Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Svet

Kako sam predvideo haos u Makedoniji: Crne rupe na makedonskom Suncu

Ništa ih nisam razumeo dok su govorili o balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu, Titu, albanskoj većini u zapadnoj Makedoniji i njihovim slutnjama da će se ponovo dogoditi najmanje još jedan rat. Pričali su o tome pred maršalovu smrt, gledali na teren koji nikako nije smeo da bude uništen i pili rakiju, te sam njihove crne slutnje na vrelom makedonskom suncu smatrao trabunjanjem matoraca koji su izgubljeni u prostoru i vremenu
Piše Aleksandar Apostolovski
Datum: 28/04/2017

Kako sam predvideo haos u Makedoniji: Crne rupe na makedonskom Suncu

AP Photo/Dragan Perkovski

Bio je to fudbalski teren na kom su igrali makedonski protiv albanskih klinaca. Za mene je to bilo pomalo čudno, ali ko će sa 13 ili 14 godina shvatiti zašto su timovi pravljeni po etničkim podelama. Svakoga leta sam dolazio iz Beograda kod ujaka i braće u selo Vrutok, gde je rođena moja majka. Ona je kao devojčica otišla u Beograd i upoznala mog oca, negde na Lionu. Ujak je ostao na imanju, stotinjak metara udaljenom od džamije.

Budilo me je pevanje hodže, posmatrao sam okolne albanske kuće opasane visokim zidovima i ta egzotična urbanistička mešavina seoskih tvrđava i tradicionalnih makedonskih kuća, uz huk reke koja je odlazila nekuda, tamo daleko, za mene, beogradskog klinca zalutalog u vrtlog magičnog juga, bila je nezaboravna avantura.

Šarplaninac Murdži koga je ujak uzeo na planini Galičnik, gde se odgajaju ti veliki, strašni i odani psi, nešto krupniji od medveda, obarao me je na zemlju čim bih ušao u dvorište. Strepeo sam da će me zaboraviti posle godinu dana i smazati za doručak, ali me je Murdži smatrao jednom od izgubljenih ovčica koja se ponovo vraća u njegovo imaginarno stado.

Mitska makedonska reka Vardar izvire stotinjak metara dalje od tog igrališta, tako da smo posle tih utakmica odlazili svako na svoju stranu reke i hvatali pastrmke rukama. Teren je odavno nestao, na njemu je izgrađen Dom zdravlja i današnja deca ne igraju jedni protiv drugih. Vrutok je udaljen oko osam kilometara od Gostivara i kada sam prolazio kroz jedno od albanskih sela, Raven, više nisam video veliki natpis u centru: "Tito, heroj".

Mog ujaka je Tito izuzetno nervirao, što je izuzetno nerviralo širu familiju, koja se bojala da će stradati zbog verbalnog delikta. Nije mi bilo jasno kako je uspeo da se izvuče, čak je bio prusutan u stroju kada je Tito lično došao u Vrutok da otvori svečano hidrocentralu koja je zapravo bila ukopana u brdo, kao strateška energetska tačka zapadne Makedonije. Ujak me je uveo u te lagume, i poveo sterilno čistim hodnicima, te nisam kapirao da li se tamo proizvodi struja ili nešto drugo, ali je, svejedno, bilo izuzetno zabavno šetati kroz lavirinte koji su vodili sve do druge strane planine.

Niz ribljih restorana koje danas drže Albanci uz samu obalu Vardara, pretvorio je Vrutok u pravu turističku oazu u koju čak svraćaju i Beograđani. Pored izvora, nalazi se stara, pravoslavna crkva, a nedaleko od nje, Albanac gradi veliki zamak koji namerava da pretvori u hotel. Naizgled, idilično.

Nisu smeli da unište ono igralište, pomišljao sam dok su svatovi letos ulazili u dvorište pokojnog ujaka koji mora da na nebesima sa mojim ocem i dalje raspreda o politici, velikim svetskim temama i makedonsko-albanskim odnosima.

