Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kolumna Veljka Lalića: Ovo je njihov svet. Njihova pravda. Njihova istina...

Ni Kenedi ni Đinđić nisu promenili ništa veliko, osim što se osetilo da bi mogli da promene ono suštinsko! A to jedino ne može
Piše: Veljko Lalić
Datum: 10/11/2017

Kolumna Veljka Lalića: Ovo je njihov svet. Njihova pravda. Njihova istina...

Prva stvar koja vam pokaže da ste sazreli, i to negde u 14-15. godini, jeste da prestanete da se tučete. Da vam to postane nekako primitivno...

Ne mogu da zamislim Vladu Kostića da uradi tako nešto. Niti bilo kog drugog akademika, osim možda Dragoljuba Mihailovića. Ne mogu da zamislim bilo kog profesora, ozbiljnog novinara, političara, glumca...

Šokira me ZATO kad vidim političare kako se dogovaraju o tuči.

To je valjda osnovna podela na intelektualce, ljude koji pročitaju makar desetak knjiga godišnje.

Fejk njuz je priča da je Đinđić bio fasciniran kriminalcima.

Bili su neki drugi.

Ali šta spaja Đinđićevu i Kenedijevu sudbinu?

To što su ih ubili isti ljudi! Država!

Ne verujem u teorije zavere, ali valjda niko normalan ne veruje ni da je Li Harvi Osvald sam pucao na Kenedija, i to tako što ga je dva puta pogodio s leđa, a jednom sa strane.

Živimo u društvu u kojem jači pobeđuje.

Svi vole Teslu kad umre, ali dok je živ, Apis je važniji.

Čitao sam ovih dana dokumente koje je neotvorio FBI. I pogledao ponovo Stounov „JFK". Šta tu kome nije jasno?

Ni Kenedi ni Đinđić nisu promenili ništa veliko, osim što se osetilo da bi mogli da promene ono suštinsko!

A to je uvek trenutak kad čikice s brkovima na Novom Beogradu ili negde u Vašingtonu osete da nešto nije u redu. Zabrinu se za državu, odnosno za sebe.

To je ono kad Kertesa ispituje Beba u prisustvu Brane Crnčevića, ali se to ne sviđa ni Brani ni Braciki.

To je ono kad se neka jedinica oseti izdanom za Zaliv svinja, ili za Hag.

Kad oni počnu da razmišljaju, pa zaključe kako je bolji Džonson, ili Koštunica.

Prava duboka država.

To je onaj trenutak kad počnu da se okupljaju i gunđaju ti mračni tipovi iz vojske, specijalnih jedinica, policije, službi, lažnog biznisa, klasične mafije...

Kada shvate da su u opasnosti, a proglase da je država u opasnosti.

Nacionalizam je poslednje utočište hulja. Tačno. Ostavio nam je to Semjuel Džonson u 18. veku.

Nije se ništa promenilo.

Ovo je njihov svet. Njihova pravda. Njihova istina.

Oni imaju novac i moć. Monopol na silu. Informacije. Po ceo dan ne rade ništa osim što štite organizam kojem ispijaju krv. Oni vam sređuju i lekara i grobno mesto. Daju vam posao. I otkaz. Rat i mir.

Oni su ubili i Kenedija i Đinđića.

To je svet u kojem živimo, iako to ne morate da kažete svojoj deci.

To je druga stvar koja vam dokazuje da ste definitivno odrasli... I shvatili da ipak uvek pobeđuje sila, a ne pravda.

Ne postoji Kamelot.

 

UVODNIK VELJKA LALIĆA IZ NEDELJNIKA BR. 303 (2. Novembar 2017.) 

PROČITAJTE I ODGOVOR NA KOLUMNU SA PLATFORME MOJ NEDELJNIK OVDE


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Милош
11.11.2017 - 19:58
Није уобичајено
Да ли фејк њуз или није, али није уобичајено да се председник владе вози у авиону Станка Суботића. Није уобичајено да истераш све посланике из Коштуничине странке, а он био носилац целе листе ДОС-а. и то уз помоћ посланика Бана Ивковића. Није уобичајено да испоручиш Милошевића на Видовдан киднаппујући га из затвора мимо законске процедуре, јер какав је даје тог Милошевића је гласло 90 посто бирачког тела. Када је омогућио да се откупе станови за 5 евра(тада дојч марака,) који су добијени већином на основу подобности и верности комунистичким апартчицима, био је свиима добар. Није уобичајено ни направити такав закон о приватизацији који је уништио српску привреду и створио услове за долазак на власт напредних радикала. Није уобичајено још много тога, а најмање да се убије председник владе, који би на првим изборима био сигурно смењен. Зоран Ђинђић је био изванредан опозиционар, али на власти блед и лош. Да је остао жив можда би се као Митеран у Француској вратио или враћао поново на власт, паметнији и бољи, али на жалост по њега и по нас то се није десило.