Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kolumna Veljka Lalića: Ju-go-slavija, ili zamislite da u 2018. obeležavamo pravih 100 godina zajedničke države

Krivimo čoveka koji nam je napravio državu veću od Dušanovog carstva, a ne nas koji smo je uništili? Zanimljiva teorija
Piše: Veljko Lalić
Datum: 03/01/2018

Kolumna Veljka Lalića: Ju-go-slavija, ili zamislite da u 2018. obeležavamo pravih 100 godina zajedničke države

A zamislite da ove 2018. obeležavamo pravih 100 godina Jugoslavije!

Da je ta nesrećna zemlja nekako preživela onu trojicu idiota.

Da je prva od istočnoevropskih zemalja ušla u EU, kako nam se nudilo i sedamdesetih i devedesetih.

Da je bila pokazna vežba kako se bivša komunistička zemlja integriše u Evropu, a ne primer za balkanizaciju i raspad zemlje po nacionalnim osnovama.

Mnogo smo finansijski pukli u ovih 30 godina. Strani kapital nas je preskočio kao most za trgovinu sa Rusijom i sva ulaganja premestio u centralnu Evropu, odakle se više nikad neće seliti, pošto je zemlja sa najvećom tehnologijom i tržištem odmah tu.

Najveći dobitnici raspada SFRJ jesu naša severna slovenska braća. Iako smo ih tom geostrategijom mi častili.

I sad ako želimo da budemo realni, a to baš i nije lepo pred Novu godinu, onda treba da shvatimo da smo postali periferija Evrope. Bugarska je preko veze primljena u EU kako bi se isekli Rusi; Hrvati i Slovenci samo su usisani tamo gde su bili 1914, a mi smo gurnuti na jug da rešavamo pitanje Balkana s Albancima, što će biti dobro ako uopšte možemo da ga rešimo?

Pošto se ovde svako pita a šta je to rešenje koje niko nikad nije ni video.

Ni Jugoslavija, realno, nije imala mnogo šansi, pošto se toliko toga guralo pod tepih, ali je bila i zemlja za koju se frenetično navijalo. Od košarkaškog prvenstva u Zagrebu 1989. do Maksimira prošlo je samo godinu dana, pa sad zamislite Bosnu u kojoj se stvari pogoršaju za tu jednu godinu... To je ono što smo videli.

Sto godina kasnije mi smo za sve to ludilo pronašli idealnog krivca, čoveka koji je stvorio Jugoslaviju. Kao deca narkomani kad okrive oca što ih je razmazio i ostavio im veliku kuću oko koje kasnije nisu uspeli da se dogovore. Krivimo čoveka koji nam je napravio državu veću od Dušanovog carstva, a ne nas koji smo je uništili?

Zanimljiva teorija.

 

Ni Jugoslavija, realno, nije imala mnogo šansi, pošto se toliko toga guralo pod tepih, ali je bila i zemlja za koju se frenetično navijalo. Od košarkaškog prvenstva u Zagrebu 1989. do Maksimira prošla je samo jedna godina


Nekako nam je konzervativan kralj koji je bio najveći Jugosloven i zaveo privremenu diktaturu od 33 meseca, a simbol Jugoslavije nam postaje čovek koji je demokratiju prekinuo na 35 godina i tako ugradio dinamit u njene temelje.

Sve je osim demokratije ta zemlja probala, i zato ja za razliku od mnogih drugih mislim da nema šanse da bi se raspala da smo prihvatili plan EU iz 1991. o brzom priključenju Uniji, demokratizaciji i pet milijardi evra pomoći.

Jer mnoge zemlje čuva novac i sređenost na okupu. Od Britanije do Španije.

Ali nema zemlje koja može da opstane kad u njoj reformatora Antu Markovića, koji im je dao prvi put pristojan život na izborima, razbiju trojica primitivnih nacionalista. Ko je onda glasao za rat? Mi ili stranci? Da se ne zezamo...

Na kraju, ipak treba biti i pomalo optimističan. Prestati da se gleda preko plota, jer ako je neko izgubio, onda je to Slovenija, u kojoj danas jeste najbolje, ali kojom je godinama upravljao neki Miro, umesto da postane istočna Švajcarska.

Od Jugoslavije su najviše profitirali oni koji su je i napravili, Hrvati i Srbi. Dobro, Hrvati malo više, ali i njihova je ideja, najduži upravnik.

Opet, mi smo dobili Beograd kao veliki jugoslovenski i evropski grad, koji je te 1914. bio manji od Subotice.

Mi danas imamo dve svoje države na Balkanu, menjali smo jug Srbije gde nam se nalaze spomenici i groblja za najplodniju zemlju u Vojvodini.

Da smo ostali u državi sa Crnom Gorom, imali bismo sve za šta smo se borili.

I zato meni jeste jedini pragreh kralja Aleksandra taj što je morao da bude taktičniji prema Crnoj Gori u kojoj je odrastao...

Nije problem kad se raziđe troimeni, ali jeste kad se raziđe jednoimeni narod.

Ali i za to vam uvek treba malo nacionalizma, elite koja ne putuje po svetu, pa samim tim sebe ispiše iz vremena... I dobro, poneki Crnogorac...


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.