Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Svet

Ispovest Gebelsove sekeretarice: Drago mi je što su mi dani odbrojani

Film "A German Life" koji je prikazan na Minhenskom filmskom festivalu, a koji je nastao kao rezultat više od 30 sati razgovora s bivšom sekretaricom, razlog je javnog istupa Brunhilde Pomsel. "Znam da nam danas niko ne veruje, svi misle da smo sve znali. Nismo znali ništa, to se sve čuvalo kao tajna", kaže Pomsel. Odbija da veruje da je bila naivna kad je poverovala da su Jevreji koji su nestali, poput jedne njene bliske prijateljice, bili preseljeni u sela na jugu
Datum: 16/08/2016

Ispovest Gebelsove sekeretarice: Drago mi je što su mi dani odbrojani

Foto Jutjub printskrin

Brunhilde Pomsel radila je u srcu nacističke propagandne mašinerije. Bivša sekretarica nacističkog ministra propagande, zloglasnog Josefa Gebelsa, sada ima 105. godina. Britanski Gardian donio je njenu veliku ispovest, a povodom filma o njenom životu koji je upravo objavljen. 

 "Retko smo ga viđali ujutro", šefa se seća Brunhilde Pomsel. "Prošetao bi od njegove malene palate kod Brandeburških vrata, a na koju se naslanjalo ministarstvo propagande. Šetao je po stepenicama poput malog kneza", kaže bivša Gebelsova sekretarica o svom šefu.

Pomsel nije puno govorila u javnosti. Intervju u 105. godini života zapravo je jedan od retkih, svakako najveći. Prošle godine je izgubila vid. Priznaje da joj je drago što su joj dani odbrojani.

"Nemam dece iza sebe o kojima bih brinula, ovo je olakšanje za mene", kaže Pomsel i dodaje kako se nada da se svet neće još jednom okrenuti naglavačke, kao tada.

Veliki intervju verovatno poslednje žive osobe koja je radila u užem nacističkom vođstvu nije, kaže, pokušaj čišćenja savesti.

Priznaje da je radila u srcu nacističke propagandne mašinerije, a posao joj je bio smanjivanje broja mrtvih nemačkih vojnika baš kao i napumpavanje brojke o silovanim Njemicama od strane Crvene armije. Ali ona svoj posao opisuje kao "samo još jedan posao".

Film "A German Life" koji je prikazan na Minhenskom filmskom festivalu, a koji je nastao kao rezultat više od 30 sati razgovora s bivšom sekretaricom, razlog je javnog istupa Brunhilde Pomsel.

"Važno mi je da prilikom gledanja filma mogu prepoznati sliku ogledala u kojoj mogu razumeti sve što sam napravila pogrešno. Međutim, u stvarnosti, nisam radila ništa osim tipkanja u Gebelsovom kabinetu", kaže starica.

Iako životne ispovesti pred kraj života često odišu kajanjem, Pomsel kaže da se naprosto ponašala kao većina Nemaca u to doba.

"Ovi koji danas kažu da bi se digli protiv nacista, ja verujem da su oni iskreni kada to kažu, ali, verujte mi, većina njih ne bi", priča Pomsel koja se seća da je nakon rasta NSDAP-a (nacističke stranke) cela država bila pod nekakvom čarolijom.

Pomsel je dobila prilično plaćeni posao u nacističkoj mašineriji koji je brzo prihvatila. Seća se i prijatelja i poznanika koji su nakon dolaska Hitlera na vlast imali problema jer su Jevreji ili homoseksualci. Ali, priznaje da je u to vrijeme živela u nekakvom balonu, nesvesna stvari koje se događaju oko nje.

"Znam da nam danas niko ne veruje, svi misle da smo sve znali. Nismo znali ništa, to se sve čuvalo kao tajna". Odbija da veruje da je bila naivna kad je poverovala da su Jevreji koji su nestali, poput jedne njene bliske prijateljice, bili preseljeni u sela na jugu.

"Poverovali smo to, progutali smo to, činilo nam se moguće", kaže.

Za svog šefa Gebelsa kaže da je bio uvek doteran. "Imao je dobro održavane ruke, sigurno je svakodnevno išao na manikir. Zaista niste mogli ni za šta da ga kritikujete", kaže. Čak joj ga je i bilo žao jer je šepao, a to je, kaže, "nadomestio arogantnošću".

Samo je povremeno imala prilike da vidi pravu narav čoveka koji je laganje pretvorio u umetnost, a sve u službi zloglasnih nacističkih ciljeva. Bila je prestravljena kad je 1943. slušala njegov govor o totalnom ratu. Bilo je to nedugo nakon poraza kod Staljingrada, ona i prijateljica sedele su odmah iza Magde Gebels, supruge ministra propagande.

"Nijedan glumac ne bi mogao bolje da izvede takvu transformaciju od elegantnog i civilizovanog čoveka do pravog grubijana, poput besnog patuljka je urlao", objašnjava Pomsel.

Njen život kojeg je do tada poznavala završio je dan nakon Hitlerovog rođendana 1945. godine. Gebels i njegova pratnja dobili su naređenje da se pridruže Hitleru u bunkeru. Rat se bližio kraju i bilo je odavno jasno da za nacističku Nemačku nema spasa.

"Osetila sam da je nešto u meni umrlo. Pokušali smo pribaviti što je više alkohola kako bismo ostali tupi", kaže Pomsel. Njen šef Josef Goebbels ubio se zajedno sa ženom i decom dan pre Hitlera.

Nakon što je uhapšena, Pomsel je provela pet godina po zatvorima. Tek nakon što je došla kući postala je svesna postojanja Holokausta. Uskoro se zaposlila na jednom radiju, a dogurala je do pozicije glavne sekretarice direktora programa. U penziju je otišla 1971. godine.

Tek 60. godina nakon kraja rata Pomsel je odlučila da sazna šta se dogodilo s njenom prijateljicom Jevrejkom koja je nestala. Saznala je da njena prijateljica nikada nije preseljena na nikakvo selo, kako su je tada uveravali. Ispostavilo se da je 1943. deportovana u Aušvic, a 1945. je proglašena mrtvom.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Dragutin
17.08.2016 - 12:21
Prepev
Ok je tekst. Hvala što ste ga preneli sa nekog hrvatskog portala. Nije do kraja prepevan na srpski. Trebalo je potpisati izvor.