Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kod notara: Ne može latinica, a ni ijekavica

Bilo je uvek budala koje su mislile da je jedan izgovor srpskog jezika baš naš, a onaj drugi baš i nije naš, kao što ima budala koje nas ubeđuju da je jedno pismo srpskog jezika baš naše, a ono drugo baš i nije
Piše: Marko Prelević
Datum: 10/06/2018

Kod notara: Ne može latinica, a ni ijekavica

To sa izgovorima mi je uvek išlo čudno. Za sve je, kako biva, kriva moja familija: mama je bila Beograđanka i nije radila do moje treće-četvrte pa sam s njom progovorio ekavski i tako je ostalo, što je već u nižim razredima osnovne dovodilo do blagih nesporazuma.

Bio je, recimo, taj moj učitelj, Janko Vujisić se zvao, navodni pesnik, prvo veliki Srbin a onda sitni Dukljanin - onaj što je jednog dana, setićemo se te zgode, iznad zelene table skinuo Titovu sliku i naredio nama deci da skačemo po njoj; davao je i minuse i pretio jedinicama za polugodište ko bi naš grad i dalje zvao Titograd, a ne Podgorica - i koji je zvao Preleviće na roditeljske sastanke ne bi li skrenuo pažnju na ovu moju jezičku nepogodu, fol dobronamerno, jer kako će, zaboga, vaš sin kad budemo radili Njegoša. Pošto se on, je li, ne izučava na tim beogradskim školama.

Bilo je, hoću da kažem, uvek budala koje su mislile da je jedan izgovor srpskog jezika baš naš, a onaj drugi baš i nije naš, kao što je bilo - i ima, i mnogo su glasne - budala koje nas ubeđuju da je jedno pismo srpskog jezika baš naše, a ono drugo baš i nije.

Mislio sam, ipak, da su ti dani iza mene, a onda sam ovih dana prvi put upoznao one čudne, samozatajne, vele veoma uspešne i dobrostojeće ljude koji se notarima zovu.

Otkud sad notari u priči o jeziku, izgovorima, akcentima, vladikama? Otud što, i sad ova priča prelazi u dramu jednočinku, moralo da overi neko punomoćje za ostavinsku raspravu. Najavilo, zakazalo, čulo koliko košta ta solemnizacija, i promptno došlo u užurbanu kancelariju u srcu Beograda. Based on a true story.

Marko (poslovno): Dobardandobardan, imam zakazano, sve spremno, sve sam poneo, vidite kako mi je lepa ova crvena fascikla, izvolite punomoćje od mog crnogorskog advokata L. S. Evo, nije čak ni izgužvano.

Notarka (sumnjičavo): Punomoćje mora biti napisano ćiriličnim pismom. Molim vas da nam što pre obezbedite ćiriličnu verziju punomoćja.

Marko (nesigurno): Pa i latinica je naše pismo?

Notarka (prekorno): Prema zakonu o tomitom kao i o tomitom, sve notarske overe moraju biti na ćirilici. Istina, to nekad pravi probleme kada overavamo nešto za Hrvatsku, ponekad čak i Bosnu i Hercegovinu, ali vi ćete u Crnoj Gori proći s ćirilicom, bez brige. Niko nam se dosad nije žalio za Crnu Goru.

Marko (zgranuto): Hoćete da kažete da ste svesni da maltretirate naše ljude insistirajući na ćirilici?

Notarka (službeno): Mi samo poštujemo zakon. A i znate, ipak je ćirilica naša...

Marko (zadrto): Naša je i latinica.

Notarka (napredno): Ćirilica je više naša.

Marko (patetično): Ugh. Okej, na primer, neki stari čovek koji teška srca prodaje svoju kuću u Krajini mora još da trpi šikaniranje u hrvatskom sudu zbog ćirilice? Ode tamo, i vrate ga neobavljenog posla, jer *vi* ne priznajete latinicu? Okej, postoji li način da insistiram da moje punomoćje bude na latinici?

