Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

Ivan Medenica: Misija BITEF-a je da promišlja stvarnost, a misliti uvek znači misliti kritički

“… Insistiramo na predstavama koje pokreću aktuelne političke teme, pre svega krizu Evrope, stradanja migranata, ksenofobiju, opšti rast desnice, ali i na autorima i/ili produkcijama koji nisu iz Evrope, ili, generalno, sa Zapada...”
Datum: 14/09/2018

Ivan Medenica: Misija BITEF-a je da promišlja stvarnost, a misliti uvek znači misliti kritički

Foto: Igor Pavićević

Bitef je svoj sjajni početak imao zahvaljujući sjajnim osnivačima. Istovremeno, bio je to period kad je Jugoslavija imala više novca od današnje zemlje, ali i kad nam je geopolitički trenutak bio naklonjen. Da li je danas teže raditi ovakav festival?

Danas je neosporno teže, jer nema Jugoslavije niti sveta u kome je ona bila most, pa je to u svetskom pozorištu bio i Bitef, između dva ideološki podeljena bloka. Ipak, za mene je to stvaralački izazov: kako ostati veran izvornoj misiji festivala, ali je preformulisati u skladu s promenjenim okolnostima. Odgovor nalazim u činjenici da su današnji Beograd i Srbija ponovo granica, ali ovog puta ne između istočnog i zapadnog bloka, već između bogatog severa, EU, i unesrećenog juga, pod čim mislim i na Srbiju kao državu-kandidata, ali i na izbeglice iz Avganistana i Sirije koji baš ovde čekaju ulazak u tu EU. Ako je Bitef nekad bio most između istoka i zapada, danas može da bude rupa na žičanoj ogradi između severa i juga, onoj koju je Mađarska digla na našoj granici. Zato i insistiramo na predstavama koje pokreću aktuelne političke teme, pre svega krizu Evrope, stradanja migranata, ksenofobiju, opšti rast desnice, ali i na autorima i/ili produkcijama koji nisu iz Evrope, ili, generalno, sa Zapada... U tri godine mog mandata, gledali smo i gledaćemo rad umetnika iz Singapura, Indonezije, Kine, Libana, Irana, Izraela, Obale Slonovače i drugih afričkih zemalja.   

 

Prošlogodišnji festival obeležila je predstava "Olimp" koja je oduševila javnost, ali podigla pozornost i onih koji nikad nisu kročili na festival. Da li je sad opterećenje tražiti svake godine nešto kao "Olimp", ili se ne robuje ničemu?

Ne robuje se. Svakom razumnom i dobronamernom je jasno da je "Olimp" jedan i jedinstven, i da se ništa ni približno slično ne može ponoviti. Naravno, svesni smo tih povišenih očekivanja i za njih smo se trudili i da se spremimo: pandan jednom "Olimpu" ove godine je ceo festival, sve predstave. One su organizovane i raspoređene po, verujem, promišljenom, jasnom i opravdanom konceptu i adekvatnoj dramaturgiji, tako da pored samih predstava imamo i festival kao takav koji priča svoju priču. Takođe, 52. Bitef je tematski provokativan, prst u oko, a i umetnički, kad se zna da u čak tri od deset predstava nema nijednog živog glumca, izvođača, jer je reč o pozorišnim instalacijama, tako da je moguće, a ja bih to i voleo, da će i on pokrenuti šire rasprave, kako političke tako i umetničke.

 

Vašim dolaskom Bitef je dosta "prodrman". Da li je nevolja ili je samo tradicija da ovde uvek dosta toga zavisi i od pojedinaca?

I jedno i drugo, ali više -- nevolja. U svemu što sam radio, u svim poslovima i na pozicijama gde sam "prodrmavao", želeo sam da ostavim strukturu koja će moći da održi i razvije te promene i novine i posle mog odlaska. Na Pozorju sam u tome samo kratkotrajno uspeo, ali sam u Bitef došao s više iskustva, te mislim da su mi i šanse veće da ostavim strukturu koja će trajati.

 

Oni koji bi otklon od stvarnosti pitaju zašto se pozorište i Bitef bave temama poput ksenofobije, migrantske krize, ultradesničarskih pokreta, rasta populizma?

Ima različitih vrsta pozorišta, Bitefova misija je, pored artikulisanja "novih pozorišnih tendencija", uvek bila da promoviše pozorište koje promišlja stvarnost u kojoj nastaje: ne volim izraz "politički teatar" jer mislim da, osim kao istorijska kategorija koja se odnosi na rad Piskatora i Brehta i saboraca, on danas ne znači mnogo. Ta misija se poklapa i s mojim doživljajem pozorišta koje -- kao umetnost koja je višestruko i tesno povezana s društvom u kom nastaje -- uvek mora da misli svoj svet, a misliti nužno znači kritički misliti. Izbor baš ovih tema nismo mi napravili, već svetski umetnici, zapravo -- napravilo ga je naše doba. Što bi, metaforično ili ne, rekao Dragan Živadinov čijom predstavom "Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum" i počinje 52. Bitef -- danas je "nacizam jedini realizam".

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.