Kuću mog ujaka i igralište razdvajao je put koji je vodio uzbrdo ka još nekoliko albanskih sela. Kada sam se vraćao sa jedne od utakmica, čuo sam oca kako pita ujaka:

"Zašto ne prodaš sve ovo i ne dođeš u Beograd?"

Ujak mu je tiho odgovorio:

"Znam da je to pametno, ali ne mogu."

Nisam imao pojma zašto o tome govore. Ko je lud da napusti ovo rajsko mesto, mislio sam u sebi.

Albanci su tada plaćali basnoslovno za makedonska imanja, naročito ona u blizini džamije. Ćaletova porodica je to učinila početkom 20. veka, vođena pečalbarskom sudbom kletom. Nikada mi nije bilo sasvim jasno zašto otac nikada nije želeo da iz Beograda svrati u svoje rodno selo Zubovce. Nikada me nije odveo tamo - govorio mi je, nema potrebe. U džepu je uvek nosio staru sliku porodične kuće koju su prodali i otišli za Beograd.

Mislim da ni ja nikada neću otići tamo. Čak me i ne zanima koliko su ta dva sela daleko. Kažu, desetak kilometara.

Moj matori je samo dolazio u Vrutok i šetao se starim Gostivarom. Ovaj danas, podseća na albanski Las Vegas, sa fejk hotelom "Hilton" u samom centru i nizom zlatara, kafića i kazina.

Ništa ih nisam razumeo dok su govorili o balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu, Titu, albanskoj većini u zapadnoj Makedoniji i njihovim slutnjama da će se ponovo dogoditi najmanje još jedan rat. Pričali su o tome pred maršalovu smrt, gledali na teren koji nikako nije smeo da bude uništen i pili rakiju, te sam njihove crne slutnje na vrelom makedonskom suncu smatrao trabunjanjem matoraca koji su izgubljeni u prostoru i vremenu.

Videli su budućnost ispisanu tog vrelog podneva koju sam shvatio mnogo godina kasnije kao usud koji je nemoguće izbeći, kao genetski upisano prokletstvo. Kiro Gligorov, taj iskusni i prevejani prvi makedonski predsednik, uspeo je da odloži užas devedesetih, kada je izvukao Makedoniju iz jugoslovenskog građanskog rata. Snage JNA otišle su posle zajedničkog ručka sa makedonskim poglavicom, te sam mnogo puta pomislio kako u Beogradu nije bilo pameti, jer se nismo setili da maznemo Makedoncima Kiru, uguramo ga na Andrićev venac i prepustimo mu da, kao mudrac iz najbližeg Titovog okruženja, vešto provuče Srbiju kroz raspad Jugoslavije.

Ali to je bilo nemoguće, jer se Džaja bavio Zvezdom, a ne Osmom sednicom. Da je bilo drugačije, umesto Slobe, u paketu, sa Darkom Pančevim i Ilijom Najdoskim, doveo bi sigurno i centralnog veznog balkanske politike, Kiru Gligorova. Nije uspela da ga ubije ni bomba.

Zato je, ma kako to apsurdno zvučalo, apsurdno analizirati sadašnju makedonsku postizbornu krizu koja je samo logični nastavak istorije. Kakva će biti budućnost Makedonije, kada je ona već davno zapisana onog podneva kada sam napuštao zemljani teren i slušao oca i ujaka.

Ne treba diplomirati međunarodne odnose na Harvardu da bi se protumačilo zašto EU i NATO zahtevaju od makedonskog predsednika Đorđa Ivanova da imenuje Zorana Zaeva za mandatara, dok Rusija optužuje Zapad da preko albanske manjine pokušava da dovede na vlast u Skoplju poraženu opoziciju i time nametne albansku platformu pisanu u Tirani, pod pokroviteljstvom Edija Rame.

Od kada je bivši bokser Nikola Gruevski ušao u mrežu gasovoda Južni tok, bilo je manje-više jasno da se za Moskvu nije prikačio samo na gasovod koji je skrenuo ka Turskoj, već da je izabrao stranu, započevši da se, umesto opozicije, hrani borščom.

