Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kolumna

Ili si Tito ili nisi: 2019. godina prelomna za Srbiju i region

Predsednika Vučića čeka težak izbor, koji samo donekle podseća na Brozov iz 1948. godine. Većina Srba se pre 70 godina, kada je stigao ultimatum, odrekla Gruzijca u Moskvi i stala uz Hrvata u Beogradu
Piše: Željko Pantelić
Datum: 07/12/2017

Ili si Tito ili nisi: 2019. godina prelomna za Srbiju i region

Foto Profimedia

Želja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bude neka vrsta novog Josipa Broza mogla bi da mu se vrlo brzo ostvari. Zvanični Beograd će se naći u nekoj vrsti "rimejka" 1948. godine, naravno, sa dužnim proporcijama. Kao pre 70 godina, pritisak neće doći sa Zapada već sa Istoka. Sledeća sličnost je da će i ovoga puta na jednoj strani biti novac i blagostanje, a na drugoj populizam i izolacija.

"Verodostojna perspektiva proširenja na Zapadni Balkan", odnosno strategija EU za naš region koja će biti objavljena u februaru je, između ostalog, i odgovor EU na izazov Rusije koja je usvojila politiku širenja tenzija i nestabilnosti. Strategija koju je ovog septembra najavio predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, prvi put detaljno određuje mapu puta Srbije u EU sa predviđenim članstvom u 2025. Maglovitu evropsku perspektivu zameniće konkretni datumi, kada su u pitanju Srbija i Crna Gora.

U nacrtu Strategije, koji je prosleđen državama članicama EU na konsultacije, kao ključna godina za proširenje EU na države Zapadnog Balkana navodi se 2019. Srbija bi po slovu Strategije trebalo da reši i definiše svoje odnose sa Kosovom potpisivanjem Pravno obavezujućeg sporazuma. U dokumentu se ne pominje eksplicitno priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Beograda, ali se jasno stavlja do znanja Srbiji i drugim kandidatima za ulazak u EU da moraju da reše svoje granične i druge sporove pre ulaska u EU.

Do 2019. godine bi i BiH trebalo da dobije status kandidata, a Makedonija bi mogla da počne u toj godini pregovore sa EU o članstvu, ako u međuvremenu reši pitanje imena sa Grčkom. Godina 2019. je ciljna i za početak pregovora Albanije sa EU o članstvu. Takođe, do kraja 2019. godine Beograd i Podgorica bi trebalo da naprave dovoljno velike pomake u dva najteža poglavlja 23 i 24, koja se tiču vladavine prava, kako bi otvorili put da se pregovori zaključe do kraja 2023. godine. Tajming dalje predviđa potpisivanje Ugovora o pristupanju Srbije i Crne Gore u 2024. godini, posle čega će uslediti ratifikacija sporazuma od država članica EU s ciljem da nekadašnje dve jugoslovenske republike uđu u EU do kraja 2025. godine.

Pomenuta 2019. godina bi mogla da bude značajna i za samu EU. Naime, posle izbora za Evropski parlament, nije isključeno da na čelu Evropskog saveta Angela Merkel zameni Donalda Tuska. Štaviše, ideja da Merkelova bude na čelu EU dobija sve više pristalica. Njeno premeštanje iz Berlina u Brisel, za nešto manje od dve godine, moglo bi da bude i džoker za stvaranje nove Velike koalicije u Nemačkoj i garancija dubljih evropskih integracija. S druge strane, sa Merkelovom na čelu EU u 2019. godini bi se kreirao tzv. momentum za proširenje EU na Zapadni Balkan u kojem bi Srbija i Crna Gora bile predvodnice.

Izvori Nedeljnika koji rade na našem i ruskom dosijeu u ključnim prestonicama EU upozoravaju da je nova strategija Kremlja za povratak uticaja u Evropi izvoz haosa i podgrevanje nestabilnosti. U Moskvi su svesni da osim propagande i fabrikovanja kriza nemaju druge instrumente da prikriju svoju dekadenciju, zato postoji bojazan da bi mogli da pojačaju produkciju konfrontacija političkih rivala na nacionalnom nivou ili između država. Srbija, kao i Srbi u BiH i Crnoj Gori su "rizična kategorija" jer bi mogli da budu zloupotrebljeni za realizaciju te ruske strategije.

Neočekivani, na prvi pogled, saveznik EU u odbrani stabilnosti Zapadnog Balkana je Kina. Pekingu, za razliku od Moskve, ne odgovara proizvodnja novih žarišta i kineski predsednik Si Đinping preferira status kvo svuda gde nije moguće naći zadovoljavajuće rešenje. Investicije Kine u Srbiju i infrastrukturu celog regiona potvrda su globalne politike Pekinga i strateškog opredeljenja za stabilnost.

Dakle, predsednika Vučića čeka težak izbor, koji samo donekle podseća na Brozov iz 1948. godine. Većina Srba se pre 70 godina, kada je stigao ultimatum, odrekla Gruzijca u Moskvi i stala uz Hrvata u Beogradu. Danas izbor između Rusa u Kremlju i Srbina u Starom dvoru nije tako izvestan. Ali ćemo, ako do njega dođe, konačno imati odgovor ko stoji iza tabloida i kome su odani centri moći u Srbiji. Ili si Tito ili nisi.


TEKST IZ NOVOG BROJA NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA 7. DECEMBRA, DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Ilog Koto
15.12.2017 - 11:29
Govnarenje
Goli otok inclusive?