Notarka (ozlojeđeno): Mogli biste da se izjasnite kao pripadnik nacionalne manjine...

Marko (kreativno): To! Stavite "Mađar", danas mi se baš biva Mađarom, zbog lipa, šta li.

Notarka (siktavo): ... Ali onda bismo morali da angažujemo ovlašćenog sudskog tumača, i potrajalo bi, uz to bi i podiglo cenu solemnizacije. Ne preporučujem da to radite. Namučićemo se i vi i mi.

Marko (pomireno): Tjah. U redu. (Nešto kasnije.) Izvolite punomoćje od mog advokata... na *ćirilici*.

Notarka (trijumfalno): Hvala. (Čita.) Stanite, stanite. Ovo ne može. Ja ovo moram da prevedem.

Marko (šokirano): Morate da šta?

Notarka (nestrpljivo): "Nasljedstvo", "pokojnog djeda", "podrazumijevajući", "cjelosti udjela"... Ovo nije srpski jezik. Mora da se prevede.

Marko (konsternirano): A koji je to jezik, izvinite?

Notarka (zamišljeno): Gospodine, to ja ne znam, niti je moj posao da znam. Ali srpski nije.

Marko (preglasno): A Branko Ćopić, gospođice? A Meša Selimović? A Njegoš? A Vuk Karadžić? A sestra Leke kapetana? "Od kako je svijet postanuo, nije veće čudo nastanulo"? "Ja kakva je, jada ne dopala"? To nije srpski, šta?

Notarka (besno): Gospodine, ja ovo moram da prevedem na srpski jezik.

Marko (tiho): To je srpski jezik...

Notarka (odlučno): Imam li vašu dozvolu da prevedem ovo na srpski jezik?

Marko (beznadežno): Imate...

Notarka (samozadovoljno): Hoćete u dve kopije? To je 3.400 dinara...

 

 

 


Ukupno komentara: 13



Sva polja su obavezna.



