Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Feljton

Kako se studenski pokret utopio u DS: "Kada smo prvi put razgovarali o ujedinjenju, Đinđić je pristao na sve..." (12)

Portparol DS-a bio sam godinu dana. Za to vreme Čedomir Jovanović nestao je iz javnosti. Pustio je da tamo izgorim, budem upamćen kao student koji je prešao u stanku, pa da se tek potom aktivno uključi u njen rad - seća se Čedomir Antić u poslednjem nastavku feljtona povodom 20. godišnjice od osnivanja Studentskog političkog kluba
Piše Čedomir Antić
Datum: 05/06/2017

Kako se studenski pokret utopio u DS: "Kada smo prvi put razgovarali o ujedinjenju, Đinđić je pristao na sve..." (12)

Privatna arhiva autora

Svako vreme nameće svoje ljude i politike. Južni vetar koji je srpsku politiku raskravio 1996. bio je incident. Dolazila su nova vremena, sa novim sankcijama, albanskim ustankom, ulaskom najvećih opozicionih stranaka u vladu koja će izgubiti Kosovo, moralnim i svakim drugim bankrotom srpske opozicije. Tek posle 1999. biće ponovo formirana opozicija, bez programa i pod novim uslovima. Glavni odbor SPK-a raspravljao je o povratku na univerzitet. Homen i Konstantinović su poraženi na izborima. Za predsednika Studentskog parlamenta izabran je naš prijatelj Miloš Trajković, ali od najviše studentske ustanove u javnosti, bolje mesto imala je nova Homenova organizacija - „Otpor". I „Otpor" je posle rata morao da napusti univerzitet i pretvori se u pokret protiv jednog čoveka - Slobodana Miloševića.

Novca nije bilo ni za osnovno funkcionisanje naše organizacije. Prvih meseci 1998. godine Jovanović i ja smo čak bili prinuđeni da razgovaramo sa gospođicom Dabić, koja je, koliko se sećam, predstavljala USAID, naravno ne u rangu g. Dženkinsa. Poniženje...

Bio sam student četvrte godine i računao sam da ću za godinu dana diplomirati prvi u generaciji. Ipak, u javnosti smo kao studenti bili već drugu godinu i vreme je bilo da se nešto promeni. Kasnije sam u dosijeu DB-a čitao kako je Jovanović pitao gospođicu Dabić šta misli o tome da SPK, koji je već bio registrovan kao stranka, promeni ime u Srpski politički klub. Nije zabeležen njen odgovor. Taj transkript me je od svih najviše potresao.

 

Đinđić me je pitao šta želim. Naravno da sam se ranije raspitao oko cenovnika takvih transfera. Odbio sam. Rekao sam da želim da bude srušen režim Slobodana Miloševića. Osmehnuo se, a taj me je osmeh prilično obeshrabrio...

 

Dok smo tako premišljali šta da radimo, Jovanović me je pozvao da se vidimo privatno. Dugo smo razgovarali i on je rekao da je vreme da se sa studentskom pričom završi. Mislio je da je jedini put uključenje SPK-a u DS. Dugo sam razmišljao o tome. DS je bio vanparlamentarna stranka jasne opozicione politike. Ipak, ona je imala i istoriju kolaboracije sa režimom, najvećih programskih krivudanja i ideološke šizofrenije. Konačno smo se dogovorili da SPK uđe u DS kolektivno. Trebalo je da on na sledećoj stranačkoj skupštini bude izabran za potpredsednika, naši bi članovi dobili određene funkcije. Pošto nisam bio zainteresovan za stranačku karijeru, bio bih kao neka vrsta prethodnice imenovan za portparola DS-a. Tamo bismo počeli da gradimo krilo koje bi pokušavalo da stranku ojača ideološki i programski. Trebalo je o tome razgovarati sa osnivačima i članovima GO SPK.

Tek tada mi je postalo jasno zašto Jovanović nikoga nije doveo u Politički savet SPK-a. Krili smo odluku od medija, dok ne dođe do ujedinjenja. Jovanović je razgovarao sa većinom članova GO, a ja sam uzeo na sebe da razgovaram sa Dobrosavljevićem. Iako sam tokom čitavog jednog putovanja po Šumadiji pokušavao da nagovestim koncepciju, Dobrosavljević je kasnije tvrdio da me nije razumeo. Konačno su svi prihvatili zamisao, ali se po ujedinjenju klub raspao. Dobrosavljević i naši prijatelji sa Filozofskog fakulteta - Danko Strahinjić, Vladimir Todić i drugi, kasnije su ušli u DSS. Tanja Milovanović, koja je u ime SPK-a govorila pred danskim parlamentom, tih je dana završila fakultet i posvetila se poslu. Danilo Hrkalović sa FON-a, naš dobri prijatelj i IT stručnjak, takođe je otišao. Ostali smo Svetlana Dragić, Ivana Dedović, Igor Žeželj, Čedomir Jovanović i ja.