Ali to je velika geopolitička matematika. Šta kaže mala matematika?

Makedonski glasovi su grupirani u dva velika bloka. Koalicija predvođena VMRO-DPMNE koju već 11 godina vodi čvrsto Gruevski osvojila je 51 mandat, dok je koalicija opozicije predvođena SDSM (Socijaldemokratski savez Makedonije) Zorana Zaeva osvojila 49 glasova. To je ukupno 100 glasova. Ostalih dvadeset glasova imaju albanske partije: 10 ima DUI (Demokratska unija za integraciju), koja je nastala kao pokret, političko krilo UČK u Makedoniji, kad se 2001. godine desila pobuna Albanaca koja je rezultirala Ohridskim sporazumom. Pet glasova ima BESA, relativno nova partija, opozicija DUI kod Albanaca, koja se finansira iz međunarodnih fondova, poput Sorosovog. Albanska alijansa koja je nastala kao krilo DPA (Demokratska partija Albanaca) ima tri poslanika, dok sama DPA ima dva.

Kod makedonskog biračkog tela je problem takozvanog kompleksnog koaliciranja, jer ima samo dva bloka koji su strašno zaraćeni već godinama i bar zvanično su ljuti neprijatelji. Kao Coca-Cola i Pepsi. Njihov jedini interes je da se ne pojavi neko novo osvežavajuće piće na tržištu.

Dakle, i Gruevskom i Zaevu odgovara da dualno vladaju svetom potrošnje bezalkoholnih gaziranih napitaka. Tako je i sa njihove dve velike koalicije. Oni bi da vladaju u turnusima, i to u proporcionalnom izbornom sistemu koji poništava glasove manjih partija. I ne samo to: kod njih su koncentrisani veliki novac i mediji, tako da to potpuno podriva snagu i šanse bilo koje manje partije u Makedoniji, kojima ostaje sitniš da bi počele da rade ozbiljno.

Blokovi Gruevskog i Zaeva zacementirali su 100 mandata i ne mogu da se izmešaju. To znači da bilo koja pobednička koalicija ulazi u dil sa nekom od albanskih partija. Ne znači to da oni žele ili vole Albance u koaliciji, nego jednostavno, takvim vladanjem, nužno ih guraju u vladu.

Na prethodnim izborima VMRO je dobila 63 mandata i mogla je i sama da vlada, pa su uzeli DUI onako, da im prave društvo, iako su mogli totalno da kontrolišu proces, a zapravo su se dogovarali kako će podeliti ekonomski kolač. I podelili su ga tako da nisu dali nikom drugom da gricne.

Sada se desio paradoks. Albanci su osvojili najmanje mandata u istoriji izbornih procesa u Makedoniji, jer im je Zaev uzeo 70.000 glasova, i to nigde drugde nego u delovima Makedonije gde je počeo sukob 2001. godine - u mestima Vejce ili Brodec, kao i u mestu gde se završio sukob, u najbrojnijem albanskom selu u predgrađu Skoplja, u Aračinovu. To je, zapravo, najveća tajna makedonskih izbora. Zašto su najveća albanska utvrđenja masovno glasala za Zaeva?

Albanci su morali da "poskupe" svoje glasove, stvarajući platformu koja do sada nije javno objavljena. Potpisana je u Tirani ispred premijera Rame i neka je vrsta vodiča za Albance u čitavom regionu. Zašto je Rama prihvatio javno da popuje Albancima u susednim zemljama? Da li je bio uvučen u to od makedonskih i kosovskih Albanaca? Teško, Rama je isuviše ozbiljan igrač. Da li je Rami potreban imidž svekolikog albanskog vođe jer ga čekaju izbori u Tirani, pa je iskoristio nacionalizam i populizam kako bi učvrstio vlast? To je već izvesnije.

