Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Ko su prostitutke s jednom mušterijom

Ako su stajling, sleng iz devedesetih ispali iz mode, sponzoruše, devojke koje bi ulovom "kapitalca" napravile "kvantni skok" na društvenoj lestvici - opstale su, jer i u srpskoj tranziciji zna da bude surovo kao i u Miloševićevoj epohi. Zato su i sponzoruše preživele i DOS, "rivajval" SPS-a, Haški tribunal, platformu o Kosovu... i postale neizostavni beogradski folklor
Piše Branko Rosić
Datum: 13/11/2017

Ko su prostitutke s jednom mušterijom

Foto: Profimedia

Svakakve stvari mi padaju na pamet, kao i epizode iz prošlosti, a koje nisu povezane s poklonom majci, sestri, devojkama, supruzi... U moru tih epizoda iz žanra ženske jednakosti, iz sećanja sam iščupao priču ortaka od pre više godina, a koju je on doneo iz Eldorada svakakve ravnopravnosti, seksualnih sloboda i socijalnog blagostanja - Švedske.

Taj moj prijatelj leto je proveo u Stokholmu i naoružan pričama o "slobodnim" Šveđankama i mitovima o "akcionom" skandinavskom žanru upustio se već druge večeri svog boravka u lov na plavokose lepotice.

I posrećilo mu se u startu, pa je brže od Volvoa i Saaba završio za šankom, a ubrzo i u krevetu s nordijskom princezom. Tada se još pušilo u krevetu posle šampionskih orgazama i ova njegova nova devojka mu je dozvolila da "sprži" jedan marlboro dok se ona tuširala, ali čim je izašla iz kupatila i u sekundi dok je zafrljačila peškir i mašila se za fen, rekla je svom srpskom instant dečku: "Moraš da ideš iz moje gajbe. Sutra radim i želim da spavam sama. Ne podnosim da mi neko prdi u krevetu."

Ovo je isečak iz švedskog "dnevnika" mog prijatelja kojim je opisao, po povratku u Beograd, stanje oko ženske ravnopravnosti u Švedskoj. Po njemu, to što stokholmske devojke ne podnose da im muškarac prdi u krevetu znak je vrhunske jednakosti polova, dok za razliku od njih srpske žene prdenje dozvoljavaju ne samo u krevetu, već i na poslu, kod kuće, u gradskom prevozu... Da skratimo, u kompletnom životu.

Opisano je to i činjenicom da su na Zapadu žene samostalne i da egzistenciju rešavaju diplomom a ne burmom - za razliku od naših - što je ponekad i vrlo problematično mišljenje, jer i u "Seksu i gradu", toj digitalnoj bibliji nosioca suknji i vlasnica PMS-a od Rejkjavika do Kejptauna, sve četiri junakinje žele da se udaju, i u tom odabiru pravog nikada nisu posegnule za radnikom iz njujorške gradske čistoće.

Ali ženski aksiom "preko burme pogača" kulminirao je poslednjih decenija u Srbiji. Patentirana je i etiketa "sponzoruša" za devojku koja aplicira za status devojke ili supruge bogatog muškarca koji bi peglao svojim kreditnim karticama, kvadratnim metrima stambenog prostora, konjskim snagama svog džipa... sve prohteve lepe udavače.

 

Sam termin "sponzoruša" definisan je periodom ratnih i apokaliptičnih devedesetih kad devojke nisu padale na "odlikaše" već na one koji su umeli s pištoljima, kanisterima, šleperima... Tada je i nastao hit "Žaklina traži sponzora" grupe "Sanšajn, i refren "Ti bi htela lovu, ti bi htele pare, marke, funte, dolare...".

I ako su stajling, sleng iz devedesetih ispali iz mode, sponzoruše, devojke koje bi ulovom "kapitalca" napravile "kvantni skok" na društvenoj lestvici - opstale su, jer i u srpskoj tranziciji zna da bude surovo kao i u Miloševićevoj epohi. Zato su i sponzoruše preživele i DOS, "rivajval" SPS-a, Haški tribunal, platformu o Kosovu... i postale neizostavni beogradski folklor. Štaviše, dobile su status gradskih atrakcija poput Meštovićevog Pobednika ili Skadarlije. Veliki broj stranih turista javno u anketama za potrebe srpskih medija trabunja o ćevapčićima, dragačevskim trubama i dobrim domaćinima, ali nezvanično masa tih pirgavih zapadnjaka dolazi u Beograd zbog atraktivnih bimbo plastikanera koje "čekićaju" duž sponzorskih gradskih poteza.

Zato su i "enklave" sponzoruša počev od kultne Silikonske doline na Dorćolu ušle u prospekte na Zapadu. A i blagi pogled na lica tih turista donosio bi zaključak da im se mozak i srce pregrejavao do temperature kvarcne lampe kojom su te sponzoruše, u koje su buljili duž bašti na Obilićevom vencu, izlagale svoje telo u solarijumima.

