Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

Koliko kila kokaina za Van Goga?

U svetu kriminala, vredna umetnička dela praktično su neka vrsta kolateralne štete u dilovima. Identičan je motiv doprineo i da norveški kriminalci ukradu Munkov ''Vrisak'' 2004. godine, koji je bio skriven u kombiju i ozbiljno oštećen u podzemlju Osla. Novčana vrednost bilo koje od ovih slika samo je teoretska, uzveši u obzir da ne može biti legalno prodata; u tom smislu, ukradena slika je bezvredna slika
Piše Margita Milovanović
Datum: 05/10/2016

Koliko kila kokaina za Van Goga?

Foto Profimedia

Dve slike Vinsenta van Goga ukradene iz Amsterdamskog muzeja pre više od decenije pronađene su u jednom od uporišta kriminalne organizacije Kamora u Napulju. ''Kongregacija napušta Reformisanu crkvu u Nojnenu'' i ''Pogled na more u Ševeningenu'' slučajno su otkrivene tokom istrage organizovanog kriminalnog sindikata uključenog u trgovinu kokainom.

Vlasti su pronalazak ukradenih slika doživele kao veliku pobedu u borbi protiv organizovanog kriminala, ukazavši da je u pitanju i jedan od indikatora da se dragocena umetnička dela u italijanskom podzemlju visoko vrednuju.

Autentičnost slika već je potvrdio ekspert iz amsterdamskog muzeja ''Van Gog'', iz kog su ukradene još 2002. godine, kada je FBI ovu krađu uvrstio u ''top 10 art crimes''.

Aksel Riger, direktor Van Gog muzeja, objasnio je da je neizvesno kada će slike biti vraćene u Holandiju, sa obzirom na činjenicu da će biti neophodne na suđenju kao jedan od dokaza.

''Nakon toliko godina nisam se ni usuđivao da mislim da će ikada biti vraćene,'' govori Riger. ''Čekali smo četrnaest godina na ovaj trenutak i naravno da bismo voleli da ih što pre vratimo kući. Moramo da budemo strpljivi, ali sam uveren da možemo računati na podršku italijanskih vlasti.''

Slike su pronađene bez ramova, ali u relativno očuvanom stanju.

''Pogled na more u Ševeningenu'' jedan je od Van Gogovih najranijih radova koji oslikava plažu u blizini Haga. Ona je ujedno bila jedina u muzejskoj kolekciji iz perioda dvogodišnjeg boravka Van Goga u Hagu, i jedan od samo dva prikaza holandskog primorja koje je ovaj umetnik ikada oslikao.

''Kongregacija napušta Reformisanu crkvu u Nojnenu'' je delo koje je Van Gog naslikao za svoju majku 1884. godine, a prikazuje crkvicu u Brabantu u kojoj je njegov otac Teodorus vršio svešteničku službu. Nakon očeve smrti 1885. godine, Van Gog izmenio je sliku, doslikavši ženske figure sa crnim maramama koje simbolišu žal za umrlim.

 *

Džonatan Džons u članku za Guardian duhovita pita ''Koliko kila kokaina za Van Goga?'' ilustrujući tako kontekst u kom mafija ceni umetnine. I, istina, ovo otkriće baca jedno sasvim novo svetlo na bande, krađu umetničkih dela i Italiju; sugeriše jednu iznenađujuću, fascinatnu činjenicu: italijanski gangsteri, na sebi svojstven način, duboko poštuju umetnost.

Kamori, doduše, nije svojstven taj mekši imidž koji Puzo daje mnogo poznatijoj i sentimentalnijoj sicilijanskoj mafiji. Umesto toga, odvažna reportaža Roberta Savijana o organizovanom kriminalu oko Napulja, i film i serija Gomorrah njime inspirisani, portretišu Kamoru kao brutalni, ultimativno beskrupulozni biznis. Šta onda gangsteri koji trguju drogom i belim robljem traže sa umetnošću?

Ovaj slučaj nije izolovan i nije jedini koji ukazuje na to da italijanske gangstere mnogo više nego druge kriminalce interesuju umetnička remekdela. Tradicija počinje još 1969. godine kad je sicilijanski mafioza ukrao Karavađovo ''Rađanje'' iz Oratorijuma San Lorenca u Palermu.

Važno je, svakako, spomenuti da način na koji vrednuju umetnost i prema njoj se odnose nije konvencionalan. Tako se dešavalo da bombama raznose kulturna blaga, uništavaju ih ili oštećuju u krađama, a takva nemarnost prema njima može se razumeti upravo u kontekstu te nekonvencionalnosti pri poimanju umetnosti.

U svetu kriminala, vredna umetnička dela praktično su neka vrsta kolateralne štete u dilovima. Identičan je motiv doprineo i da norveški kriminalci ukradu Munkov ''Vrisak'' 2004. godine, koji je bio skriven u kombiju i ozbiljno oštećen u podzemlju Osla.

Novčana vrednost bilo koje od ovih slika samo je teoretska, uzveši u obzir da ne može biti legalno prodata; u tom smislu, ukradena slika je bezvredna slika. Bez ikakve mogućnosti da se cena umetnine realizuje u Sotebiju, gangsteri joj pridaju sopstvenu, kompletno zamišljenu, apstraktnu vrednost. Tako su njihovi apetiti puko otelovljenje ideje o tome da je umetnost posebna i dragocena.

''Prihvatanje slike Van Goga kao osiguracije za kokain vredan milione evra samo je perverzan izraz duboke vere u umetnost; dele sa obilnim svetom to neobjašnjivo uverenje da boja našljapana na platno 1880. godine simbolizuje vrednost toliko visoku da je nemoguće i izračunati je,'' govori Džons. ''A, kako se ispostavilo, Italijani su posebno skloni da u to veruju. Iako Kamora ruinira drevne zidove Pompeje i destruktivna je za sve lepote svog okruženja, njeni lopovi i ubice i dalje se klanjanju pred mistikom umetnosti.''


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.