Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Politika

Kako su Bosna i Hrvatska "postale Srbija": Opterećeni istorijom i krivi za izbijanje rata

Šta govori sukob sinova Alije Izetbegovića i Franje Tuđmana u kom je njihovim očevima naizmenično prebacivana krivica za zločine i izazivanje rata u Jugoslaviji?
Datum: 13/09/2017

Kako su Bosna i Hrvatska "postale Srbija": Opterećeni istorijom i krivi za izbijanje rata

Foto Profimedia

"Gospodin Tuđman skreće pažnju sa nekih tema koje su u fokusu i koje njemu ne odgovaraju. Jedno je pitanje koncentracionog logora u Jasenovcu, koji je bio jedini konc-logor koji nisu držali Nemci. Druga je priča njegova uloga u stvaranju Herceg-Bosne, očekujemo uskoro definitivne presude u Hagu za udruženi zločinački poduhvat", rekao je Izetbegović. Milošević se ne oglašava.

Nije reč o Aliji Izetbegoviću, ni o Franji Tuđmanu. I nije 1993. godine, kada je plamteo hrvatsko-bošnjački sukob.

Ovo je 2017. godina, a sinovi "prvih predsednika" nezavisnih Hrvatske io BiH razmenjuju optužbe o krivici za zločine u ratu.

Sve je inicirao Miroslav Tuđman nedavnim intervjuom za "Globus", kada je naveo da je u BiH devedesetih godina bio začetak današnjeg islamskog terorizma.

"Počinjeno je čak pedesetak ritualnih odsecanja glave. Brigade Armije BiH koje su nosile naziv 'muslimanske' imale su arapske oznake, išli su u bitke s pokličem alahu ekber. Činjenica je da su od ranih 90-ih, i pre nego što je izbio rat, u BiH počeli dolaziti mudžahedini, i to na poziv samog Alije Izetbegovića", rekao je Miroslav Tuđman optužujući Izetbegovića za negiranje nacionalnih prava Hrvata i Srba, kao i da je hteo po svaku cenu unitarnu Bosnu i da je bio promoter šerijata.

Tuđman još jednom pokrenuo pitanje kakva bi bila sudbina Bosne da je Izetbegović prihvatio Kutiljerov plan 1992. godine.

Bakir Izetbegović je potom rekao da je bilo zločina i od mudžahedina, ali da se "ne mogu porediti sa zločinima udruženog zločinačkog poduhvata u kojima je između ostalih učestvovao i predsednik Tuđman".

Ova svađa dvojice sinova, i prebacivanje krivice za zločine i izazivanje rata, u čemu je zaobiđena Srbija, izazvala je burne reakcije u Bosni i Hrvatskoj.

"Pre desetak godina, naš kolega novinar i kolumnista Boris Dežulović stanovito je vreme proveo u Beogradu, gde je imao sentimentalnu vezu. Tokom tog razdoblja, često je i s nemalom fascinacijom pričao o malim ili velikim razlikama i sličnostima između dveju susednih i jezičko povezanih kultura. Među tim sličnostima i razlikama bile su i one medijske.

Bilo je to u vreme kad je u Hrvatskoj prestajala era Ive Sanadera, a počinjala ona Jadranke Kosor. Nekretninski i špekulantski bum bio je na vrhuncu, ekonomska kriza taman je počinjala, a počinjala je uz potmulo pucketanje nalik onim naprslinama u ledu iz prologa crtića 'Ajs ejdž'.

To društvo, dakako, nije bilo idealno, a danas definitivno znamo da je počivalo na dugu i špekulaciji, lopovluku i torbarenju po fimi-medijama i carinskim upravama. No, postojalo je u tom tadašnjem društvu nešto dobro. Ono je, naime, gledalo napred. Čitavo društvo počivalo je na aspiracijama, a te su aspiracije uključivanje gledanje u budućnost.

Boris Dežulović - tada privremeni Beograđanin - u to me doba upozorio na fundamentalnu razdelnicu koja je tada razlikovala hrvatske novinske naslovnice od onih srpskih. Srpske su novine, govorio je, opsesivno fiksirane na prošlost. Ono čime se srpske novine bave su neznani Dražin grob, Nedićeva rehabilitacija, Tito, Pašić, Ranković, Nikolaj Velimirović, Đilas, Dragiša Vasić, general Arsa Jovanović...", napisao je kolumnista Jutarnjeg lista Jurica Pavičić uz zaključak da danas - desetak godina kasnije - hrvatsko društvo izgleda tačno onako kako je izgledalo srpsko tada.

"Tačno deset godina kasnije, hrvatske naslovnice, javne i komercijalne TV, političke stranke, udruženja bave se točno onim čime su se pred deset godina bavili srpski: mrtvim piscima, mrtvim državnicima, mrtvim postrojbama i mrtvim klericima", piše Pavičić.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.