Maša Rebić, popularna beogradska književnica, patentirala je definiciju ovih devojaka rečenicom "Sponzoruša je prostitutka s jednom mušterijom", a da li je to konačna odrednica ovih devojaka?

"'Sponzoruša' je u međuvremenu postala politički korektan termin za kurvu, ljubavnicu, milosnicu, bimbo glupaču koja je u vezi s muškarcem isključivo zbog neke materijalne koristi. Pošto je politička korektnost postala veoma važna u našem društvu, stare reči su zamenjene prihvatljivim. Uostalom, postoji milion definicija koje je narod smislio za 'sponzoruše', a 'devojka na lizing' jedna je od njih", kaže Maša Rebić.

Glavni urednik Pulsa - Aleksandar Đuričić, definiše sponzoruše na sledeći način:

"Stalno ih optužuju da nose fejk (lažnjake, srpski rečeno) torbe, ali to je mnogo manji problem od onih lažnih osmeha, koji stave na lice čim se probude i krenu u lov. Važni detalji za život jedne sponzoruše ili starlete su: ne bude se pre nego što ustanu, imaju nekog kućnog ljubimca na povocu, makar to bio i novi Galaxy Samsung4, šminka je uvek jača od očiju i u džepu nose devizu 'ima se, može se'. One ne čitaju Vog, ali su čule šta je to, vole da idu na modne revije i podsmevaju se menekenkama, obavezno na semaforu popravljaju šminku, sanjaju da upoznaju sportistu u noći kad on slavi neki trofej, mada u međuvremenu idu i na stadione i popunjavaju prazna mesta u sportskim dvoranama. Još ako ih uhvati kamera, njihova kvota automatski skače. Od koncerta najviše vole one na splavovima, imaju rezervisano letovanje na Pržnu (opština Miločer). Kod frajera odmeravaraju međunožje i debljinu kajle oko vrata. Nikada ništa nisu skuvale i šporet doživljavaju kao klasnog neprijatelja, koji je godinama mučio njihove keve i bake", opisuje ove devojke Aleksandar Đuričić.

 

Uz to carstvo fejk garderobe kojom su tapacirane "sponzoruše" ide i teorija o sveopštem fejk karakteru ovih devojaka.  Ako imamo lažni Luj Viton, lažne grudi, lažne nokte... dakle jedan arsenal vizuelne prevare, da li je i sama sponzoruša prevara za potencijalnog sponzora baš kao i njena garderoba i grudi. Ipak, one ulažu u sebe, jer se i finasiranje lažnjaka uklapa u makijavelistički hod "sponzoruše" do burme.

"One moraju da ulažu u sebe jer im je glavni imperativ kako zadržati muškarca kad ga ulove. Kad to i učine, jedino što treba da urade jeste da budu i dalje lepe, jer iskreno ne verujem da ti sponzori od devojke koja ima dvadesetak godina i lepa je i priglupa, traže filosofske traktate ili poznavanje ekonomske situacije. To je jedna klasična robna razmena 'ja tebi pare, ti meni telo'. Ali jedan milioner lepo je rekao: 'Tvoja lepota će nestati, moj novac neće.' To nam jasno govori o stavu koji njihovi sponzori imaju o njima. Međutim, ima i onog vida sponzorisanja o kome se ne govori često, a najlakše je da osudimo devojčicu koja je priglupa i mora medijski da se eksponira jer nema drugih kvaliteta, nego obrazovanu ženu koja nije javna ličnost i koja je u seksualnoj vezi s nekim intelektualcem samo zbog njegovog statusa u društvu. Teže je javno osuditi ženu koja je s uspešnim lekarom samo zbog toga što i sama želi da bude lekar, ženu koja je s priznatim piscem jer želi da se sama probije kao pisac, ženu koja je s političarom koji može da joj pomogne da 'progura' svoje projekte, izložbe, predstave...", smatra Maša Rebić.

Ona kaže i da bi, umesto što optužujemo te devojke, trebalo za promenu da se okrenemo tim srpskim biznismenima-sponzorima od kojih većina nije legalno došla do para. Ali njihove žene jesu.

"One su se samo udale. Dakle, kad se već decenijama piše o sponzorušama vredelo bi se pozabaviti i listom najvećih sponzora odnosno njihovih 'pokrovitelja', jer bilo bi zanimljivo čuti i njihov stav o tome", kaže Maša koja i krajnji cilj sponzoruša gleda kroz priznanje možda i kraljice ovog žanra:

"Nives Celzijus je svojevremeno otvoreno izjavila da joj je udaja najbolji biznis. Od tada je poštujem jer je prva rekla nešto iskreno i bez straha od osude. Dakle, licemerje koje je već postalo navika, nešto je najgore što može da se dogodi. Ono se ispoljava i bez imalo laži i utoliko je opasnije i podmuklije. Stvari treba reći pravim imenom, ali im ne treba ni pridavati preveliki značaj. Imamo na sceni previše žena koje se vuku po novinama, a za koje niko ne zna čime se bave i za koje je jasno da su tu da bi se udale zbog statusa i novca, i tako završile svoj životni cilj. One će se neprestano pojavljivati u emisijama, novinama, rijalitijima, praviti projekte samo da se na njih ne bi zaboravilo, da bi stavile do znanja da su na 'tržištu'. Da su toliko energije uložile u ono što ih zaista zanima, verujem da bi bile jednako uspešne", govori o "sponzorušama" na "tržištu rada" Maša Rebić.

