Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Ivo Lola Ribar u svetu bez ljudi

Izlazio sam iz pozorišta i testirao slogan Bitefa - "Svet bez ljudi". Jer predstava je o ljudima, i današnjem svetu u kojem nema mesta za pojedinca, za individualnost
Piše: Branko Rosić
Datum: 23/09/2018

Ivo Lola Ribar u svetu bez ljudi

Foto Wikimedia Commons

Otvarajuća predstava na ovogodišnjem Bitefu - "Svita br. 3 - Evropa", Žorisa Lakosta je fantastična, opora i govori o evropskoj današnjici: političkim manipulacijama, rasizmu, utapanju u besmislenost konzumerizma, blogerskim budalaštinama, rijalitijima... Izlazio sam iz pozorišta i testirao slogan Bitefa - "Svet bez ljudi". Jer predstava je o ljudima, i današnjem svetu u kojem nema mesta za pojedinca, za individualnost.

Dva dana kasnije, na istom tom Bitefu gledam predstavu "Smrt fašizmu: O Ribarima i Slobodi", o braći Ribar... U pozorišnom mraku Bitef teatra krenu ženi i meni suze dok ide "Bilećanka". Krijemo ih od naših dragih Irene i Dušana, i to programom predstave iako možemo sve emocije pred njih jer smo svoji. Ivina devojka Sloboda Trajković i ono pismo kojoj joj piše Ivo, to je najmoćnija ljubavna priča koja proždire svu fikciju beletristike. Ona, ćerka buržuja, komunista, ugušena gasom u logoru na Banjici jer ne želi da ga izda. On, ubijen na Glamočkom polju.

U ove dve predstave na Bitefu vidimo razliku dva sveta u razmaku od pola veka. Ivo pripada svetu pojedinaca, ideologije, gde za bolji svet daješ život iako si mogao da ušuškan dočekaš kraj rata i da za te četiri godine dižeš samo papirnu maramicu ili zvono za poslugu umesto puške, a na kraju ti se potomci zahvale tako što ti ukinu ulicu ili ti bacaju biste u žbunje. Pomisliš za koga je dao život. Za narod koji dobrovoljno pristane da se sve vrati, i desničarske organizacije koje zauzimaju univerzitete, i dobrovoljno gubljenje sindikalnih prava u ime novih gospodara života. Ova predstava postavi pitanja srpskoj današnjici koja je kao u onoj prvoj predstavi - svet bez ljudi - ljudi koji su jedna obična gomila koja uživa u glupostima dok im se oduzimaju prava.

U subotu, između ove dve predstave, prolazim blizu parlamenta i neka žena urla u mikrofon okupljenima budalaštine o vremenu pre pola veka u kome nisi smeo da kažeš da si Srbin i da slaviš slavu. Ista priča kao s kraja osamdesetih kada smo sve perspektive menjali za slobodan odlazak u crkvu i na slavu, pa taman što te nove gazde istresu da nemaš ni za sveću, a najedeš se samo na slavama. Dva ćoška ispod tog izlaganja o slavama i srpstvu nalazi se ulica koja se nekada zvala Ivo Lola Ribar, a onda je vraćen naziv Svetogorska. Za vreme Ivinog imena, u ondašnjoj Jugoslaviji, u ovoj ulici je sniman najznačajniji album novog talasa "Paket aranžman" i Mira Trailović je pravila čuda sa Bitefom i svojim Ateljeom 212.

Od kada se više tako ne zove, u ovoj ulici i nema nekih uzbuđenja, ali kako i da ih bude u "svetu bez ljudi".

 

 

 

 

 

 

 


Ukupno komentara: 3



Sva polja su obavezna.



Snežana
24.09.2018 - 14:14
Komentar
Divan tekst. Politiku nam vode neuki, psihički bolesnici i lopovi. Nažalost mnogo ih je, a mi jadnici koji ih trpimo smo ubijeni u pojam, slabi, a oni samo naviru. Brišu tragove boljeg života, kao najgori neprijatelji svog naroda.
Sinisa Jeremic
24.09.2018 - 14:14
Brutalno istinito
Sjajan tekst, istina o onome sto smo postali I anticipacija onoga prema cemu idemo. Nihilist, konformisti, hedonisti, isprazni, polupismeni klerofasisti, ukratko Srbi.
Boger
25.09.2018 - 18:55
1,2,3,4,izgubljeni
Ivo Lola nije sam...