Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Ekonomija

Kolika je stvarno prosečna plata u Srbiji: Većina radi za 30.000 do 35.000 dinara

Prosečna zarada u Srbiji je mnogo bliže minimalcu, pokazuju analize Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika
Datum: 24/08/2017

Kolika je stvarno prosečna plata u Srbiji: Većina radi za 30.000 do 35.000 dinara

Foto Profimedia

Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) u Srbiji isplaćena u junu ove godine, prema Republičkom zavodu za statistiku, iznosila je 49.238 dinara. Veliki broj građana, međutim, sumnja u tačnost zvanične statistike, jer radi za mnogo nižu platu, te se postavlja pitanje kolika je stvarno plata u Srbiji.

Miroslav Velimirović, predsednik UO Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, kaže da je običan radnik daleko od navedene prosečne plate, jer u tu "matematiku" ulaze visoke plate koje vuku prosek. Prema analizama Asocijacije, prosečna plata u Srbiji je mnogo bliže minimalcu.

"Bez poreza i doprinosa, visina prosečne plate se kreće oko 22.000 -- 23.000 dinara. Pritom, veliki broj radnika novac dobija i 'na ruke', ali i većina ljudi koja je prijavljena radi za minimalac, što s porezima i doprinosima iznosi oko 37.000 dinara. Mnogo ljudi u Srbiji radi i za plate koje su ispod minimalne zarade. Tako da je netačan prosek plate prema RZZS", objašnjava Velimirović, uz opasku da RZZS govori onako kako treba da govori, a ne onako kako stvarno jeste, jer su politički postavljeni.

Jelena Milaković, rukovodilac Grupe za statistiku zarada u Odeljenju za statistiku tržišta rada RZZS, navodi da visinu prosečne zarade svaki pojedinac posmatra iz svog ugla i da je njegova subjektivna ocena to da li je ona visoka ili niska. Prosečna zarada se do sada računala isključivo kao aritmetička sredina, međutim, kada se pređe na korišćenje podataka Poreske uprave, moći će da se računa i distribucija zarada.

Šta je sa preduzetnicima koji isplaćuju minimalac, a ostatak plate 'na ruke', ili sa onima koji rade a ne dobiju platu, odnosno koliko to utiče na tačnost visine prosečne plate izračunate statistikom?

"Nema načina de se obuhvate iznosi zarada koji se isplaćuju 'na ruke'. RZS nema nadležnost organa inspekcije, tako da može samo da koristi a ne i da proverava zvaničnu dokumentaciju izveštajnih jedinica", objašnjava ona.

A na sumnje da se prosečna plata u Srbiji "namešta", Milakovićeva odgovara: "Podaci dobijeni od izveštajnih jedinica smatraju se dokumentom koji se ne sme prepravljati, jer sadrži pečat i potpis odgovornog lica. Mogu se vršiti samo ispravke grešaka nastalih pri unosu podataka, i to isključivo u konsultaciji sa izveštajnom jedinicom."

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, konstatuje da najveći broj ljudi u Srbiji ima platu od 30.000 do 35. 000 dinara.

"Proseci su nešto što, kao i u svemu, ne odražava realnu situaciju. Postoji jedan broj ljudi u Srbiji koji zarađuje dobro i ima daleko od proseka, to su neka državna preduzeća, neke agencije, neki privatnici, a postoji prilično veliki broj ljudi koji primaju samo minimalne plate preko računa i na to se plaćaju porezi i doprinosi, a preko toga dobijaju još 100, 200 ili 300 evra, zavisi kakav posao obavljaju", objašnjava Savić i kaže da to najbolje ilustruje vic o mesu i kupusu, gde na kraju ispada da svi jedu sarmu.

"Bojim se da veći, siromašniji deo Srbije jede kupus i samo ponekad meso, a obrnuto, oni bogatiji jedu samo meso i ponekad samo preseku sa kupusom", zaključuje Savić dodajući da sa platom od oko 30.000, koja se, inače, smatra solidnom, nije moguće preživeti.

 

RZZS: Kako se izračunavaju prosečne plate

Jelena Milaković iz RZZS objašnjava da se prosečne zarade izračunavaju na osnovu podataka prikupljenih obrascem Mesečnog istraživanja o zaposlenima i zaradama zaposlenih (RAD-1). Istraživanjem se obuhvataju pravna lica i ustanove (nisu obuhvaćena ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane, kao ni BIA). Istraživanje se sprovodi na uzorku koji je koncipiran tako da se dobiju pouzdani podaci za nivo oblasti delatnosti u Srbiji. Podaci po opštinama objavljuju se prema mestu rada, a ne prema mestu stanovanja zaposlenih. Podaci o zaradama zaposlenih kod preduzetnika preuzimaju se iz evidencije Poreske uprave. Na ovaj način prikupljaju se podaci za oko 960.000 zaposlenih, što čini preko 60% ukupnog broja zaposlenih. Deljenjem ukupne mase isplaćenih zarada sa brojem zaposlenih dobija se podatak o prosečnoj zaradi za odgovarajući teritorijalni nivo ili nivo klasifikacije delatnosti.


Ukupno komentara: 4



Sva polja su obavezna.



Драган
24.08.2017 - 07:03
лажи
Чисте лажи, просечна плата у Србији ако је око 30.000 то је добро.
Mm
24.08.2017 - 15:55
.
Da mi je i tih 30 000
Mala
25.08.2017 - 10:22
*
Radnici Goše nisu usli u prosek jer nisu primili plate 3 godine...kako to niko nije dostavio RZZS-u. Nećemo imati ni kupus gde da posadimo kad nam stranci kupe zemlju, a kamoli meso za sarmu!
alister
25.08.2017 - 10:23
tuga
nije ni 24000 a kamoli 30+... mnogo lazete