Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kolumna Veljka Lalića: Raspamećivanje nacije

Da ne bude da neću ove nedelje da pišem o presudi Ratku Mladiću, koju, vidim, vešto izbegavaju srpski kolumnisti, mogu samo da kažem ono što je rekao Radovan Karadžić: "Srebrenicu je napravio najveći izdajnik u istoriji srpskog naroda." A ne može nas da izda ni CIA ni Vatikan
Piše: Veljko Lalić
Datum: 02/12/2017

Kolumna Veljka Lalića: Raspamećivanje nacije

Šta bi uradio Đinđić da je ikad osvojio 600.000 glasova?

U tom pitanju najbolje se odslikava u kakvom stanju se nalazi srpska opozicija.

Najmanje je tu kriv Janković. On je propustio trenutak, a politika je lepa zato što u njoj svaki potez ima posledicu.

Sudbinu Demokratske stranke, ali na neki način i srpske demokratije, definisale su dve skupštine DS-a.

Prva 2000. godine kada je Đinđić jedva pobedio Vuksanovića, kojeg su gurale službe, Milošević i SPO.

Da tada nije pobedio Đinđić, ne bi ni šest meseci kasnije bilo 5. oktobra. Srbija bi verovatno postala neka vrsta balkanske Belorusije, u kojoj bi Miloševića nasledili Dačić i Vučić, samo u obrnutim ulogama, i sa potpuno drugačijim politikama od ove.

Deset godina kasnije na izbornoj skupštini DS-a ponovo se desio naizgled nevažan detalj: Tadić i Đilas podelili su stranku, umesto vlast.

Sve dalje je posledica te odluke, a problem građanske opcije je što se od 2012. vrti ukrug: bori se međusobno za maksimalnih 30 odsto glasova.

Zato je Vuk Jeremić u jednom trenutku bio rešenje, ali zvučne strane diplome i postavljenja magnet su za građansku opciju, a ne za narodnjake.

Devedesetih tu rupu je pokrivao SPO, jedina do sada nacionalna i prozapadna stranka.

Vuka nije ubio Đinđić, kako on misli, već NATO.

 

Đinđić je na intelekt uspeo da se dokopa vlasti, ali ga je njegova superiornost u zemlji koštala u inostranstvu. Ne možeš u NBA da prodaješ fazone iz Hale sportova


Tada je nestao taj supstrat s kojim su srpski četnici šetali Beogradom sa američkim zastavama, sanjali monarhiju kakva je bila pre rata, i borili se protiv bombardovanja Sarajeva i odvratnih ratova u Bosni i na Kosovu, koje je u nekom trenutku podržavao i sam Đinđić.

Oni su šezdeset godina čekali američke pilote da im donesu demokratiju, a ovi su im doneli bombe.

Bio je to kraj prozapadne desnice u Srbiji, koja se preko noći obrijala i otišla na salonske razgovore kod Vojislava Koštunice.

Đinđić je na intelekt uspeo da se dokopa vlasti, ali ga je njegova superiornost u zemlji koštala u inostranstvu. Ne možeš u NBA da prodaješ fazone iz Hale sportova.

Drašković je sa Koštunicom i Veljom Ilićem uspeo da se osveti 2004. Ako ćemo ideološki, to je bila najdesnija vlada u istoriji, ali i ona koja je isporučila najviše generala u Hag, obavila najviše privatizacija i ostala bez Crne Gore. Apsurd.

Žuti su, realno, u punom kapacitetu, bili na vlasti od 2008. do 2012, i to u pobedi koju nisu ni očekivali, a koju je doneo Fijat, strah od radikalizovanog Koštunice, ali i Tadić koga su prihvatili konzervativci zbog oca.

To je i danas Srbija. Nije ovde pola-pola, već 70:30, zbog čega će opozicija zauvek da se vrti ukrug dok ne izađe iz svog opsega.

Jer ovo je cepanje atoma.

 

****

Ali da ne bude da neću ove nedelje da pišem o presudi Ratku Mladiću, koju, vidim, vešto izbegavaju srpski kolumnisti, mogu samo da kažem ono što je rekao Radovan Karadžić: „Srebrenicu je napravio najveći izdajnik u istoriji srpskog naroda."

A ne može nas da izda ni CIA ni Vatikan.