U srpskoj tranziciji sve je tranziciono, pa čak i termin "sponzoruša". Danas se on prepliće i s odrednicama "starleta", a mnogi je brkaju i s "elitnom prostitutkom", što je ipak greška jer sponzoruša je, kako Maša Rebić kaže - "prostitutka s jednom mušterijom".

 

O tim greškama u terminologiji govori i Aleksandar Đuričić:

"Elitna prostitucija je težak oksimoron. Kontradiktorno, brate. Šta to može biti elitno u prostituciji? Potpuno je svejedno da li se dešava u Hajatu, na jahti ili ispod Plavog mosta. Radnja je uvek ista, jeftina. I pretpostavljam da ostaje samo gorak ukus, ali to je posao kao i svaki drugi. Samo što se ne plaća porez. Nekada su se zvale kurtizane i, sudeći po literaturi, imale su i časti i šarma. Danas je to malo drugačije. Gledamo raspojasane devojke koje jurcaju po rijaliti programima, splavovima, takmiče se u kubikaži silikona, a pobednica je ona koja upeca najdebljeg soma. Nije važno kakav je, samo da ima što više kartica, 'ladno oružje i, ako može, besni dvosed. Dobra udaja može da bude dobar biznis. Tako da su one zapravo poslovne žene. Nekada su to bile dobre ribe, pa mačke, cice, čke, a kad su došle devedesete, osim dinara, devalvirao je i rečnik. Na velika vrata su ušle žene željne fajta, koje će štiklom da overe lika, kojeg je njihov dragi pre toga overio pištoljem. Ali pravi uspeh je kad posle toga uspe još koji put da se uda.  Sponzoruše su evoluirale u starlete. Valjda da bi opet prikrile porez. Ali, ako mene pitate, trenutno su najveće sponzoruše Crvena Zvezda i Partizanć. Izvinjavam se Staniji i Soraji", kaže Aleksandar Đuričić.

 

Ali "sponzoruše" nisu srpski izum, a ni pojava iznedrena u devedesetim. "Kešanje" na bogatog muškarca s kojim se krstari kroz luksuzan život poznat je odavno.

O tome priča i Maša Rebić:

"Bimbo glupače su bile veoma popularne u Holivudu. Mnoge velike glumice su nosile do kraja života ovu etiketu, od Kler Bau preko Džejn Mensfild do Merilin Monro. Ipak, te žene, bile one sponzoruše ili ne, ostavile su neizbrisiv trag u istoriji. Današnje starlete, bimbo glupače i ostale samo popune nekoliko stranica u treš novinama kako bi stavile do znanja da su 'slobodne' i nestanu kad nađu nekog nesrećnog 'pokrovitelja', pa se opet vrate kad ih šutne taj isti sponzor. To je, nažalost, jedan beskrajno besmislen i otužan život lepih devojaka", smatra autorka bestselera "Sponzoruše" i finišira: 

"Kao termin, 'sponzoruše' se pojavljuju u devedesetim, ali ako pogledamo kroz istoriju, bilo ih je oduvek pod drugačijim nazivima. Od kineskih konkubina i evropskih kraljevskih ljubavnica do mafijaških trofejnih lutaka, mnogi umetnici su pokušavali da ispitaju ponašanje nekih od najfascinantnijih sponzoruša. U književnosti je mnogo njih ovekovečeno romanima kao što su " Manon Lesko", " Dama s kamelijama", "Avanture nevaljale devojčice", u mojim "Sponzorušama"... Uostalom, ne tako davno, u vreme naših prabaka, pa i baka, žene nisu imale previše izbora. One se nisu obrazovale i bile su vaspitavane da budu samo dobre, pokorne žene, a od onih najlepših se očekivalo da se 'dobro udaju'."


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



neidealni
14.11.2017 - 03:19
Vidi, vidi, Rebic se popravlja
Ja, zapravo, samo da se osvrnem na onog milionera sto je rekao \'tvoja ljepota ce proci a moj novac nece\'. Mislim da je decko u zabludi. Jer, sto ako mu se desi nesto kao ovome sto je nedavno bjezao po Londonu? A to im se kad tad desi. Pare odu u vjetar, a na licu zene se uvijek mogu vidjeti tragovi (fizicke) ljepote. Naravno, ukoliko to ne (za)uniste kozmetickim \"tretmanima\".