Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Ko je srpski Makron

Da li mi imamo nekog menadžera koji bi mogao da dobije izbore sa ekonomskim, a ne političkim programom?
Piše: Veljko Lalić
Datum: 14/05/2017

Ko je srpski Makron

Ništa ovo meni nije čudno.

Posle Atine ide Rim, a posle Rima - mračno doba.

Filozofija, književnost, fizika i medicina dostigle su vrhunac u prošlom veku, kao i Pax Americana koja s Neronom na Kapitolu ulazi u svoju završnu fazu...

To je ovo što sad posmatramo: strah od vakcinacije, stare teorije zavere, otpis dugova koji treba da napravimo s Jevrejima i bankarima, jačanje duhovnosti u kojoj se gresi opraštaju s nekoliko Ave Marija, ismevanje sopstvene evolucije, kmetski sistem privrede, kemtrejlsi, rasprave da li je Zemlja okrugla i šta se oko čega okreće...

Na kraju dolaze paljenje Aleksandrijske biblioteke, danas interneta i slobodne štampe, pa promovisanje porodičnih vrednosti, u kojima iz poštovanja prema ženama moramo da razmislimo da li im je mesto na poslu ili kod kuće.

Ako neko misli da hiperbolišem, nek pogleda program Dveri, ili još bolje - Iran, zemlju koja je u vreme šaha i Mosadeka bila najnaprednija na Bliskom istoku.

Lako se sklizne u mrak. Teže se iz njega izlazi...

I zato nisam neki optimista po pitanju Emanuela Makrona. Čini mi se da nam za renesansu trebaju jači likovi. Tridesetdevetogodišnji investicioni bankar preuzeo je na sebe da sačuva EU i liberalni svet, a zasada je uradio samo jednu korisnu stvar - pobedio je samom svojom pobedom (kao Obama), odnosno dokazao da u modernom svetu i dalje ima mesta za moderniste.

Mi se delimo na liberale i konzervativce, sve ostale političke podele su prevaziđene. Uostalom, Makron je pobedio bez politike.

Ko je naš Makron? Ko bi to mogao da bude? Da li mi imamo nekog menadžera koji bi mogao da dobije izbore sa ekonomskim, a ne političkim programom?

Šta su uopšte naši politički i nacionalni programi danas? Da li bi neko smeo da pokrene razmenu Republike Srpske za Kosovo, kao Zoran Đinđić 2002. godine, ili smo hibernirani u zamrznutom konfliktu Vojislava Koštunice.

Da li je Đinđić prvi i poslednji liberal koji je ovde bio na vlasti, ili poluvlasti, dok ga nisu ubili ispred Vlade u trenutku kada je stvarno planirao da počne da vlada.

Tadić je bio nacionalno obojen, a i vladao je prvo uz Koštunicu, potom uz SPS.

Na kraju, oteo je pobedu koaliciji DSS-SRS-SPS 2008. godine, i to samo nekoliko meseci pre najveće ekonomske krize u istoriji. Usud od koga se demokrate dugo neće oporaviti.

Pravi naprednjaci, ipak, danas ne mrze Tadića, već Đinđića, i to zbog stvari zbog kojih veličaju svog lidera. Kad Đinđić proda Železaru, ili hoće da privatizuje aerodrom, on je izdajnik, a kad Vučić uradi isto, on je spasilac.

Znači, nije bitna Železara, već kako vas percipiraju.

Vučićeva percepcija je čudna, pošto je on sam sebi cilj. Ponaša se kao nacionalliberal, i to u zemlji više kao patriota, a u inostranstvu više kao liberal. Ali donosi rezultat.

Le Penova je u drugom krugu u Parizu dobila 10 odsto glasova, a u prvom pet (!), London je dvotrećinski glasao za ostanak u EU, dok je Tramp u svom Njujorku koji je gradio pet decenija, jedva uzeo petinu glasova, a u Vašingtonu bio ispod pet.