 

Molim vas i zaklinjem živim Bogom, Gospodom naših predaka, da osvetlate obraz svetih ratnika srpskih! Ako su vaše majke ucveljene; ako su vaše sestre obeščašćene; ako su vaše ljube osramoćene; ako su vaši očevi osakaćeni; ako su vaša braća na krstu razapeta; ako su vaša deca kao one sirotice što u gori pište i leleču, nemojte, kada budete sve to videli, dozvoliti da vas mržnja i osveta u zločin povedu! - Petar Bojović


Karadžić je bio jasan, dok je meni nejasno zašto srpski nacionalisti nisu na isti način reagovali kada je on - i to kao šef države - osuđen na 40 godina zatvora, kao zbog generala koji je najviše puta u istoriji snimljen na televiziji kako govori: „Raspamećuj", „Da im razvučemo pamet", „Došlo je vreme da se osvetimo Turcima", ponižava generala UN, da ne idemo do „škorpiona"...

Koja je to logika da ćemo sad da postanemo genocidan narod? Šta ćemo, da postanemo Nemci?

Ili to važi samo za Nemce koji negiraju svoje zločine, baš kao i za Amerikance, Britance, Belgijance, da ne nabrajam gotovo svaki narod koji je nekad proživljavao svoju tamnu epizodu.

Ratko Mladić je tragičan lik. O tome su pričali i svi njegovi saborci. Samoubistvo ćerke, sva ta osveta za prethodni rat, deluju antički. Ali nezrela je nacija koja u tom trenutku ne zna da se zahvali jednom generalu.

Zato se dešava da momak koji je diplomirao na Crnjanskom protestuje za Mladića. Zar Obradović nije čitao Embahade?

Otkud se drugosrbijancima i dalje pričinjavaju kokarde kad im se glavni lik, kao i svi pre njega, u završnom činu pojavljuje sa crvenom kravatom sa srpom i čekićem?

Šta je problem u vezi s Mladićem? Što je kriv, ili što nije kriv?

Jedan bezbednjak u listu Vojska rekao mi je 2003. da samo Mladića ne smemo da izručimo zato što je mnogo kriv.

Nisam razumeo logiku, ali je bila logika.

 

Da li nacija odrasla na Kosovskom mitu može da zamisli cara Lazara kako mora u WC pred bitku na Kosovu, ili Miloša Obilića kako psuje majku Bajazitu?


Opet, taj antisrpski sud, koji je naravno politički kao i svaki sud koji formiraju Ujedinjene nacije, i naravno nama nenaklonjen kada su ga formirale zemlje koje su sa nama bile u ratu, doneo je odluku da Milošević nije kriv za Srebrenicu. Zašto je to najveći problem u regionu kad i najveći protivnici Miloševića, u koje i sebe ubrajam, znaju da nije imao nikakve veze sa Srebrenicom; štaviše, tada je držao sankcije na Drini.

Je l' mi želimo istinu? Ili rat?

Naš problem je što mu nismo sami sudili.

Taj general koga toliko napadaju streljao je ljude odgovorne za zločin u Foči, usred Drugog svetskog rata.

A koga smo mi osudili?

Da li bismo da smo sudili Mladiću ili bilo kome za Srebrenicu onda mogli da sudimo i Oriću? I Haradinaju. I Gotovini.

Ko nas je sprečio da za sve ovo vreme izbrojimo mrtve u Jasenovcu?

Da istražimo „žutu kuću" koju su nam otkrili Karla del Ponte i Dik Marti?

Ko onda ćuti o srpskim žrtvama? I o svim drugim žrtvama?

Kada ćemo da saopštimo ko nam je pobio dečake u „Pandi"? Ali i braću Bitići, koju smo mi držali u zatvoru?

Ko je nas toliko raspametio da sada razaramo i poslednju tradiciju koju imamo, onu ratničku?

Kako smo sudbinu srpskog ratnika stavili u ruke generala koji je rat sačekao u Makedoniji, gde se odlazilo po kazni?

Da li se vojnički ponašao i u tom poslednjem činu? Da li nacija odrasla na Kosovskom mitu može da zamisli cara Lazara kako mora u WC pred bitku na Kosovu, ili Miloša Obilića kako psuje majku Bajazitu?

