Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kako smo sanjali Plejboj

Intimna istorija postajanja muškarcem, i uloga gospodina Hjua Hefnera (1926-2017) u njoj
Piše: Marko Prelević
Datum: 28/09/2017

Kako smo sanjali Plejboj

Za poduhvat bismo birali jednog najhrabrijeg i jednog najglupljeg, i slučaj je naravno hteo da to uvek bude isti tip. (Nazovimo ga Žarko; Žarko, ako čitaš ovo, izvini za sve.) Bilo je to neko srećnije doba, kada su roditelji mogli da pošalju decu u prodavnicu za cigare i pivo, kada su deca mogla i u kladionice, pa su, eto, mogla i da kupuju te časopise na kiosku pored škole, koji je valjao isključivo Pobjedu i turske čokoladice i žvake.

Žarko bi stupao odlučno kao da je obrnuo na Vučji do, da se pošiba sa Selim-pašom himself, a ne pred streljački pogled prodavačice naoružane tek bezvoljom i jednim mladežom iz kojeg su rasle dlake u svim pravcima. Mi bismo virili iza ćoška, smejuljili se i podgurkivali, dok bi Žaro izvodio svoju magiju.

Šta je pričao sa njom nikada neću saznati, ali siguran sam da je u životu i u ljubavi dobro prolazio ako je zadržao makar pola šarma kojim bi obrlatio radnicu iz tog kioska. Tek, pojavio bi se posle minut-dva, trijumfalno noseći časopis kupljen od zajedničke kinte za užinu, pažljivo, da mu ne napravi "uši", mada je nesrećnu tiskovinu čekala mnogo tužnija i, hm, lepljivija skora budućnost.

 

Časopise sa golotinjom, iz kojih smo saznavali štošta o ljudskoj anatomiji, seksu i putenim navikama vodoinstalatera i poštara, ta jeftina izdanja krcata amaterskim fotografijama, čitali bismo zajedno, iza škole ili u parku, a onda bi ih oni sa najlagodnijom porodičnom situacijom poneli kući. Gde bi ih, opet, neka majka našla već prve subote, pocepala i sazvala zbor radnih roditelja našeg i susednog kraja.

Porno-filmovi su bili nešto što bi se događalo jednom godišnje, kad tvoji odu na planinu pa rabiš satelitsku antenu do besvesti; pa su jeftini, vulgarni magazini, koliko god to sada izgledalo odvratno, bili naš prozor u svet seksa, u doba kada ti je i pogled na nagi ženski list, a kamoli koleno, dovoljan da ti se stomak veže u čvor, a mozak izgubi svu krv.

I postojala je, svih tih godina, samo jedna stvar o kojoj smo više sanjali nego o ženama. Časopis Plejboj, o kojem smo znali sve i nismo znali ništa. Plejboj je bio nešto kao nepostojeći stariji brat kojim se pretilo kad zagusti; svako je poznavao nekoga ko je poznavao nekoga ko je jednom držao Plejboj u rukama - doneo mu ujak iz Njemačke beše najčešće opravdanje - i koji je potom postajao najpopularniji dečak u školi, što nas je lovačkim pričama o tome "šta ima unutra" i kakve su "zečice" dovodio u ekstazu...

Razumem da je golotinja svuda dostupna, i da je onlajn-porn ubio nevino doba fotošopovanih genitalija i softkora, shvatam da je Plejboj anahron, da je vreme da se stane na put objektivizaciji žena, ali rastužila je sve bivše dečake ona vest iz marta 2016. da će Plejboj ubuduće biti potpuno bez golotinje. Akcenat će se staviti na tekstove, koji pride sve više liče na jeftina pisanija u maniru i stilu "Pedeset nijansi sive", a "zečica meseca" biraće se samo na farmama kunića. Odluka je, kažu u kompaniji, logična i odraz je njihove želje da se približe tinejdžerima, koji će ubuduće moći normalno, a ne kao dobri Žaro, da pazare časopis, bez straha i potrebe da ga sakriju ispod kreveta.

To je i kraj mašte, na neki način, i zabranjenog voća - sve lascivne lepotice sada su na samo jedan klik - i testament nekog novog sveta u kojem je sve naopako: na MTV-ju nema muzike, u Plejboju nema golotinje...

 

A onda je otišao i Hju. U pidžami, čujemo, onako kako je i živeo.

Da li je shvatio, do kraja, da njegov Plejboj nije ubio internet? Učinili su to loši tekstovi: nekada su za njega iz meseca u mesec pisali Hanter Tompson, Rej Bredberi i Norman Majler, sada su to ofrlje urađeni intervjui i kvazi-duhoviti nazovi-istraživački tekstovi. To isto se dogodilo i srpskoj inačici magazina, koja je oskudevala u dobrim pričama i saradnicima, pa za srpskim Plejbojem niko nije, da prostite, pustio ni kap telesne tečnosti.

Ili je seks ostao isti, a vremena su se promenila?

U svom "manifestu", u prvom broju Plejboja, Hju Hefner je pisao da je to časopis za ljude "između 18 i 80 godina, koji vole da naprave koktel, predjelo ili dva, puste malo muzike na gramofonu i pozovu poznanicu na tihi razgovor o Pikasu, Ničeu, džezu i seksu..."

Šta je od tih sastojaka ostalo danas? Preglasne žurke na kojima se pušta muzika sa Jutjuba i vodi razgovor o čemu? Džefu Kunsu, EDM-u i Danijeli Stil?

Možda i jeste otišli tačno kad je trebalo, čika Hju...


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.