Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kolumna Ljiljane Smajlović: Užasavajući izbor

Šta reći o licemerju same gospođe Klinton? Naravno da ona nije odgovorna za seksualne nepodopštine svog muža, ali ne čudi me što mlađe Amerikanke odbijaju da u njoj vide ikonu feminizma
Piše: Ljiljana Smajlović
Datum: 13/10/2016

Kolumna Ljiljane Smajlović: Užasavajući izbor

Foto: Profimedia

Ima li, zaista, svaki narod vlast kakvu zaslužuje? I ako ima, šta su Amerikanci bogu skrivili da biraju između Hilari Klinton i Donalda Trampa?

Znam da ima čitalaca koji se oblizuju u nadi da ću da navedem sve moguće odgovore na ovo drugo pitanje, ali moram da ih razočaram. Mislim da SAD zaslužuje bolje od izbora koji im se nudi 8. novembra. Dve trećine nacije s razlogom preziru izbornu ponudu i razumem Amerikance koji kažu da će da začepe nos kad budu glasali. Ogorčeni sam protivnik kolektivne krivice i ne verujem da postoji nacija koja je zaslužila da je vode bizarne sociopate i prevejani lažovi. Ne, Amerikanci nisu zaslužili užasavajući izbor koji je pred njima, iako je većina njih verovala da su Srbi zaslužili američke bombe samim tim što su glasali za režim koji Vašingtonu nije bio po volji.

Namerno preterujem sa pridevom "užasavajući", horrific, jer je to reč koju je gospođa Klinton upotrebila da opiše prostakluk Donalda Trampa na snimku od pre 11 godina. Kakav lažni šok, vulgarna zvezda rijalitija! Razumem Hilarin trijumf što je ubola rivala u Ahilovu petu, znam da joj američke žene neće zameriti na izrazu koji bi bolje pristajao najnovijem ratnom zločinu što su ga američki saudijski saveznici upravo izvršili u Jemenu, masakrirajući na sahrani stotine civila iz etničke grupe Hutu koju američkim oružjem nemilosrdno istrebljuju već duže od godinu dana. Ali ne mogu da suzbijem gorčinu zbog ravnodušnosti kojom američka javnost prima slične vesti i licemerja njene vladajuće elite.

A šta tek reći o licemerju same gospođe Klinton? Naravno da ona nije odgovorna za seksualne nepodopštine svog muža, ali ne čudi me što mlađe Amerikanke odbijaju da u njoj vide ikonu feminizma. Nije kriva što se njen muž ponašao kao seksualni predator i pre nego što je taj izraz ušao u krivično pravo, ali čak i Njujork tajms priznaje da je ona bila ta koja je odobravala kampanje u kojim su ocrnjivane žrtve njegovih seksualnih podviga.

Hilari je otelovljenje hipokrizije u srcu američkog ženskog pokreta koji su vodile žene njene generacije i klasne svesti. Proterale su mačizam iz javnog govora u višim slojevima društva, ali obična Amerikanka nije osvojila nijednu od blagodeti koje su žene u socijalizmu uzimale zdravo za gotovo. Govorim o jeftinim vrtićima i pravu na duže porođajno odsustvo, bez kojih se o pravu na rad žene ne može ni govoriti.

Za to se američke feministkinje nisu ni borile, ali sam zato pre 20 godina radila u američkoj redakciji u kojoj su muške kolege zbog seksističkog vica primoravane na kurseve "rodne senzitivizacije", odnosno kulturnog prevaspitavanja kakvog se ni Mao ne bi postideo jer je pohađanje kursa bilo toliko poniženje da za takvim metodama uskoro više nije ni bilo potrebe.

Suština je da je poenta uvek bila manje na delima a više na rečima, na ideologiji i promeni svesti. U Bosni je na sličan način svojevremeno promovisano bratstvo i jedinstvo: niste smeli javno da kažete da ne želite da vam se kćerka uda za Srbina, Hrvata ili Muslimana. Posle se ispostavilo da su to mnogi očevi unutar porodičnih zidova ipak zabranjivali.

To je ona razlika između javnog i privatnog za koju se gospođa Klinton zalagala pred parajlijama Volstrita, i to je razlog što, kao Tramp poreske izvode, krije sadržinu svojih skupo plaćenih govora bankarima iz Goldman Saksa. Ta se razlika zove - laž. Na rečima ste feministkinja, u praksi gazite preko ženskih leševa da biste spasli muževljevu karijeru. Kao kad licemerne "borkinje" u Srbiji brane isključivo dostojanstvo žena iz svog političkog tabora, ili dižu glas protiv lokalnog iživljavanja nad hrvatskom predsednicom, dok od tabloidnog prljanja Zorane Mihajlović okreću glavu.

To je ona distanca između deklarisanog i stvarnog koja tera ostatke DOS-a da sumnjiče Aleksandra Vučića kako nije iskreno za Evropu, iako bi se premijeru pre moglo zameriti da suviše iskreno uživa u zapadnim igračkama i prijateljstvima koja su mu nekad bila zabranjena. Ali i Vučića i Klintonovu valja suditi po delima, a ne samo po rečima, pogotovo onim starijim od 10 godina. Primera radi, i Vučić i Nebojša Krstić danas brane slobodu štampe, ali premijer barem ne poriče da je u ratu bio cenzor, dok Krstić još negira svoju cenzorsku ulogu u Tadićevo doba, što ga čini veoma lošim Vučićevim advokatom. Ne verujem ni zaklinjanju Radmila Kljajića da nije doneo "Vojka i Savla" u Politiku nakon što sam videla kako pod sudskom zakletvom lažno svedoči u sporu Svetlane Vasović Mekina protiv Politike zbog nezakonitog otkaza.

Novinari ne zaslužuju političare koje imaju - osim ako prestanu da beleže njihove laži.

 


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Gvido
13.10.2016 - 20:52
Glas savesti
Još jedan lepršavi i brzo čitljivi tekst gospodje Smajlovic. Uživao sam dok sam ga čitao. Gde su sada oni koji su nam mazali oči da je za bombardovanje Srbije kriva politika Slobodana Miloševića? Čovek je lepo rekao da je porodica Klinton napravila haos na Balkanu.
Hamo
14.10.2016 - 12:33
aganovicm20@gmail.com
Vjerovatno nije bilo drugog rješenja da se rat zaustavi, od bombardovanja, u kojem po preovladajućem mišljenju Srbija nije učestvovala. I te kako je učestvovala, predala sve vrste naoružanja RS-u, poslije materijalno i sa ljudstvom, plaćala vojsku i komandni kadar itd. Na kraju najodgovornije smjestila na svoju teritoriju. Inače, dijelim mišljenje g-dje Smajlović da su oba kandidata loše rješenje ua svijet i USA.