Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

Kako smo od moderne na Dorćolu stigli do jarbola na Ušću

Umesto da arhitekte budu graditelji grada, kao što je to bilo u vreme moderne, pa i u vreme SFRJ - kada se Tito nije mešao u posao arhitekata, oni su prinuđeni da se povuku pred naletom graditeljskih kompleksa
Datum: 14/09/2018

Kako smo od moderne na Dorćolu stigli do jarbola na Ušću

Foto: Arhiv

Ovaj tekst napisan je u jednom stanu u jednoj zgradi koja je izgrađena između dva svetska rata i pripada arhitekturi moderne Beograda. Ta zgrada je jedan od 150 istorijski i kulturološki izuzetno vrednih objekata koji su upisani na mapu modernizma u beogradskoj arhitekturi, koju poklanjamo čitaocima u ovom broju, povodom izložbe "Moderna Beograda - arhitektonska baština prestonice", u godini evropskog kulturnog nasleđa, i predstavlja centralni program Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda u tzv. Danima evropske baštine, a otvorena je u Galeriji Narodne banke Srbije na Slaviji. Ali simbolika da je u zgradi o kojoj govorimo i redakcija Nedeljnika, pa i restoran "Madera", ovde nije toliko važna koliko to da modernistička arhitektura predstavlja važan segment graditeljskog nasleđa u Beogradu jer tada dolazi do korenitih promena na graditeljskoj sceni, o čemu svedoče sve te građevine pored kojih svakoga dana prolazimo. I razlog da se upitamo: a šta je danas arhitektura prestonice?

"Naš međuratni modernizam rodio se iz najsrećnijeg spoja projektantske i majstorske ruke, avangardizma i majstorstva starog kova. Nosili su ga vrhunski stvaraoci i arhitektonske poliglote kao Brašovan, Belobrk, Zloković, Kojić. Bio je to ujedno i stil, i pokret, i ideologija, a zapravo celovita praktična filozofija učvršćena u racionalizmu, ekonomičnosti, likovnoj svedenosti, neistoričnosti, sa svojim zakonima - spoljašnje obrade, unutrašnjeg rasporeda - stilom života", objašnjava Slobodan Giša Bogunović, filozof i teoretičar arhitekture, značaj ove epohe što je iznedrila bisere arhitekture od kojih se većina nalazi na mapi koja je poklon u ovom broju Nedeljnika.

Šta je danas arhitektonski kod Beograda? Kako to da imamo utisak da se o arhitekturi toliko priča i polemiše, ali da u finalu u prestonici imamo arhitektonski lavirint u kojem se ne snalaze ni ljudi iz struke - arhitekte, i da to što oni pričaju i govore, upozoravaju - nema snagu. Jer umesto da oni budu graditelji grada, kao što je to bilo u vreme moderne, pa i u vreme SFRJ - kada se Tito nije mešao u posao arhitekata, oni su prinuđeni da se povuku pred naletom graditeljskih kompleksa. Ali ne samo toga.

Prosvećeno doba srpskog modernizma nastavilo se i u posleratnom dobu, kada ga je, kao investitor, prigrlila država, posebno njegovu socijalnu komponentu, ali obzirna prema jedinstvenim stvaralačkim uzletima Dobrovića, Pantovića, Macure, Antića ili Brkića. Njegova dekadencija nastaje kada arhitektonsko delo biva otuđeno od autorske ruke, delegirano za malim i nemotivisanim kolektivima i zahtevima masovne stambene izgradnje. Ali završni udarac srpskom modernizmu nije zadala samo standardizacija i tipizacija, već i naš vlastiti nemar i korisnička nekultura, napominje Bogunović.

CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD 13. SEPTEMBRA.

 

POKLON SVIM ČITAOCIMA MAPA MODERNE BEOGRADA


 

 


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Dragan
15.09.2018 - 09:15
Svašta
Pa ako se vodji može da gazi lo Ustavu a bajni je bivši student Prava, zašto bi se pridržavali bilo kojih drugih pravila na primer urbanističkih... vladaju maroderi lo Srbiji šta bi ste hteli, red i poredak???
dragiša
15.09.2018 - 09:17
stvorovi
čemu arhitekte kada imamo Malog,, Vesića i koje druge planere modernog doba a koje se zove naprednjačka renesansa. Ako ministar odbrane može da bude neko ko u svom životu nema ni jedan dan vojničkog staža, ili da nam ministar gradjevine po struci ni blizu gradjevinarstva i da ne nabrajamo nebuloze u koju smo zapali sa vladavinom dodjoša i bivših radikala...