Da li ostaci Obamine administracije, rasuti što po Vašingtonu, što po svetu, žele da stvore još jedno konfliktno žarište, odnosno da podgreju staro, pre nego što Donald Tramp dođe k sebi, pošto je došao na vlast? S obzirom na to da Rusi otvoreno podržavaju Gruevskog, a da NATO, kao vojna alijansa, iznosi političke zahteve Ivanovu u korist Zaeva, najlogičnija je poslednja opcija.

Kao da se platformom iz Tirane najavljuje promena Ohridskog ugovora od 2001. godine, potpisanog i garantovanog od EU i SAD, koji je temelj kohabitacije između Makedonaca i Albanaca u Makedoniji. Na osnovu Ohridskog ugovora nastalo je čitavo zakonodavstvo koje reguliše upotrebu albanskog jezika kao drugog zvaničnog jezika u Makedoniji. To znači da u onim opštinama gde su manjine iznad 20 odsto stanovništva, u Kumanovu su to i Srbi, cela komunikacija se odvija na jeziku kojim se služi ta zajednica. Na temelju Ohridskog ugovora broj Albanaca u državnoj administraciji se znatno popeo - sa 12 odsto u 2001. godini na čak 23 odsto, koliko Albanci i tvrde da ih ima u Makedoniji. Ali interesantno je da Albanci odbijaju da učestvuju u popisu stanovništva već dvadeset godina, kako se ne bi videlo koliko ih zaista ima, jer ako bi popis pokazao da ih je manje od 20 odsto, albanski jezik ne bi nikako mogao postati drugi zvanični jezik u Makedoniji.

Ovako, u parlamentu albanski poslanici i dalje govore na svom jeziku, dok svi makedonski poreski obveznici plaćaju dva državna univerziteta na albanskom jeziku.

Zašto se na početku kampanje pojavio video-snimak Zorana Zaeva iz Švajcarske, gde je govorio pred albanskom dijasporom? On im je rekao: Čujte, taj Ohridski ugovor nije nešto što je uklesano u kamenu - sad je vreme da otvorimo sve teme između nas... Taj govor, zajedno sa neverovatnim glasanjem 70.000 Albanaca za Zaeva, stvara sumnju u bloku Gruevskog da se nešto gadno kuva.

Ali ni Gruevski nije potpuno nevinašce. Dobivši prvi mandat od Ivanova, pregovarao je sa DUI do 30. januara, do poslednjeg časa. Odnosno, do ponoći su čekali DUI da odluči da li će da ide sa njima, iako je Ahmeti, predsednik DUI i bivši politički komesar makedonskog ogranka UČK, insistirao na primeni tiranske platforme. Znači, razgovarali su o svemu kao i sada Zaev. Tek kada je Ahmeti sutradan rekao da oni ne mogu da donesu odluku da uđu u koaliciju sa VMRO, Gruevski je rekao da oni nisu pristali na ucene.

Potom, Ivanov nije dao mandat Zaevu. Ustav nije regulisao kako da postupi u takvoj situaciji, već je predsednik Makedonije rekao da će dati mandat onome koji će potpisati da ima većinu u parlamentu i koji će ga ubediti da ne radi na federalizaciji i razbijanju Makedonije.

Ko može da očekuje da se događaji na Balkanu odvijaju po zakonima logike. Da je bilo pameti, stari zemljani vrutočki teren nikada ne bi bio uništen. Ali deca su se na njemu s vremenom zbližavala i ponekad odlazila zajedno na obalu Vardara da pecaju. Kad porastu, takvima je teško manipulisati. Zato terena više nema. Kao ni fudbala, kao ni pecanja.

To su crne rupe na makedonskom Suncu.


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Милан
28.04.2017 - 14:38
Круг
"Mislim da ni ja nikada neću otići tamo" Можда одговор лежи у овој реченици. Многи од нас носе те слике у својим џеповима. И не одлазак тамо прави од нас бункере.
Бранко
29.04.2017 - 12:49
Вратите се у БЈР Македонију.
Најбоље би било да се сви Македонци врате у своју домовину. Исто и Црногорци.