Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Fenomen

Kako je muž Merilin Monro na striptizu shvatio da će Jugoslavija da se raspadne

Artur Miler, nekadašnji muž Merilin Monro, tri godine nakon njene smrti, gledajući striptizetu kako se svlači dok je sedeo u publici u društvu jugoslovenske i svetske književne i novinarske elite, shvatio je da unutrašnja kohezija u zemlji nije onoliko jaka koliko se predstavlja
Piše Muharem Bazdulj
Datum: 12/10/2017

Kako je muž Merilin Monro na striptizu shvatio da će Jugoslavija da se raspadne

Foto Profimedia

Priča koja će razvedriti svakog artističkog tipa i štrebera frustriranog zbog činjenice da su lepim ženama sportisti najčešće privlačniji od umetnika jeste priča o Arturu Mileru i Merilin Monro. Najseksepilnija žena svog vremena i, po mnogima, najlepša u celom dvadesetom stoleću, ostavlja sveameričku sportsku ikonu (Džoa di Mađa), čoveka prema kome, kako se kaže u znamenitoj pesmi iz filma "Diplomac", gleda cela nacija i udaje se za jednog -- pisca! Te 1965, međutim, u leto koje nas ovde zanima, Merilin Monro je već tri godine mrtva. Artur Miler, naš junak, bliži se pedesetom rođendanu (rođen je 17. oktobra 1915. u Njujorku od roditelja poljsko-jevrejskog porekla).

Šesnaest godina ranije već se upisao u istoriju književnosti. Njegova drama "Smrt trgovačkog putnika" je 1949. bila prva u istoriji koja je osvojila i nagradu njujorških pozorišnih kritičara, i Pulicerovu nagradu, i nagradu Toni. Dramska priča o Viliju Lomanu, po mnogima, najbolji je američki pozorišni komad napisan nakon Drugog svetskog rata, neprevaziđen zapravo do dana današnjeg. Tragedija o malom čoveku koga je posleratni gubitak posla do te mere uništio da jedini izlaz pronalazi u samoubistvu i u nadi da će novac od osiguranja pomoći njegovoj porodici, ima zapravo sasvim transparentnu aktualnost i u masi tranzicijskih društava danas i ovde.

Koliko god ovaj komad bio uronjen u američku stvarnost i svojevrsnu američku mitologiju svakodnevice, toliko je također u stanju preći geografske i vremenske barijere. Potvrđuje to i prošlogodišnji film Ašgara Farhadija nagrađen i za scenario u Kanu i Oskarom za najbolji strani film, a koji Milerov siže premešta u Iran.

 

KONGRES

U leto 1965. godine na Bledu, u tadašnjoj Jugoslaviji, održan je 33. kongres svetskog PEN centra. Bio je to po mnogo čemu istorijski događaj. PEN International, osnovan 1921. godine u Londonu, najslavnije je međunarodno udruženje književnika. Efektan i zgodan akronim sa značenjem (naliv)pera udružuje pesnike, esejiste i noveliste.

Prvi predsednik PEN-a bio je Džon Golsvordi, a među prvim članovima su bili Džozef Konrad, Džordž Bernard Šo i Herbert Džordž Vels. Mada osnovan u anglosaksonskom svetu i mada primarno fokusiran na Zapad, PEN je ipak programski kosmopolitska organizacija. Imajući u vidu da je osnovan tek koju godinu nakon Oktobarske revolucije, u vreme kad je među umetnicima i inteligencijom na Zapadu komunizam bio i pomodan i popularan, PEN nikad nije bio lišen političke dimenzije, a naročito nakon što sa završetkom Drugog svetskog rata započne Hladni rat. ...

 

CEO TEKST MUHAREMA BAZDULJA ČITAJTE U 300. BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD 12. OKTOBRA.

SVI ČITAOCI NA POKLON DOBIJAJU POKLON KNJIGU OD 164 STRANE SA NAJBOLJIM INTERVJUIMA, ZA JUBILARNI BROJ I PETI ROĐENDAN NEDELJNIKA

Digitalno izdanje na NOVINARNICA.NET

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.