Dušan
10.06.2018 - 17:17
srpska logika
U R. Srbiji ne postoji uređenje, sistem ili bilo kakva konstanta. Samo apsurd. U logici iz apsurda može da sledi sve, pa i to da građani plaćaju da ih neko maltretira. Tako bi se moglo i zaključiti da smo mi, građani, neka vrsta mazohista. Sva sreća da u R. Srbiji nema ni logike, pa gore navedeno ne mora da važi. Kao što vidite, nije nama tako loše :)
одговор
11.06.2018 - 09:10
одговор
Марко се мало забубунио
Драган
11.06.2018 - 09:10
Ћирилица
Ћирилица јесте наше писмо и службено и историјски,а зашто је ЦГ увела латиницу као службено писмо е то је питање?!
Dejan Mijuskovic
11.06.2018 - 09:11
A moze i ovo...
Zamenjujemo nepokretnosti. Ja nasledjeno-druga strana kupljeno tokom braka. Notarka insistira da obe supruge budu prisutne i potpisu. Dve nedelje je ubedjuje (sa uvidom u kompletnu dokumentaciju) neko strucniji ali ko nije u odgovarajucoj stranci. Bezuspesno. Na kraju moja bolesna supruga ustaje iz kreveta i pojavljuje se u kancelariji notarke. Strucnija osoba unosi dokumentaciju kod notarke na proveru....10 minuta kasnije, strucnija osoba izlazi iz kancelarije notarke i kaze mojoj supruzi- vi mozete da idete, notarka je uvidom u dokumenta zakljucila da vas potpis nije potreban....sve troje smo u momentu bili bledi kao krpe jer smo se tako i osecali...odcutali smo...nismo reagovali...vec odavno smo nauceni da je bespredmetno...
Звонко Илић
11.06.2018 - 09:11
Обарени Срби
Обарени Срби У једном цртаном филму младо паче се извело из јајета, и чим је дошло на свет, угледало је – мачка Томија, и, наравно, почело да га сматра за своју мајку. Међутим, мачак Том длаку мења али ћуд никада, и одмах поче да припрема ражањ да испече паче. Видевши то, миш Џери стане у одбрану малог пачета од „његове мајке“! Слично је и са Србима рођеним после Новосадског „договора“ из 1954. године. Они су одмах по рођењу угледали – Југославију и у њој хрватску латиницу, па их сматрају за своју мајку, своју земљу, па и за себе верују да су „Југословени“, а да је затечено писмо – „њихово писмо“. Разбијање заблуда је увек болно, али и потребно и корисно. Срби рођени и одрасли као „Југословени“ тешко ће прихватити да су уствари Срби. Они и даље верују у Југославију и у „српску латиницу“. То су „обарени Срби“. http://Чуварићирилице.срб/свитак\_7.Срб
Бранко
11.06.2018 - 12:30
Марко, гајевица није српско писмо..
Марко, као и сви који припадају просвећеној урбанштини и грађанштини, не зна (и не жели знати) правити разлику између српске редакције ћириличког писма (вуковице) и хрватске редакције латиничког писма (гајевице). Ћирилица је сама по себи надскуп, а вуковица је њен подскуп уз остале националне редакције. Тако је и са латинским писмом и гајевицом. Притом, Марко не зна (и није га брига) што је питање ћирилице/вуковице оптерећено страшним наслеђем. Када год је неко покушао да понизи Србе то је чинио (и) преко писма. Подсетимо се, најкраће, окупације 1915. и како је изгледала насилна латинизација/гајевизација Србије (пре свега Београда), као и чувених \"осмртница\"... Затим је дошао Други рат, и опет је ћирилица била плод културоцида - овог пута кроз Павелићеве законе (немам могућност да ишта од овога илуструјем фотографијама, а оне би биле речитије). Тек, ћирилица је дошла главе многим Србима у НДХ! После рата рат против ћирилице се наставио и кроз нову идеологију и политику која ју је спроводила (а која је била дубоко расрбнича). Тако се дошло до Новосадског договора 1954., а последице видимо и данас - између осталог и на примеру Марковог писања. Дакле, затирање вуковице је био плод систематских културоцида, али и бизарни пример аутокултуроцида! Оно што је за Јевреје Жута трака, за нас би била ћирилица. Е, али Марко не мари за то.. Марко је \"модеран\".. Марко је захвални потомак брозовштине, којекаквих комесара и дођошких поствљеника - освајача Србије из Осме офанзиве. Марко, вуковица је српско писмо, а гајевица није - напротив, она је симбол културоцидних политика.
Бранко
12.06.2018 - 08:01
Грађанска Србија..