Ja mislim da je odgovor u rečima vojvode Petra Bojovića koje je izgovorio srpskim vojnicima na Kajmakčalanu:

I evo, vojnici, sokolovi moji, ratnici moji! Kucnuo je čas da krenemo u proboj i da oslobodimo napaćenu, poniženu i ojađenu Srbiju - otadžbinu našu! Molim vas i zaklinjem živim Bogom, Gospodom naših predaka, da osvetlate obraz svetih ratnika srpskih! Ako su vaše majke ucveljene; ako su vaše sestre obeščašćene; ako su vaše ljube osramoćene; ako su vaši očevi osakaćeni; ako su vaša braća na krstu razapeta; ako su vaša deca kao one sirotice što u gori pište i leleču, nemojte, kada budete sve to videli, dozvoliti da vas mržnja i osveta u zločin povedu!

Nemojte se svetiti njihovoj nejači, nemojte iskaljivati bes na njihovim ženama, nemojte ubijati decu njihovu, jer to nije zavet vaših dedova, niti se može jedno zlo drugim zlom da savlada!

Vaše je samo ovo: vojnik na vojnika, ratnik na ratnika! Sve što je preko toga nije od Boga! Ako li neko od vas - ne dao Bog - prekrši ovaj zavet svetih ratnika srpskih, kunem mu se, biće izbrisan iz knjige života kako na ovome, tako na onome svetu!"

Krajem 1944. vojvodu su u njegovoj kući kao 86-godišnjaka prebili agenti Ozne. Preminuo je nekoliko nedelja kasnije.

Ja mislim da su to ti ljudi koji su nas raspametili. Izgleda zauvek...


Ukupno komentara: 8



Sva polja su obavezna.



Milun
02.12.2017 - 12:19
izvanredan
Izvanredan tekst! A, na kraju se definitivno vidi ko je dokrajcio Srbiju
Darkeyes
03.12.2017 - 00:51
Ziveo
Petar Bojovic!
Дарко Младић
03.12.2017 - 00:52
Диуретици
Нећу се освртати овом приликом на гомилу лажи и негативних стереотипа које папагајски понављате а да притом немате појма о чињеницама. Упућујем вам изазов да у мом присуству и присуству сведока попијете исту количину диуретика коју је фамозни доктор Фалке дао генералу Ратку Младићу пре него што га је испратио у судницу наводно како би му контролисао притисак. Да видимо колико ће времена требати вама пре него што будете морали да одете до тоалета. Они које ви прихватате за судије заташкали су у јавном сућењу чињеницу да му је позлило у том тренутку и прогласили да је притисак од 180 нормалан за човека који је имао вишеструке мождане ударе. Питајте неког доктора о том новом научном открићу трибунала. Ваш цинични коментар (уколико је уопште ваш) и гостовање на телевизији ваших пријатеља из Америке већ су виђена ратна пропагандна матрица службе у којој је садашњи власник Н1 телевизије радио пре него што је прекомандован на нове задатке. Срећом народ као и увек зна боље од таквих квазиинтелектуалаца.
Aleksandra
03.12.2017 - 00:52
No name
Da, crveni su nas sjebali
Miroslav
03.12.2017 - 00:52
Kolumna Veljka Lalica
Mislim da Veljko lupeta,dal zna u Srebrenici i okolnim selima koliko srba i civila pobi Naser?Mladic je trebo pre mlogo to uradit stoje naposletku uradio.
Nina
03.12.2017 - 00:53
"Opasan i svevideci autor"
Alal vera CARE, svaka rec Ti vredi ZLATA❕❕
dušan
03.12.2017 - 00:53
ajme
Šta ti reče laliću ? Ajd sad pročitaj ovo pa ponovi.Šta si pišče hteo da kažeš ?
Antijićovac
03.12.2017 - 16:42
znao sam
Upoznao sam Mladica kao pukovmika 1988. godine i imali malo zesci razgovor. Ja mnogo nizeg cina a. on osion pukovnik veliki Jugosloven i JUL-ovac kasnije. Osionost je inace bila karalteristika pukovnika i generala. Zato me nista nije zacudilo Mladicevo ponasanje u ratu. Jos od nacelnika staba Kninskog korpusa ciji komandant je prvo bio Vlado Vukovic inace veoma osion covek koji nije imao postovanje za ljude. Sistem u vojsci je omogucavao takva ponasanja. Slocnog ako ne i istog je bio i Sljivancanin.