Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kolumna Veljka Lalića: Strela koja priča

Zar nije normalnije da Vučić podigne spomenik Brani Crnčeviću, koga je proglasio osnivačem SNS-a? I na groblju svako ide na svoje spomenike
Piše: Veljko Lalić
Datum: 01/11/2017

Kolumna Veljka Lalića: Strela koja priča

I mene, kao Bjelu, u ovoj zemlji najviše nervira podela na "naš" i "nije naš".

Ja inače mazohistički čitam ljude koji drugačije misle, družim se s njima, objavljujem ih, tako da nisam najbolji primer za ovu diskusiju.

Ali podela je dobila epidemijske razmere.

Jer kad njihovi mediji najvećim skandalom nazovu to što naši pored stotine njihovih dobiju neku crkavicu od države, a naši opet ne mogu da veruju da iz meseca u mesec njihovi u Beogradu odnose sve pare, onda je to neobjavljeni građanski rat naših i njihovih.

Stalno se pitam: šta se, uopšte, radi s neprijateljima države? Ko su neprijatelji? A ko je država? Po kom se to zakonu određuje? Ili Ustavu koga se ne pridržava pola Vlade...

Mi se iznerviramo kad Hrvati prestanu da finansiraju srpske Novosti, što je normalno pošto Srbi u Hrvatskoj plaćaju porez koliko i Hrvati.

Kada bismo matematički posmatrali stvari, onda bi u svakom finansiranju, budžetskom ili preko državnih kompanija, provladinim medijima trebalo da pripadne 55 odsto para, a ostalima 45, što je, naravno, besmisleno, pošto moraju da se gledaju druge merljive stvari.

Ali besmisleno je da se neko ko dobije 55 odsto glasova na izborima na kojima izađe malo više od 50 odsto ljudi, a ne glasa cela dijaspora, proglasi državom.

Je l' to vlast? Ili država?

Da li možemo državu da volimo na različite načine?

Da li je Vučić predsednik svih građana? I kada to namerava da postane?

Meni nije problem kad Biljana Srbljanović konkuriše na državni projekat, i to kao profesorka državnog fakulteta. Ne razumem ni kada je zbog toga napadne akademik koji prima apanažu u Akademiji ili režiser koji učestvuje na državnim projektima.

Šta je ovo? Anarhizam?

Ili mutacija boljševizma, koji nema veze sa ideološki naivnim komunistima, u kojem Druga Srbija iz salonaca u koje su upali njihovi roditelji glumi čistunstvo, a Prva tvrdi nacionalizam.

Ovde nikad nije zaživeo individualizam, zbog čega se teško integrišemo na Zapad.

Vlast u svemu vidi reakciju, a opozicija kolaboraciju.

Kako je moguće da ista profesorka napiše da je gradonačelnik Beograda koji je postavio "Pobednika" Kosta Kumanudi bio otvoreni fašista? Šta je izvor? Da li je to metodologija po kojoj svakog velikog čoveka na svetu možete da proglasite čime hoćete? Ona to dokazuje Apelom srpskom narodu koji je potpisao, očigledno ne znajući da su Apel potpisali i Veljko Petrović, predsednik SANU Aleksandar Belić, Milutin Milanković, Petar Konjović, Jovan Đaja...

Šta je trebalo da uradimo sa tim ljudima? Da im konfiskujemo imovinu i pošaljemo ih u zatvor? Šta ćemo s Ivom Andrićem koji je bio na potpisivanju Trojnog pakta, ili Milošem Crnjanskim koji je zaista, pre rata, bio fašista!

I boljševici su, srećom, bili tolerantniji prema nauci. Oni su u Beogradu ubili četvoricu profesora univerziteta i gotovo sve industrijalce, zbog čega i danas imamo solidno obrazovanje, i nikakvu privredu.

Izostalo je i ključno objašnjenje: zašto ova vlast uopšte želi da podigne spomenik Đinđiću, i da li je Srbija zaista na njegovom putu kako simboliše polomljena strela koja priča.

Zar nije normalnije da Vučić podigne spomenik Brani Crnčeviću, koga je proglasio osnivačem SNS-a?

I na groblju svako ide na svoje spomenike.

Donald Tramp ne dâ da se sruše spomenici generalu Liju. Ko će njega da brani ako ne populistička, konzervativna, bela Amerika?

Ali se o svemu priča, baš kao što se pričalo o "Pobedniku" u vreme fašiste Kumanudija.

I zato meni, ma koliko se ne razumeo u vajarstvo, ovo uopšte nije spomenik Đinđiću, već događaju. Nije mi jasno kako će stranci da razumeju šta priča polomljena strela!?

Ali mislim da je sve to o čemu govorimo najbolje definisao jedan drugi potpisnik zloglasnog Apela.

Na Skupštini SANU 1948. povodom izbora u počasnog člana J. B. Tita, naime, predsedniku Aleksandru Beliću, akademik Ivan Đaja je rekao: "Poštovani kolega, mi smo bili na ovom istom mestu, vi tamo kao predsednik, a ja ovde, kada ste vi za člana predlagali kralja Aleksandra. Ja sam bio onda protiv, ja sam i sada protiv."

Zbog toga Aleksandar Belić danas ima i spomenik. A za Ivana Đaju ljudi povremeno čuju kada ga neko proglasi fašistom. Baš kao i najobrazovanijeg i najboljeg gradonačelnika u istoriji Beograda Kostu Kumanudija, čiji se nepoznati spomenici nalaze na svakom mestu u gradu...

 

*Uvodnik Veljka Lalića iz 302. broja Nedeljnika. Od četvrtka 2. novembra na kioscima je novi broj Nedeljnika sa novim analizama, kolumnama, ekskluzivama... 


Ukupno komentara: 4



Sva polja su obavezna.



cinjenice
03.11.2017 - 12:18
napomena
Молим аутора да провери: да ли је у питању Јован или Иван Ђаја?
Milos
02.11.2017 - 09:53
O cemu vi pricate ?
Koliko je besmislena i zloupotrebljena ta mantra \"ali nije pola ljudi glasalo \". Glasa uvek 55-60 posto gradjana, sta tek onda reci za DS koji svojevremeno od tih 55-60 posto dobije 25 posto i napravi vladu ? Koliko je to tek onda nizak procenat ? I uostalom oni koji ne glasaju nemaju ni pravo da kritikuju, svoje pravo nisu samovoljno iskoristili. I o kakvim crkavicama pricate, Vranjske novine su dobile sada vise nego ranije, a informer, alo, telegraf i slicni tabloidi mogu biti ovakvi ili onakvi ali cinjenica je da to ljudi kupuju i da oni finansijski stoje bolje.
Ernst
04.11.2017 - 11:46
Mazoh fon Saher
Mazohističko druženje sa ljudima koji drugačije misle?Čemu takvo druženje?
Дијагноза
05.11.2017 - 23:06
Душан
Одлична колумна. Најзад неко да нађе праву дијагнозу: Mутација бољшевизма. А и ово са салонцима је тачно и убитачно. Кад имамо то онда добијемо шта? Ову трагикомеију од државе, преседника, професорке итд.....