Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Magazin

Kako usporiti problem s kockanjem

"Ne znam ni sam zašto idem tamo, i to je problem", kaže Franklin (46). "Jedino što znam je da ću izgubiti."
Patrik Kingsli / The New York Times International Report
Datum: 13/11/2017

Kako usporiti problem s kockanjem

Foto: Profimedia

Toni Franklin ušao je prošlog septembra u jednu kladionicu u Londonu i uložio 300 funti, oko 400 dolara, na mašinu za rulet. Samo 16 minuta trebalo mu je da izgubi sav taj novac.

Onda je stavio još tri stotine. Pa šest minuta kasnije još hiljadu. I dvadesetak minuta nakon toga, još jednu hiljadarku.

Za svega 42 minuta, Franklin je izgubio 2.600 funti, sunovrativši se ponovo u zavisnost koja ga je, u proteklih nekoliko decenija, koštala više od milion funti; kao i njegovog braka, nekoliko radnih mesta i njegovog odnosa sa troje dece.

"Ne znam ni sam zašto idem tamo, i to je problem", kaže Franklin (46). "Jedino što znam je da ću izgubiti."

Franklin je pokušavao da se odvikne od kocke već godinama. Ono što ga obično vrati natrag jesu fiksirani terminali za klađenje i rulet, koji su se našli u središtu ogorčene debate o budućnosti kockanja u Britaniji.

Neki istraživači kažu da je upravo ta mašina kriva što hiljade Britanaca iz najsiromašnijih delova zemlje ostaju bez ikakvog novca, a neki se nadaju da će već od narednog meseca, nakon vladinog istraživanja, biti zabranjena.

Ali bukmejkeri, koji imaju svoja istraživanja, kažu da ne postoji nikakav jasan dokaz da su ove mašine veće "navlakuše" od nekih drugih kockarnica, poput onlajn kazina. Oni upozoravaju da bi uklanjanje mašina, koje se nalaze isključivo u kladionicama, ostavilo na hiljade ljudi bez posla.

Protivnici se pozivaju na podatke koje je Komisija za kocku objavila u avgustu, i u kojima stoji da je broj "problematičnih kockara" u Britaniji porastao za 50 odsto između 2012. i 2015. godine, sa 280.000 na 430.000.

Bukmejkeri pak ističu jedan detalj u tom izveštaju, koji kaže da je stopa zavisnika od kocke ostala "statistički stabilna", jer su obe brojke prilično male u odnosu na britansku populaciju.

Mašine za klađenje i rulet stigle su u britanske kladionice 2001. godine, kada je vlada Tonija Blera, tadašnjeg premijera, podsticala transformaciju kladionica, kako je to primetio Dejvid Ransiman, od poslovanja kojem je bilo dozvoljeno da ispuni zahteve do poslovanja kojem je dozvoljeno da stimuliše zahteve.

Danas postoji oko 33.000 takvih mašina, raspoređenih u oko 9.000 kladionica u Britaniji. One su prošle godine donele ukupan profit od više od 1,8 milijardi funti, što je mnogo više od "običnog" klađenja na trke konja i pasa, kao i na fudbalske mečeve.

Mašine omogućavaju korisnicima da uplate do stotinu funti na svakih dvadeset sekundi, na kompjuterizovane igre iz kazina, kao što je rulet.

Mnogi zavisnici od kocke kažu da postoje neke odlike ovih mašina koje ih čine neobično adiktivnim, kao što je smanjivanje vremena čekanja između uloga.

"To je san svakog kockara", kaže Džejson Hadigan, bivši zavisnik koji je nedavno objavio knjigu o tome kako je prevario bukmejkere. "Odmah osetiš to. I navučeš se."

Bukmejkeri i dalje tvrde da to nije tako. "Ne postoji veza između slot-mašina u kladionicama i problematičnoh kockanja", kaže Gari Folis, portparol Asocijacije britanskih bukmejkera.

Ove stvari najviše pogađaju najsiromašnije krajeve Britanije. Karolin Haris, poslanica Laburističke partije i predvodnica parlamentarne grupe koja se bavi ovim mašinama, kaže: "Što manje novca ode u ove aparate, to će više para ljudi imati da ulože u druge stvari."


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.