Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Sport

"Još jednom će sočno da opsuje i istrči nemogući sprint": Priča o najboljem četvrtom teniseru svih vremena

Na vremenskoj liniji između nadarenog juniorskog šampiona koji je brzo izrastao i 32-godišnjaka koji ne može da obuje čarape i veže pertle bez nesnosnih bolova, trofejna je karijera čoveka koji nikoga nije ostavljao ravnodušnim
Piše Uroš Jovičić
Datum: 11/01/2019

"Još jednom će sočno da opsuje i istrči nemogući sprint": Priča o najboljem četvrtom teniseru svih vremena

Profimedia

Teniska karijera Endija Marija završava se onako kako je i počela.

Da, završava se. Britanac je na konferenciji za štampu najavio da bi Australijan Open mogao da bude njegov poslednji turnir.

Da, kao što je i počela - u bolu, borbi i konfuziji.

Teniski svet, britanska i svetska javnost ostali su zatečeni izjavom i suzama na konferenciji za štampu.

"Rekao sam svom timu da se nadam da ću moći sve ovo da izdržim do Vimbldona. Jer to je mesto...", zastala je knedla u grlu pre nego što je nastavio.

"...ker Vimbldon je mesto na kom bih želeo da se povučem. Međutim, nisam siguran da ću moći da izdržim do tada".

A onda je briznuo u plač.

Novinari su ga pitali da li to znači da bi Australijan Open mogao da bude njegov poslednji turnir u karijeri.

Mari je kratko potvrdio da bi u Melburnu mogao da završi karijeru.

Mediji u Britaniji posvetili su mu veliku pažnju, a neki kolumnisti su istakli da bi teniser mogao da bude proglašen za najboljeg britanskog sportistu svih vremena.

Sve je počelo 2005. godine, kada je mršavi, čupavi tinejdžer, kao šampion juniorskog US Opena, ušao u profesionalne vode.

Bio je 407. na svetu i već je morao na tromesečnu pauzu zbog povrede.

Objasnio je tada da je "prebrzo izrastao" i da ga leđa muče zbog toga.

 

 

Profimedia
Profimedia

 

 

Njegova prva operacija bila je upravo intervencija na leđima 2013. godine.

Pet godina kasnije, operisao je kuk.

I naposletku, upravo on ga je izdao.

Na vremenskoj liniji između nadarenog juniorskog šampiona koji je brzo izrastao i 32-godišnjaka koji ne može da obuje čarape i veže pertle bez nesnosnih bolova, trofejna je karijera čoveka koji nikoga nije ostavljao ravnodušnim.

Nije se promenilo mnogo toga od juniorskog trijumfa na "Flešing medouzu" i podizanja prvog grend slem trofeja.

On je ostao džangrizavi, žilavi momak sa kačketom koji neće odustati ni kada izgleda da je nemoguće stići lopticu.

Nikada nije imao Federerovu gracioznost, a ne bi tako nešto ni priličilo tvrdokornom Škotu koji obožava crni humor.

Nikada nije bio jak kao Vavrinka ili Nadal.

Nikada takav pobednik kao Đoković.

Imao je samo određenu dozu ludosti i upornosti da, kada su ga svi otpisali i kada je pritisak bio najveći, bude najbolji.

Izgubio je četiri grend slem finala do 2012. godine, zaključno sa Vilmbldonom.

Bio je označen kao jedan od najvećih luzera u istoriji tenisa pre početka Olimpijskih igara u Londonu.

Pritisak je bio ogroman da na "domaćem terenu" dokaže da greše.

Nikada nije toliko psovao i nikada nije igrao tako dobro. Prošlo je manje od mesec dana od kada ga je Federer porazio na Vimbldonu, do Marijeve slatke osvete, koju je servirao ne hladnu, već ledenu - rutinska pobeda od 3:0 protiv istog rivala, uz samo sedam predatih gemova. Na talasu te pozitivne energije, došao je i prvi grend slem trofej i spomenuti trijumf u Njujorku, kojim je kompletirao juniorsku i seniorsku titulu na US Openu.

Naredne godine je osvojio i Vimbldon, a onda je ponovo došla praznina.

Često je bio kritikovan zbog stava, odnosa prema svojoj loži, prema igri i prema sebi samom.

Retko je uzimano u obzir to da Mari igra najboljoj eri svetskog tenisa. Još je ređe apostrofirano da je od svih tenisera iz velike četvorke Mari najmanje darovit i da je sve što je postigao uspeo da ostvari teškim radom.

 

 

Profimedia
Profimedia

 


Nakon dve prazne godine, usledila je najbolja sezona njegove karijere. Slučajnost je htela da se u toj sezoni dogodi i Đokovićev pad.

Mari je igrao odlično, a posle nove titule na Vimbldonu otišao je da pije sa novinarima koji prema njemu prethodnih godina nisu bili blagonakloni.

Bio je to znak da su se stvari promenile i signal da ne sme da stane.

Odigrao je odlično i drugi deo te sezone, međutim, bolovi su bili sve veći.

A onda su prevladali želju i doneli više od 20 meseci fizičke i psihičke borbe.

"Postoji mogućnost da idem na još jednu operaciju, koja bi mogla da bude teža od prethodne. Neki sportisti se vraćaju posle takvih operacija, ali ja ne planiram da idem na operaciju zbog profesionalne karijere, već da bih nastavio sa normalnim životom", bio je iskren Marej.

Takav, iskren stav, uvek je i bio ono što ga je krasilo.

Nikada u njegovoj igri i njegovom ponašanju nije bilo ničeg lažnog.

Zbog toga je i rekao da očekuje poraz od Bautiste Aguta, pristojnog momka, za koga neće navijati niko.

Biće to meč u kome će Mari imati priliku da na australijskom suncu još jednom sočno opsuje, istrči još poneki nemogući sprint i osvoji srca navijača na turniru koji nikada nije osvojio.

Biće to možda poslednja predstava najboljeg četvrtog tenisera svih vremena.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.