo stigli". Stonsi u Beogradu: Događaji koji su menjali Srbiju (95)

Kako stoje stvari, bio je to prvi i poslednji koncert Rolingstounsa u Srbiji. I to ne samo zbog starosti članova benda već pre zbog njihove aktuelne tarife koja iznosi četiri miliona evra po nastupu
Datum: 21/03/2018

"Konačno smo stigli". Stonsi u Beogradu: Događaji koji su menjali Srbiju (95)

Profimedia

Hvala vam lepo. Presrećni smo što smo ovde. Konačno smo stigli, izgovorio je Mik Džeger u noći 14. jula 2007. na Ušću.

I to „Konačno smo stigli" bilo je istinito jer se prvo gostovanje Stounsa spremalo i odlagalo godinama pre tog prvog susreta vlasnika „najpoznatijeg jezika na svetu" sa Srbima. Koncert Stounsa nije običan koncert nekog iz ergele najvećih rokenrol imena. To je na neki način bila u prošlosti i geopolitička stvar. Postoje komisije iz Brisela za priključenje EU, postoje koraci koje morate ispuniti da bi se vaša zemlja prišila kao nova žuta zvezda na zastavi Evropske unije, postoje komesari za proširenje, ali... Postoje i Stounsi kao verifikatori sloboda. Tako je bilo u prošlosti. U toj istoj prošlosti se čak rigidnost Slobodana Miloševića opisivala čuđenjem jer su vožd Srbije i vožd Stounsa isto godište. Ali nisu.

Setimo se kako je Vaclav Havel dočekao Stounse u Češkoj i kako je nosio majicu sa tim najpoznatijim jezikom sveta. U srpskoj verziji ovog scenarija Vaclav Havel je trebalo da bude Zoran Đinđić. Zato su sa njim vođeni pregovori kako bi se doveli Stounsi jer gde oni dođu - to je znak da je sve krenulo da se kotrlja u pravom smeru. I kad je sve bilo spremno za konačni dolazak „Kamenja", ubijen je srpski premijer i koncert je odložen. Jer Rolingstounsi ne dolaze u „trusna" područja, tamo gde se nije raščistilo sa slobodom i pravima, gde se ubija premijer.

Tako je ponovo sve prolongirano. A tri godine kasnije, 14. jula 2007. konačno su se stekli uslovi da „Satisfaction" odjekne sa Ušća u zavetrini poslovnog centra koji je zamenio srušenu zgradu nekadašnje centrale komunista Jugoslavije koji se nisu protivili kada su Stounsi gostovali sedamdesetih u Jugoslaviji.

Beograd je bio u groznici. Kao prethodnica je na novobeogradsku ravnicu stigao konvoj šlepera sa opremom. Samo nameštanje bine trajalo je danima, a stejdž je imao sve dimenzije i izgled svemirske letelice koje se ne bi postidela ni franšiza „Star Wars". Specijalno za nastup Stounsa napravljene su i dve trafostanice koje će napajati binu i sve prateće sadržaje vezane za nastup, a koje bi strujom mogle da snabdevaju grad od 100.000 stanovnika.

Bina je bila široka 70, a visoka 30 metara, sa izlaznim mostom dužine 65 metara kojim se deo bine hidrauličnim horizontalnim liftom kreće ka sredini Ušća sa bendom i instrumentima. Kada je u delu koncerta stavljen taj hidraulični lift u pogon, Stounsi su se najviše približili Srbiji u njenoj istoriji. Kao na ostrvu oko koga je pučina fanova, Stounsi su zaprašili stare hitove.

 


A pre toga, Džeger je demonstrirao zašto su najveći. Obraćao se publici na srpskom dokazujući da je imao više časova od onoga učenja oficijelnog „Dobro veče, Beograde". Čak je dobacio pratećem vokalu Lizi Fišer rečenicu koja se doticala njenog stajlinga: „Lepa ti je suknja, ali ružne su ti sandale."

Beogradski koncert je održan u okviru turneje „A Bigger Bang", a prethodna je donela bendu zaradu od sto miliona dolara, smestivši ih na vrh „Forbsove" godišnje liste najbogatijih u muzičkoj industriji. Posle koncerta priređen je vatromet, a u povratku od Novog ka starom Beogradu fanovi su se prepali oscilacija Brankovog mosta.

Kako stoje stvari, bio je to prvi i poslednji koncert Rolingstounsa u Srbiji. I to ne samo zbog starosti članova benda već pre zbog njihove aktuelne tarife koja iznosi četiri miliona evra po nastupu. Ali vredelo je te noći biti na Ušću jer je tad Beograd ušetao preko „Kamenja" do zvezda, do savremenog sveta iz kojeg je bio izopšten od svih onih koji su kreirali sudbinu Srbije od kraja osamdesetih do 2000. i koji sigurno nikada nisu zapevali „Satisfaction" niti slušali Stounse.

 

≤ PRETHODNO

≥ SLEDEĆE

 

*Feljton iz knjige "100 događaja koji su promenili Srbiju"

 

 

*Projekat „100 događaja koji su promenili Srbiju" je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva


Ukupno komentara: 3



Sva polja su obavezna.



perica
23.03.2018 - 13:23
ne bih rekao...
Ne bih rekao da je ovaj događaj promenio Srbiju. Seljanija smo bili, jesmo, i bićemo još dugo vremena, ako se ovako nastavi. Ne mogu nas da poprave ni Rolling Stonesi ako sami ne želimo da se menjamo na bolje. Ovde vlada turbo folk nekultura, uspostavljena 1990. godine kada je počela da se raspada SFRJ, i to traje i dalje. I ne samo kod nas, već u svim ex-YU republikama. Nigde nema kulture, kultura je nestala. Političari novih malih banana republika su zaveli taj teror turbo folk nekulture i ne pada im na pamet da se tu nešto promeni, jer tako je najlakše vladati nad nekulturnim masama.
neidealni
24.03.2018 - 09:00
Mick forever
Dolazak Stounsa promijenio je svijet onda kad su se pojavili. Ako ste tada bili teenagers i uopce mladi onda znadete o cemu govorim. To su bili dani, to je bilo vrijeme kad se svijet mijenjao. Sve ostalo su kopije i pokusaji.
Milorad Lukić
31.03.2018 - 14:33
Ne bih rekao
Prele je imao obicaj da kaze kako je mnogima rnr poceo sa Stonsima ili Bitlsima ali da je njemu poceo \'48 kad je rodjen. U skladu sa tim mogu Stonsi da ne izbivaju iz Srbije i opet nista, nema to veze sa njima nego sa nama. Ko zna mozda bi Prele i poziveo duze da su Stonsi kasnili, ovako kad je video na sta su ispali video covek da vise nema cemu ziveti.