Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kolumna Veljka Lalića: Da pričamo o ženama, Asante?

Nije istorija problem na Balkanu, kako je pokušao da nam predstavi Ivica Dačić u autorskom tekstu za Kurir, spremajući nas za bolne stvari u vezi s Kosovom, već nasilni nacionalizam koji svako oživljeno sećanje predstavlja kao novootkrivenu istinu
Piše: Veljko Lalić
Datum: 19/06/2018

Kolumna Veljka Lalića: Da pričamo o ženama, Asante?

JEDAN PRIJATELJ ISPRIČAO MI JE PROŠLE nedelje kako se Armand Asante zeznuo jedno veče pitajući naše ljude o ratovima u Jugoslaviji. Velikom glumcu bilo je dosadno posle dva minuta, nije mogao ni da prati, pa je uključio „automatskog pilota" i sa pola mozga slušao romansiranu verziju raspada SFRJ, proklinjući sebe što je to uopšte pitao.

Što manja zemlja, to veća priča. 

 Nama je to jasno kad pričamo s Makedoncima ili Crnogorcima, kod kojih su svi junački poginuli, ali se zanesemo kad nam iz velikog sveta dođe neko koga želimo da fasciniramo.

Naš čovek veruje da su Amerikanci kreteni što ne znaju gde je Srbija, ali ga mrzi da proveri na Guglu da li je tačno da je siromaštvo u svetu veće nego ikada, kako na našoj televiziji u emisiji o '68. kaže uvaženi profesor.

Za novinara nema gore stvari nego da je neobrazovan. Nekada su se u redakcijama delile knjige, i to nekim redosledom, a danas se traži neko spreman da se potpiše na tzv. kukavičja jaja, tekstove koji nisu napisani u redakciji.

No, za mene nema ničeg goreg nego kad se svađam s televizorom na kojem novinar ne zna da prekine sagovornika dok priča gluposti, ne znajući čak ni da je odnedavno, prvi put od nastanka naše vrste, manje od 10 odsto ispod granice siromaštva, dok je Kina - ako mu je već do komunizma - u poslednjih 10 godina izvukla iz gladi 700 miliona ljudi.

Dakle, 100 Srbija!

I zato mi treba da se uzdržimo od interpretiranja istorije, a još više od naše uloge u svetu.

Naše nacionalno pitanje nije malo pitanje evropske istorije, ali i oko Đokovića i oko svega drugog, mora da nam bude jasno da će svako i u ovom broju Njujork tajmsa, koji se dobija uz Nedeljnik, pre da pročita veliku priču o Americi, Rusiji, fudbalu ili Bobu Dilanu, nego priču o gladi u Sudanu.

Uostalom, ja sam tako i birao tekstove. U Sudanu su mi se svidele slike, da vas ne lažem, a i izgledalo mi je važno za kompoziciju lista.

 

NAŠ PREDAK HOMO SAPIENS BIO JE najagresivnija životinja koja je ikad živela na planeti. Zato je i pobedio. Genocidirao je neandertalce. Ali agresija kod modernog čoveka pada progresivno kako raste njegova kultura. I zato kultura i jeste najvažnija stvar naše civilizacije. Ona vas u krajnjoj liniji čuva da vas neko ne ubije.

Svaki rat, s druge strane, vodi se oko sećanja.

Nije istorija problem na Balkanu, kako je pokušao da nam predstavi Ivica Dačić u autorskom tekstu za Kurir, spremajući nas za bolne stvari u vezi s Kosovom, već nasilni nacionalizam koji svako oživljeno sećanje predstavlja kao novootkrivenu istinu.

To je ono što je smorilo Armanda Asantea. Baš kao što je mene počelo da smara kad neki intelektualci ili političari pričaju da smo mi zarobljeni u prošlosti. Jesu li čuli oni za Netfliks? Gledaju li šta? Čitaju li šta? Kako objašnjavaju kad Englezi samo snimaju filmove o Čerčilu, kraljici ili Drugom svetskom ratu? Ili Holivud koji je snimio više Neretvi nego što ih je Tito sanjao.

Nije problem u istoriji, već u nasilno-nacionalističkom pogledu na nju.

Na primer, naši intelektualci ne zameraju Miloševiću što nam je razorio naciju, ekonomiju i zemlju, već što je izgubio ratove! Većina je prihvatila i aksiom kako je naša jedina pobeda Republika Srpska (uprkos Miloševiću) zaboravljajući da u kontri više nema Srba u Mostaru, Sarajevu, Zadru, Prištini... Tamo gde su živeli vekovima!

No, ne vredi raspravljati se sa nasilnim nacionalistima. Kao ni sa nasilnim komunistima. Oni vas uvuku u svoje blato i tu vas pobede na iskustvo. Jedini opasniji ljudi od onih koji nisu pročitali ništa su oni koji su pročitali jednu knjigu. Bila ona Kapital, Majn kampf ili Biblija.

Tu nema kritičkog mišljenja. I to je i moj stav o '68. u kojoj su studenti tražili više slobode u neslobodnom društvu.

Mi danas pričamo o pluralizmu u kome intelektualci tvrde da svi treba da se složimo oko Kosova ili bilo koje druge velike teme.

Pa gde je tu pluralizam mišljenja?


KAKO SMO OVAKO BRZO DOŠLI DO društva u kome predsednik misli da je vozačima važnija fiskalna konsolidacija nego cena benzina? Da omražena opozicija i tajkuni verovatno stoje i iza protesta u Bosni? Moramo da se vratimo na sam početak. Na trenutak kada smo izabrali Miloševića, umesto Stambolića.

Jer nama kao maloj naciji treba meki lider koji ne želi da promeni vreme.

Da pričamo o ženama, Asante...

 


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Vesna
20.06.2018 - 16:38
Sjajno
Veljko sjajan kao i uvek! Retko s kim se tako slazem u svemu sto je ikad izgovorio ili napisao!
Zablude i istorija
24.06.2018 - 11:16
Činjenice protiv istorije
Kada govorite o uzrocima propadanja, pročitajte naučni rad \"Ekonomski model Socijalističke Jugoslavije: Saga o autodestrukciji\" autori: Zec i Radonjić (ima na internetu da se nađe u pdf-u). Objašnjeni su svi pravi uzroci političkih sukoba u poslednjih 70 godina.