Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Kako iskoristiti bes građana

Autokratija u povoju koristi moć države da bi preplašila i anestezirala civilno društvo - institucije van vlade. Medije zlostavljaju i podmićuju, ne bi li od njih napravili defakto propagandne organe vladajuće klike. Biznisi su pod pritiskom da nagrade prijatelje te klike i da kazne njihove neprijatelje. Nezavisne javne ličnosti teraju se ili u kolaboraciju ili u tišinu. Ali besni građani mogu i moraju da uzvrate...
Piše: Pol Krugman
Datum: 17/03/2017

Kako iskoristiti bes građana

Ljuti li vas što su beli nacionalisti preuzeli američku vladu? Ako je odgovor potvrdan, definitivno niste sami. Prvih nekoliko sedmica Trampove administracije obeležili su ogromni protesti, besni građani u kongresnim većnicama, bojkoti kompanija za koje se smatra da su Trampovi saveznici. A demokrate, koje osluškuju svoju bazu, zauzele su čvrst stav o protivljenju kooperaciji sa novim režimom.

Ali da li je ovo mudro? Neizbežno je da čujete glasove koji govore da se valja obratiti Trampovim pristalicama, tražiti osnovu za kompromis.

Samo recite - ne. Bes zbog onog što se dešava Americi nije samo opravdan, on je nužan. U stvari, on je možda i poslednja šansa da spasemo demokratiju.

Demokrate treba da nastave da slušaju svoju bazu. Svako ko misli da će opstrukcija loše uticati na njihove političke izglede verovatno je prespavao poslednjih nekoliko decenija. Da li su demokrate nagrađene za saradnju sa Džordžom V. Bušom? Da li su republikanci kažnjeni zbog metode "spaljene zemlje" kojom su se bunili protiv predsednika Baraka Obame? Opametite se.

Istina je da beli glasači iz radničke klase, srž podrške Donaldu Trampu, ne haju za skandale: oni se neće okrenuti protiv njega dok ne shvate da su njegova obećanja o povratku radnih mesta i očuvanju zdravstvene zaštite bila laž. Ali setite se da je on izgubio izbore po broju glasača, i da bi izgubio čak i podršku elektorskog koledža da mnogi glasači sa univerzitetskim diplomama nisu pogrešno pomislili, zahvaljujući medijima i FBI-ju, da je Hilari Klinton bila manje etična od Donalda Trampa. Tim glasačima sada predstoji grubo buđenje.

Postoji ovde mnogo važnija stvar od partijskih politika, koliko god da su i one važne, s obzirom na odlučnost republikanskog Kongresa da prikrije sve što Tramp uradi. Ovde je na bojnom polju demokratija, a besna populacija može da bude poslednja linija odbrane.

Tramp je jasno autokrata u pokušaju, a drugi republikanci su njegovi svesni pomagači. Sumnja li iko u to? Zato je sasvim razumno brinuti da li će Amerika krenuti putem nekih drugih nacija, poput Mađarske, koje su demokratije samo na papiru, ali su u praksi postale autoritativne države.

Krucijalni deo priče je da autokratija u povoju koristi moć države da bi preplašila i anestezirala civilno društvo - institucije van vlade. Medije zlostavljaju i podmićuju, ne bi li od njih napravili defakto propagandne organe vladajuće klike. Biznisi su pod pritiskom da nagrade prijatelje te klike i da kazne njihove neprijatelje. Nezavisne javne ličnosti teraju se ili u kolaboraciju ili u tišinu.

Ali besni građani mogu i moraju da uzvrate. To znači podršku medijima koji rade svoj posao i izbegavanje onih koji rade kao agenti režima. To znači podršku biznisima koji brane naše vrednosti, a ne onima koji su spremni da ih podriju. To znači da dozvolite javnim figurama, koliko god nepolitičke bile njihove profesije, da znaju da je ljudima važno kakav se stav zauzima. Jer ovo nisu normalna vremena, i mnoge stvari koje bi bile dozvoljene u manje čudnim situacijama sada nisu okej.

Primera radi, nije okej da novine objavljuju on-je-rekao-ona-je-rekla tekstove koji prikrivaju laži administracije, a kamoli slatkaste članke o Trampovim saveznicima. Nije okej da kompanije šalju Trampu ode zbog toga što je navodno otvorio neka radna mesta - i nije okej da biznis lideri budu u "savetničkim" telima koja takođe služe samo za slikanje.

Nije čak okej ni da se ode na partiju golfa sa predsednikom, uz izgovor da je to iz poštovanja funkciji, a ne čoveku. Izvinite, ali kada je na toj funkciji čovek koji podriva Ustav, svaki potez koji ga normalizuje ili mu odaje bilo kakvo poštovanje je politički akt.

Siguran sam da bi mnogi čitaoci radije živeli u zemlji u kojoj bi se život mogao odvojiti od politike. I ja bih! Ali civilno društvo je pod baražnom paljbom političkih snaga, tako da je i njegova odbrana nužno politička. A pravedni bes treba da bude pogonsko gorivo te obrane. Kada ni predsednik ni njegovi saveznici u Kongresu ne pokazuju nikakve znake poštovanja osnovnih američkih vrednosti, probuđena javnost je sve što imamo.

 

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.



Sva izdanja

Vučić: Đilas će pre da dobije Nobelovu nagradu, nego mene da pobedi

22. 6. 2017

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u prvom velikom intervjuu za neki štampani medij za Nedeljnik je govorio o mandatarki i pravcu nove vlade Srbije, o problemima u SNS-u, o nasledniku u stranci, o ... »