Otkud onda Vučiću 44 odsto u Beogradu, ili ako mu dodamo radikale - blizu natpolovične većine. Kako građansko-liberalna opozicija misli da ga pobedi kad na domaćem terenu njen najjači kandidat, i to na opšte iznenađenje, dobije 24 odsto glasova.

Janković je aktivista. Jeremić političar. Beli je dobro prošao na kliktabilnost. Demokrate su postale simbol poslednje godine svoje vlasti. Šapić je neozbiljan, Đilas teško može da izdrži još jednu medijsku vatru...

Da li onda Srbija ima svog Makrona? Da li uopšte liberalna opozicija može da stane iza jednog kandidata, kao Francuska, na prvim izborima na kojima se neće direktno takmičiti Vučić. Ili će Vučić da pronađe nekog svog Makrona...

Sve su to pitanja za srpsku politiku koja nije mnogo odmakla u svojoj evoluciji.

Kao, uostalom, ni društvo koje se 2017. bavi Darvinom.

A ipak se okreće...

 

Ukupno komentara: 3


Sva polja su obavezna.



15.05.2017 - 17:24
Nema nade
Nade bi mozda i bilo da nas nekim cudom ostave na miru jedno 100 godina sve ove belosvetske mutivode koje imaju kojekakve interese ovde. U toliko dugom periodu bismo se ,nadam se, prosejali i dosli do nekog dugorocnog plana i programa. Za koji smo,avaj, priliku propustili pre dva-tri stoleca. I ovo moje mastanje bi bilo samo delimicna ispravka ranijihh gresaka. Obzirom da je ovo sto sam izmastao nemoguci scenario-Nada je mrtva.
Analitićan
16.05.2017 - 12:58
Interesantno pogrešan pogled na svet
Interesantno da poredite porodične vrednosti sa Iranom, a onda u nastavku tražite ljudska prava u koja spadaju i istopolni brakovi, pomaganje samohranim roditeljima i sl. Čemu šizofrenija?
Miloš
16.05.2017 - 13:00
šešeljizam
Ja pogledah program Dveri i stvarno ne vidim nikakvu vezu sa Homeinijem. Evo šta piše: Шта ће Двери урадити Омогућићемо жeнама право на избор измeђу каријeрe и одлукe да буду мајкe вeћeг броја дeцe и да за ову одлуку добију заслужeно друштвeно признањe, материјални статус и пуно право на одговарајућу социјалну заштиту. Запослeнe жeнe имаћe апсолутну заштиту од губитка посла због одлукe да рађају. Жeнe којe сe посвeтe каријeри у приврeди, умeтности или спорту имаће јeднаке услове за рад и јeднака признања као и мушкарци. Залагаћемо се за доношeњe закона који ћe жeнама обeзбeдити пуну заштиту од физичког и сваког другог облика насиља. Против смо сваког облика урушавања породичних вредности. Сигурна кућа за жену мора бити њена породица. Развијаћемо посeбне програме за образовање жeна из области репродуктивног здравља, за њиховe рeкрeативнe и културнe активности, као и покретање сопственог посла, занатских и других породичних радњи. Уверени смо да ће жена и мајка спасити Србију. Зато жена мора да има поштовање и подршку државе и друштва. Videti u ovom tekstu Homeinija je šešeljizam, osim ako autor nema neke druge podatke. Ako ima neka iznese na osnovu čega neku parlamentarnu stranku poistovećuje sa Homeiniijem. Ja sam gledao doček Homeinija u Tehereanu , kada se vratio iz Pariza .Toliko su voleli Šaha da je par miliona ljudi izašlo da ga dočeka na aerodromu. U vezi tih pokretanja o kojima autor teksta piše, da se razmeni Republika Srpska za KiM. Nisamo mi tu da pokrećemo nego da slušamo i izvršavamo šta nam se kaže.

Sva izdanja

Vučić: Đilas će pre da dobije Nobelovu nagradu, nego mene da pobedi

22. 6. 2017

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u prvom velikom intervjuu za neki štampani medij za Nedeljnik je govorio o mandatarki i pravcu nove vlade Srbije, o problemima u SNS-u, o nasledniku u stranci, o ... »