Dan uoči uključivanja SPK u DS, u prostorijama kluba posetila nas je Kudrjavcova sa još jedim mladim ruskim diplomatom. Bili su zatečeni i vrlo razočarani našom odlukom. Činilo mi se kao da smo u nekom građanskom i svetskom ratu odlučili da odemo na stranu protiv koje se Ruska Federacija bori. Međutim, pasivnost i potpuno čudan stav Rusije, koji će vrhunac dosegnuti u vreme bombarodvanja Srbije i Crne Gore, davao je takvom ponašanju dvoje mladih diplomata bizarnu notu.

Sa Đinđićem je kao i obično bilo teško. Srbi imaju mnogo mučenika za slobodu, posle tragične smrti on je postao prvi naš heroj demokratije. Ipak, dok je bio živ, taj inteligentni, kulturni i simpatični čovek bio je ozloglašen među verolomnim srpskim političarima po tome što ne drži reč. Pitao me je tokom razgovora šta želim. Naravno da sam se ranije raspitao oko cenovnika takvih transfera. Odbio sam. Tog časa se danas setim sa ponosom, koji vremenom samo raste. Rekao sam da želim da bude srušen režim Slobodana Miloševića. Osmehnuo se, a taj me je osmeh prilično obeshrabrio...

Kada smo prvi put razgovarali o ujedinjenju, Đinđić je pristao na sve, ali je uoči konferencije za novinare rekao kako bi bilo dobro da ranija portparolka ostane na toj dužnosti ispred predsedništva stranke. Kada sam ustao da idem, odustao je od te ideje, ali je spomenuo da joj nije rekao da je smenjena. Takođe je izvrdao da SPK dobije statutom predviđeno mesto u izvršnom odboru stranke... Na konferenciji za novinare rekao je da je "to mali korak za Čedomira Antića ali veliki za demokratiju u Srbiji". Šta me čeka u DS-u razumeo sam kada je u sledećoj rečenici pogrešio prezime dotadašnje portparolke (zahvaljujući čijem prelasku iz DSS-a u DS je mogao da bude izabran za gradonačelnika).

Portparol DS-a bio sam godinu dana. Za to vreme Čedomir Jovanović nestao je iz javnosti. Pustio je da tamo izgorim, budem upamćen kao student koji je prešao u stanku, pa da se tek potom aktivno uključi u njen rad. Potajno je gradio poziciju i uspostavljao osnove buduće moći. Ja sam se tamo, što bi rekao Slobodan Jovanović, bočio sa postmodernim političarem Đinđićem i njegovim dvorom koji je bio bliži Topkapi saraju nego Briselu - bolesno zavidnim biolozima koji žele da budu revolucionari, večitim studentima za demokratskog Jovicu Stanišića, vlasnicima velikih kafića i velikom decom malih privrednika iz Beograda te, naravno, unutrašnjom opozicijom gnevnom što je portparol "neki tamo", a ne sin njihovog zemljaka, kuma, prijatelja i stranačkog kalauza.

Posle godinu dana, stvaranja bezuspešnog Saveza za promene, rušenja autonomije univerziteta, haosa na Kosovu, napuštanja programa... marginalizovan u stranci i nezadovoljan njenom politikom, odlučio sam da podnesem ostavku. Tiho, bez medijske najave. Samo sam uručio Đinđiću izveštaj o radu i kratko formalno pismo. Smatrao sam da prethodno treba da se vidim sa Jovanovićem. Od čitavog kluba ostali smo samo Žeželj, on i ja. Nisam ih video mesecima. Našli smo se na Platou i seli u istoimeni kafić. Govorio sam samo ja. Jovanović je uglavnom ćutao. Bio je preneražen. Umeo je samo da kaže kako će se odnosi snaga promeniti i kako je moj položaj u stranci u stvari povoljan.

Pre rastanka rekao mi je da od moje politike nema ništa, zato što sam tvrd i nepopustljiv kao neki iranski imam. Nisam dobar u brzim odgovorima, ali sam smesta odgovorio da se čuva da ne postane Kurd - čovek bez zemlje. Njegova procena se pokazala kao potpuno ispravna, bez obzira na sve moje pokušaje da ne bude tako. Danas, kada Jovanović mora da bezuspešno dokazuje pripadnost svom narodu, državi i demokratskoj opoziciji, ispada da smo obojica bili prozorljivi.

(KRAJ)

 

OSTALE NASTAVKE FELJTONA POGLEDAJTE OVDE

Ukupno komentara: 2


Sva polja su obavezna.



sneyana
13.06.2017 - 13:22
20 godina
Niste ni mogli drugacije sa Vaših dvadesetak godina, mi matoriji smo trebali uz podršku studentima da uradimo sve da ne postanemo KURDI.
Duško
15.06.2017 - 10:45
DS
Ko je bio član DS-a, makar i tri godine, zna da je svrha postojanja stranke bila gola borba za vlast i ništa više i ništa manje. Nema tu nikakve \"borbe za demokratsku Srbiju.\" Zato se stranka i raspala, jer je bilo reviše vlasti, pohlepe... Prokleti ljudi u prokletoj zemlji...