Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kako sam preživeo 1. septembar

"Sad je važno da se uozbiljiš, taj početak je najvažniji, prvi utisak", tako je govorio moj otac
Piše: Branko Rosić
Datum: 09/09/2018

Kako sam preživeo 1. septembar

Foto Profimedia

"Sad je važno da se uozbiljiš, taj početak je najvažniji, prvi utisak." Tako je govorio moj otac jednog 31. avgusta kada sam promenio gimnaziju pred sam početak trećeg razreda. U onoj prethodnoj školi nisam se baš proslavio, pa je valjalo predstaviti se u boljem izdanju i obrisati prošlu godinu.

Tog avgusta sam se zapravo i malo viđao sa ocem jer sam spavao kad je on ustajao, a on je spavao kada sam se vraćao iz grada tokom letnjeg raspusta.

A taj Prvi septembar me je tradicionalno prepadao. Te iste priče tokom školovanja da sam se naodmarao tokom jula i avgusta i da bi od prvog otkucaja septembra trebalo da se uozbiljim, jer život nije šala i kako sam posejao, tako će i biti. Shvatao sam da su te reči važne i da su na kraju krajeva tačne, ali sam nastavljao po starom, ne uspevajući da se asimilujem u bolje đake. Ipak, te očeve reči su ostale urezane, pa sam upravo zbog njih završio (s mukom) fakultet.

Ali taj datum me je obeležio za čitav život, pa sam osećao napade griže savesti i kada sam završio gimnaziju. Tokom studiranja živeo sam iznad osnovne škole. Tokom jula i avgusta to je bila zona "dugog toplog leta", tišine praznog dvorišta, čak su se i ptice povlačile s podneva i sve bi zamrlo. Ali Prvog septembra budila me je iznenadna buka. Bila je to graja školaraca i roditelja koji su dovodili prvake. Sva ta graja bila je alarm za jesenju melanholiju. Gledao bih kroz prozor svu tu gomilu i navlačio staru odoru lošeg đaka. Shvatao sam da je septembarsko-oktobarski rok pred nosem, da se nisam bogzna kako spremio, da godine idu a ja se nisam uozbiljio.

I juče, na taj datum, nešto me je štrecnulo. Ta tradicija prvoseptembarske sete i napada griže savesti. Teško se razvodim od leta iako ne podnosim njegovu vrućinu, ali volim tu trapavost i odsutnost. Onda mi je MP rekao da se njemu ta seta javlja već od prvog avgusta. Septembar je odvratan, već u oktobru nekako staneš na noge i znaš da je sve jedno ciklično sr... Ali se prilagodiš, malo se rifrešuješ sa kulturnim događajima u oktobru i eto te na Novoj godini posle koje će opet depresija. Ali sve znaš, veliki si, naučio si to i to.

Juče na taj dan, 1. septembar, osetio sam opet isto. I bio sam na terasi, u sada sasvim drugom kraju grada. Krošnje su me sprečavale da prelazim pogledom preko roditelja i đaka. Ali sam onda, na terasi, prešao preko Fejsbuka i zatekao ih na gomili kao nekada. I ko zna ko je sve od tih očeva i majki rekao svom mezimcu: "Sad je važno da se uozbiljiš, taj početak je najvažniji, prvi utisak."

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.