У горњем напису остаје мучан утисак на кога је Марко мислио када је говорио \"наше писмо\" и \"наш језик\". Док примедбу за употребу јекавице донекле разумем (мада разумем и зашто се то не спроводи глатко - Марко није хтео, или није знао, да о свему извести), дотле је питање употребе писма сасвим јасно, па ме чуди што негога чуди истрајавање државног чиновника да се пише нашим, српским, писмом. Дакле, ако Марко није Србин, као што се слути (или је бар то упола, а не изгледа да држи до тога), онда нема места чуђењу. Веома је забрињавајуће то позивање на \"наше\" од стране оних који нису \"наши\", већ су своји. Ово је Србија, она има своје писмо (једно - двоазбучје је плод југословенистичких подметања и није никакво богатство, како се подметало, већ пројекат чија је крилатица била: ћирилица АЛИ латиница). Мучно је и када Марко и марковићи на овако ангажован начин кукају над чињеницом да држава Србија не жели прихватити оно што је део културоцида. Да је среће да се то спроводи доследно, на свим пољима. А, Марко, и марковићи, имају својину где могу истрајавати на своме - овде то није примерено, ни лепо. Није свет, Марко, почео са црногорском окупацијом Београда после рата, нити са Козарачким колом које је такође доколало овде - идеолошки затровано и јогуно истрајно у оданости стаљинизму и потом југокомунизму, а са циљем да се угуши српска свест у Србији. Ђидовци, капичићевци,.. и остали дедињаши, нису волели вуковицу, већ су наметали гајевицу. Докумената о томе има(м) на претек. У сваком случају, ЦГ је сада независна, старија и боља но што је била, самобитнија и славнија, па ето где се може гајевицом лако писати. А у Србији није лепо чудити се зашто се гајевица одриче - она је симбол повређивања Срба. Имај то у виду Марко када се следећи пут будеш наоштрио да прозовеш моју државу и културу - немој ме повређивати.
Милош
12.06.2018 - 19:15
А зашто се Марко не пита и ово?
Зашто у земљи ћирилице нема ћириличног платног промета? Зашто нема чоколаде са српском етикетом? Зашто нема банкомата са „равноправном“ ћирилицом? Зашто управа за трезор државним институцијама издаје латиничне изводе? У 21. веку то је немогуће? И даље нема „техничких“ могућности? Видите страницу „Чувара ћирилице“! (https://www.facebook.com/SerbianAlphabet/) Потражите књигу „Издаја српске ћирилице“, Немање Видића! Питања је безброј!
Враг
12.06.2018 - 19:16
Српскохрватски или српски?
Латиница је код Срба уведена кроз српскохрватски језик и представљала је хрватски део тог језика обзиром да се говорни \"новохрватски\" не разликује од ијекавског говорвећег дела Срба... Такође је у оквиру хрватско српског језика кориштена и ћирилица као српски део тог језика. Гашењем пројекта српскохрватског престала је потреба да се латиница посматра као српско писмо. Исто као што је и нестанком хрватско српског престала да се учи ћирилица међу Хрватима. Шта ти није јасно службени језик је српски, службено писмо је ћирилица. Или је у употреби и даље српскохрватски?
Душан
13.06.2018 - 14:29
Недељник
Хоћете рећи држи се закона ко пијан плота. Ни највећи син свих наших народа и нарадности ( кад би се шалили) није могао разумети да се неко у потпуности држи закона, чак и оног који је он донео, ако у потпуности не одговара власти партије. Овде се ради о правним и осетљивим стварима, а не дискриманацији писма и језика. Морате разумети учитеља. Комунисти су опасне експерименте радили над народом у Црној Гори. На жалост успели су да изврше преумњење већег дела народа, што птитиском, што пропагандом, што подмићивањем, а не треба заборавити и огроман број недужних који су побили после рата, зашто још нико није одговарао. Наравно да је ијекавски српски да српскији не може бити. Што се тиче писма, да нећемо да следимо режим у Црној Гори па да латиница буде доминантно писмо. Кад сте Ви толико запели код нотарке а и у колумни како су оба писма наша- мислите по уставу, ваљда, па колико сте ви у Недељнику објавили бројева на ћирилици? Што се тиче те приче како у Хрватској том мучном Србину, који је, у ствари мучан, јер смо ми као народ мучни, Хрвати неће признати документ због ћирилице, па они му неће признати јер није на Хрватском језику.. Мораће да га преведе. Сматрати да бити модеран значи ћирилицу сматрати симболом неког српског национализма или тако неке сличне глупости, од којих би рекао да благо патите, није ништа страшно. То су последице комунистичког вируса усађеног у ово друштво, који се може искоренити само истином, тј никад.
Panthooz
15.06.2018 - 11:10
@Zvonko Ilić
Ne, to nisu \"obareni\", već \"obdareni\" Srbi.
Trandafil
15.06.2018 - 11:11
Dokoni popovi, jarići i krštavanje
Koliko besposlenih mudrosera… Evo, da bolje razumete: колико беспослених мудросера...
Rabindrant Palkovljević Braćala
26.06.2018 - 13:48
Осми секретар СКОЈ-а
Биће малађни Прелевић. Јесте да је био лењ за уџбенике Јесте да се начитао старе штампе. Јесте да зна много. Али не капира ништа. Сваки чланак је симбиоза \"кумровечке школе\" и \"будимпештанских курсева\". Ментор је сигурно чувени панкер Росић.