Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kako Tereza Mej imitira Vučića i kako su Englezi postali Srbi

I Britanci su počeli da glasaju svake godine kao i Srbi. Poput Vučića, i Mejova je za britanske prilike ostavila veoma kratak vremenski period za kampanju i poput njenog srpskog kolege jasno stavila do znanja da joj ne pada napamet da učestvuje u televizijskim duelima sa liderima drugih stranaka
Piše: Željko Pantelić
Datum: 19/04/2017

Kako Tereza Mej imitira Vučića i kako su Englezi postali Srbi

Dočekasmo i to da Englezi imitiraju Srbe. Umesto da se pravila parlamentarizma i demokratsko-liberalnog društva zapate u Srbiji, Engleska je sve više zaražena političarima koji kao da su izašli ispod jugoslovenskog šinjela - Korbin, Faraž, a sada i Mej su eklatantni primeri.

Štaviše, britanska premijerka Tereza Mej krenula je, gotovo bukvalno, stopama Aleksandra Vučića. Kao što je lider naprednjaka ponavljao mesecima da se neće kandidovati na predsedničkim izborima, tako je i liderka Konzervativne partije svake nedelje govorila da je Velikoj Britaniji potrebna stabilnost i da ne želi da je ugrozi novim prevremenim izborima (regularni su trebali da budu tek 2020. godine).

Tu je još jedna sličnost sa Srbijom. I Britanci su počeli da glasaju svake godine kao i Srbi. Jer, 2014. godine su bili izbori za Evropski parlament, 2015. godine parlamentarni, 2016. godine su glasali na referendumu o izlasku UK iz EU i ove godine će ponovo na generalne izbore. U Londonu se šale da su oni u stanju "neverenduma" imajući u vidu da ih svako malo pozivaju na birališta.

Poput Vučića, i Mejova je za britanske prilike ostavila veoma kratak vremenski period za kampanju i poput njenog srpskog kolege jasno stavila do znanja da joj ne pada napamet da učestvuje u televizijskim duelima sa liderima drugih stranaka.

"U kampanji se lideri partija obraćaju svojim biračima, a ne jedni drugima", lakonski je odgovorila pretendentkinja na titulu naslednice Margaret Tačer.

Kao i u Vučićevom slučaju, i Mejova je nacionalne interese podredila stranačkim i ličnim raspisujući prevremene izbore. Najednom je stabilnost u vokabularu ustupila mesto potrebi da se dobije legitimitet da se završi započeti posao. Vučić nije hteo da mu "zvoca" tamo neki predsednik, a Mejova ne želi da joj "zvocaju" tamo neki parlamentarci od kojih joj zavisi većina.

Svima je postalo jasno da je Konzervativna partija sa Dejvidom Kameronom i njegovom vladom, u kojoj je Mejova bila ministar unutrašnijih poslova, ušla diletantski u priču o Bregzitu bez prirpemljenog plana za scenario koji je predviđao odluku britanskih birača da izađu iz EU. Ali, kao i u Srbiji, i u Britaniji je opozicija na nivou karikature i nema snage da iskoristi sve propuste, slabosti, autogolove, gafove vladajuće stranke. Zato Mejova, pre nego što počnu teška vremena sa konkretnim posledicama Bregzita, želi da obezbedi solidnu većinu u sledećih pet godina, nadajući se da će oluja proći pre nego što istekne sledeći mandat.

Istovremeno, želi da utvrdi i svoje pozicije u partiji, budućoj parlamentarnoj većini i dobije legitimitet koji joj nedostaje jer nije bila ona izabrana za Dauning strit 10, nego Dejvid Kameron pre dve godine. Baš kao što niko ko sedne u Nemanjinu 11 u premijersku kancelariju neće imati legitimitet, jer nije izabran na izborima prošle godine. To je već dovoljan razlog da se traži raspisivanje parlamentarnih izbora u Srbiji i jasan signal da se ne pristaje na uzurpiranje vlasti od strane novoizabranog predsednika države.

I opoziciona scena na Ostrvu je vrlo slična srpskoj i gotovo je jednako impotentna kao i naša, počev od nejakih lidera i stranka koje nemaju potencijal da naprave preokret. Bilo da se radi o najgorem lideru laburista u istoriji Džeremiju Korbinu, koji će na izborima 8. juna verovatno oboriti negativni rekord po broju osvojenih mesta u Vestminsteru Majkla Futa iz 1983. godine, ili o tragikomičnoj figuri Najdželu Faražu vođi ukipovaca ili o Liberal-demokratima, koji prolaze kroz najtežu krizu od osnivanja, niko ni izbliza ne može da ugrozi pobedu Mejove na izborima. Konzevativci uživaju podršku preko 45 odsto birača, više manje kao SNS u Srbiji.

Korbin u svom prvom predizbornom govoru u Birmingenu nije ni spomenuo Evropu i Bregzit, on je nastavio da trubi o svojim utopističkim idejama koje su srozale laburiste na manje od 25 odsto podrške u biračkom telu, gotovo da su duplirani od strane konzervativaca. Jedina uteha za laburiste je što će posle ovih izbora konačno moći da najure Korbina i pošalju ga u političku penziju. Nije sluačajno da Liberal-demokrate već od starta pucaju na pitanje EU kako bi privukli glasove i predstavljaju se, s pravom, kao jedina partija koja nosi barjak EU za koji je glasalo preko 48 odsto Britanaca na referendumu o Bregzitu.

U međuvremenu, Škotska nacionalna partija će imati priliku da napravi istorijski rezultat, 59 prema 0, i da u Vestminsteru iz Škotske budu samo njeni poslanici sa barajkatarom nezavisnosti, kao šefom poslaničke grupe, Aleksom Salmondom. Po tradiciji poslanici irske stranke Šin Fejn će osvojiti mesta u parlamentu, ali ih u klupama nećemo videti. To je njihov način da pokažu da ne priznaju vlast Londona.

Nikada vlast u Britaniji, kao ni u Srbiji, neće imati ubedljive brojeve na izborima i u skupštinskim klupama kao ovog leta, ali to neće doneti stabilnost i napredak. Sa SNP-om u Škotskoj, Šin Fejnom u Irskoj i konzervativcima na vlasti koji galopiraju ka takozvanom "hard Bregzitu", dani Ujedinjenog Kraljevstva počinju da se odbrojavaju. Englezima će ostati samo Velšani, dva oka u glavi, sa perspektivom, da kao srpsko-crnogorska postanu razroka.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.